Pokret za slobodu je nezavisna, nestranačka i samoorganizovana radničko-seljačka organizacija iz Srbije koja podržava, organizuje i povezuje borbe radničkih i seljačkih grupa na lokalnom i internacionalnom nivou.

U okviru Pokreta je organizovan Koordinacioni odbor radničkih protesta koji je horizontalno povezao štrajkačke odbore i radničke grupe iz većeg broja gradova, od krajnjeg severa zemlje do krajnjeg juga, radi zajedničkog nastupanja u borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. Koordinacioni odbor je 2011. godine, kada je iz štrajkačkih odbora nastao veći broj lokalnih radničkih organizacija, promenio ime u Koordinacioni odbor radničkih organizacija. Radničke organizacije, grupe i štrajkački odbori koji su članovi Koordinacionog odbora najviše su u Srbiji postigli u borbi protiv privatizacije i uništavanja radnih mesta.

Pokret za slobodu je deo međunarodnog seljačkog pokreta i u koordinaciji sa brojnim međunarodnim grupama pokušava da se izbori za suverenitet prehrambenog sistema. U Srbiji Pokret podstiče samoorganizovane projekte zapošljavanja i zalaže se za poboljšanje uslova za osnivanje zadruga i preduzeća za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda.

U nedavno objavljenim knjigama Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011) i Zemlja i sloboda (2011) sumirane su višegodišnje aktivnosti Pokreta za slobodu na stvaranju radničko-seljačkog pokreta i pribavljanju međunarodne podrške konkretnim lokalnim borbama.

Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji osnovan je 11. avgusta 2009. na protestu radnika ”Zastave elektro” iz Rače. Osnivanje je inicirao Pokret za slobodu povezivanjem radničkih grupa iz Rače, Zrenjanina, Beograda, Ćuprije, Vršca, Subotice. Problemi su nam različiti, ali cilj je isti – tragamo za načinom da sačuvamo i razvijamo proizvodnju, čuvajući tako i svoja radna mesta. Radnici pojedinih preduzeća zahvaljujući solidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sačuvaju svoje fabrike, međutim ti rezultati nisu trajni, i moraju se zaštititi i učvrstiti. Za druge radnike pozitivna iskustva radničkih borbi znače da borba ima šanse za uspeh. Za one koji su postigli uspeh, nastavak radničke borbe znači šansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.
Danas se Koordinacioni odbor sastoji pretežno od lokalnih radničkih i seljačkih organizacija pa je preimenovan u Koordinacioni odbor radničkih i seljačkih organizacija.

Druga platforma Koordinacionog odbora radničkih organizacija: [pročitaj ovde], decembar 2011.

Platforma za poljoprivrednu reformu usvojena od strane radničkih i seljačkih organizacija koje su učestvovale na konferenciji Pokreta za slobodu u selu Ljubiš na Zlatiboru 9-10. juna 2012. godine: [pročitaj ovde]

Saopštenja i tekstovi o Koordinacionom odboru:

Bezakonje i korupcija u privatizaciji doveli su naša preduzeća, i čitavu privredu Srbije u bezizlazan položaj. Neodgovorno i nezakonito ponašanje novih vlasnika, i korupcija u državnim organima koji treba da kontrolišu poštovanje zakona i ugovora u privatizaciji, ugrožavaju naš opstanak i opstanak stotina hiljada radničkih porodica u Srbiji. Svetska ekonomska kriza je samo izgovor za položaj u kom se danas nalazimo. Pravi razlog za gašenje radnih mesta koja nam znače život, leži u dvadesetogodišnjoj pljački industrije koju su radnici u Srbiji decenijama gradili, a koja se danas uništava da bi novi vlasnici oprali novac, ili na jeftin način došli do građevinskog zemljišta i poslovnog prostora.

Mi radnici ”Zastave elektro”, ”Trudbenik gradnje”, ”Raške”, ”Srboleka”, ”Šinvoza”, ”Ravanice” i BEK-a, borimo se da sačuvamo svoja radna mesta, i da živimo u zemlji u kojoj će zakoni važiti za sve.

Naši problemi ne mogu se rešiti merama koje je predložila Vladina Radna grupa za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize. Povezivanje staža i jednokratna novčana pomoć nisu adekvatne mere za očuvanje radnih mesta koja se gase zbog pljačke i korupcije.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA ŠTO HITNIJE PREDUZME MERE KOJIMA BI SE STALO NA PUT BEZAKONJU U PRIVATIZACIJI NAŠIH PREDUZEĆA, JER JE TO JEDINI NAČIN DA SE TRAJNO OČUVA PROIZVODNJA OD KOJE ŽIVIMO.

Lokalne vlasti Zrenjanina, Rače, Novog Pazara i Ćuprije nastojale su svaka na svoj način da podrže borbu za oporavak naših preduzeća, odnosno za očuvanje radnih mesta koja znače i opstanak lokalnih zajednica iz kojih dolazimo. Ipak, uprkos dobroj volji, ispostavilo se da lokalna samouprava može da nam ponudi samo reči podrške, a da nema nikakve mehanizme da spreči našu, ali i sopstvenu propast, koja će neminovno uslediti ukoliko zamre lokalna industrija.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA HITNO PREDLOŽI PROPISE KOJIMA ĆE OBEZBEDITI VEĆE NADLEŽNOSTI LOKALNE SAMOUPRAVE U PRIVREDI I SREDSTVA KOJA ĆE LOKALNIM ZAJEDNICAMA DATI ŠANSU DA STVARNO PODRŽE OPSTANAK ONIH PREDUZEĆA KOJA JOŠ UVEK NISU UNIŠTENA PLJAČKOM I BEZAKONJEM.

Kao radnici u protestu, ali i kao građani Srbije, veoma smo zabrinuti zbog izjava premijera i drugih Vladinih funkcionera da nakon usvajanja mera koje je predložila Radna grupa više neće biti razloga za proteste, odnosno da će policija sprečiti održavanje mirnih protesta ispred državnih institucija u Beogradu. Upozoravamo premijera da ni u jednoj zemlji koja sebe smatra demokratskom vlast ne sme određivati da li građani imaju razloge za proteste, i da ograničavanje prava na mirno izražavanje nezadovoljstva predstavlja grubo kršenje elementarnih političkih sloboda. Ukoliko Vlada ne želi radničke proteste na ulicama prestonice i na naslovnim stranama štampe, onda neka pokaže da je spremna da reši opravdane zahteve radnika, i da je dostojna našeg poverenja.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA ODUSTANE OD NAJAVLJENE REPRESIJE NAD RADNIČKIM PROTESTIMA ISPRED DRŽAVNIH INSTITUCIJA U BEOGRADU.

Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji će ove zahteve uputiti Vladi Srbije i njenom Radnom telu, sa predlogom za sastanak. Ukoliko u razumnom roku ne budemo dobili odgovor, radikalizovaćemo svoje proteste dok vlast ne bude shvatila da o našim životima više ne može odlučivati bez nas.

ZA KOORDINACIONI ODBOR RADNIČKIH PROTESTA,

25. septembar 2009.

SAOPŠTENJE O OSNIVANJU KOORDINACIONOG ODBORA RADNIČKIH PROTESTA U SRBIJI

Štrajkački odbori Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza i BEK-a osnovali su Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naših fabrika i za očuvanje radnih mesta.

Pozivamo sve Štrajkačke odbore u Srbiji da zajednički tragamo za načinom kako da sačuvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, rešenja sigurno neće biti jednostavna. Upravo zbog toga moramo što hitnije početi da ih tražimo.

Širom Srbije radnici organizuju proteste jer su njihova radna mesta i opstanak njihovih porodica ugroženi katastrofalnim stanjem u privredi. Ipak, uprkos svojoj brojnosti i učestalosti, ove radničke inicijative još uvek nemaju snagu da izdejstvuju značajnije promene, a njihovi povremeni uspesi isključivo se svode na iznuđivanje isplate otpremnina i nadnica. Smatramo da su ovakvi rezultati neprimereni dubini problema sa kojim se radnici u Srbiji danas suočavaju, i da su za očuvanje naših radnih mesta potrebne šire promene u državi i društvu.

Zrenjaninske fabrike Šinvoz i BEK danas ne rade jer je država omogućila njihovim kupcima da namerno odvedu preduzeća u stečaj, a da se potom u stečaju pojave kao najveći poverioci, zatvore proizvodnju i pretvore fabrike u građevinsko zemljište. Uprkos višegodišnjim upozorenjima radnika, država je dozvolila ovu prevaru, ostavljajući radnike bez posla i akcionare bez akcija.

Većinski paket akcija Srboleka iz Beograda kupljen je na prevaru preko Beogradske berze. Iako je u postupku pred Komisijom za hartije od vrednosti pre dve godine dokazano da su kupci prekršili Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, uzurpatorima je omogućeno da Srbolekovim novcem ponovo kupe spornih 25% akcija, povrate kontrolu nad najstarijom farmaceutskom kućom u Srbiji, i nastave da je vode u dugove i propast. Da li država čeka da se u Srboleku ponovi scenario iz Šinvoza i BEK-a?

Račanska Zastava elektro već skoro godinu dana ne radi jer su neodgovorni vlasnici izgubili posao sa multinacionalnom kompanijom Delphi, a prethodno su zapostavili saradnju sa firmama sa kojima je Zastava elektro poslovala pre privatizacije. I pored dokaza da su kupci prekršili kupoprodajni ugovor, i pored uveravanja Delphija da će obnoviti saradnju sa Zastavom elektro, ali ne i sa sadašnjim vlasnicima, Agencija odbija da prizna svoje greške i raskine ugovor pre nego što i za Zastavu elektro bude prekasno.

Ovo su samo neke priče među hiljadama sličnih u Srbiji, koje svedoče o pravim uzrocima ekonomske krize – pljački i bezakonju u privatizaciji.

Zbog toga su Štrajkački odbori Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza i BEK-a osnovali Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naših fabrika i za očuvanje radnih mesta. Naš zajednički problem potiče od sistemskog problema korupcije u Srbiji, i samo zajednički ga možemo rešavati, zahtevajući promene u državi i društvu koje će dovesti do iskorenjivanja korupcije. Pokušaj Vlade Srbije da naše probleme svede na pojedinačne slučajeve i da ih parcijalno rešavaju tako što će nam deliti jednokratnu pomoć, zapravo predstavljaju pokušaj da se zataškaju pravi razlozi za propadanje srpske privrede.

Zato pozivamo sve Štrajkačke odbore u Srbiji da zajednički tragamo za načinom kako da sačuvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, rešenja sigurno neće biti jednostavna. Upravo zbog toga moramo što hitnije početi da ih tražimo.

31. avgusta 2009. godine