Посвета (”Земља и слобода”, 2011)
Овом књигом желимо да одамо скромно признање сеоском становништву због вековног тегобног живота током којег је његов мукотрпан рад, иако непризнат и потцењиван, уствари стварао темеље за даљи напредак и у временима кризе био једини чврст ослонац.
У књизи је своје текстове објавило више аутора које повезује поштовање према сељачком раду и брига за стањем у којем се налази пољопривреда у Србији. Нажалост, једна књига није довољна да би се набројали сви узроци, од глобалних до националних, који доводе до деградације пољопривреде, али сматрамо да књига пружа основне информације које би могле да помогну настанак независног сеоског покрета који би судбину села узео у своје руке а земљу спасио од контроле коју над њом успостављају интересне групе које у пољопривреди крупних поседа виде прилику за увећање свог богатства потискујући пољопривреду као вековну животну делатност.
Данас је стање у земљи и на њој погубно. И даље се сеоски рад злоупотребљава како би се очувао социјални мир у граду у којем се диктира политика села. Да би се градском становништву, осиромашеном у процесу транзиције и приватизације, обезбедила јефтина храна, сељаци је предају испод цене свог коштања. Ипак постојеће стање не одговара ни сеоским произвођачима ни онима који купују храну због великог броја оних који се уграђују у цену коштања. Поред тога, аграрни буџет чини мали проценат националног буџета. Овакво стање онемогућава сељацима да се и даље баве пољопривредом јер не могу да поврате чак ни оно што су уложили у производњу, поготово у периоду кад је претежни део постојеће механизације давно спреман за старо гвожђе.
Приватизација и упропашћивање радних места обесмислили су жртве које су сељаци поднели ради индустријализације земље. Каријеристи, који су себе прогласили експертима, решење за посусталу привреду нашли су у распродаји државних и друштвених предузећа власницима који су били кадри једино за финансијске злоупотребе на које држава није реаговала иако су биле видљиве из авиона.
У времену када тржиште доминира над животом и диктира правац кретања осталим областима друштва, производња на селу постаје значајна за очување слободе с обзиром на то да сељак првенствено производи за себе и своју породицу, а тек у случају да има вишак производа пласира га на тржиште. У временима репресије и неправде, сеоска непослушност се често манифестовала и повлачењем сеоских производа са тржишта. Организовање сеоског покрета, независног од политичких партија и државе, значајно је првенствено ради очувања слободе читаве нације, као и ради борбе за правду.
Као што показују примери у индустрији дувана и производњи генетски модификованог семена, осиромашени сељак постаје лак плен корпорација које зарад профита не презају ни од масовног уништавања људских живота. Корпорације најпре сељацима прошверцују генетски модификовано семе а затим пошаљу своје ”експерте” да лобирају за промену закона како би се у Србији омогућила производња генетски модификованих организама. Дуванске корпорације уместо да саме плате дуван који купују од сељака, оне их организују да протестују испред Владе Србије и траже да држава и даље субвенционише производњу дувана.
Домаћим тајкунима је омогућено да за мале паре приватизују пољопривредна предузећа и купе огромне парцеле плодне земље коју ће скупо препродати купцима из иностранства који су у својим земљама већ израубовали оранице интензивном производњом намењеној тржишту и профиту. Запарложена земља није трагедија већ прилика за производњу органске хране која захтева еколошки чисто земљиште које није уништено хемикалијама. Међутим, политичари земљу не сматрају ресурсом од националне важности који треба сачувати. Таквом политиком пољопривреда је обезвређена до мере да све више људи престаје да се њом бави.
Ова књига је дакле посвећена онима који заборављени проводе своје дане стешњени између хировитог неба и државе сишле с ума. Многи који заслужују захвалност више нису међу нама и дубоко смо свесни колико би се огрешили о њих уколико дозволимо да Србија постане земља чије становништво умире од глади, зависно од хирова белосветских шпекуланата. Надамо се да ћемо књигом охрабрити уверење да и последњи сељак може боље да одлучује о свом животу него неодговорни који су на власти.
Желимо да се захвалимо свим учесницима конференције ”Пољопривредна реформа у Србији” одржане 26. јуна 2010. у Дому Омладине у Београду. Посебно се захваљујемо професору Пољопривредног факултета у Београду Миладину Шеварлићу, Тамари Вуков, Борису Канцлајтеру, Ирини Церић и Владану Јеремићу што су нам помогли у изради и објављивању ове књиге.
Миленко Срећковић,
Покрет за слободу.
Велико Крчмаре код Крагујевца,
Децембар 2010.
Књигу ”Земља и слобода” можете преузети (овде).
Milenko Srećković: Narodne borbe za agrarnu i poljoprivrednu reformu, ”Zemlja i sloboda”, Pokret za slobodu, 2011.
Slobodno tržište je smrt za poljoprivredu, a i šire, 16. jul 2010.
Video snimak sa konferencije ”Poljoprivredna reforma u Srbiji”, 26. jun 2010.