Konferencija Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokreta

22. decembra 2011. god. u Medija centru održana je Konferencija Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokreta na kojoj su učestvovali predstavnici radničkih i seljačkih organizacija koje sarađuju sa Pokretom za slobodu u borbi za očuvanje preduzeća i poljoprivrede.

 Pokret za slobodu je organizacija koja radi na unapređivanju radničkog i seljačkog organizovanja i koja pokušava da doprinese povezivanju aktera različitih socijalnih borbi kako bi stvorili osnovu za što veću uzajamnu solidarnost i podršku.

Tokom konferencije najpre su predstavljene dve platforme koje su usvojene tokom većeg broja razgovora koji su članovi Pokreta za slobodu vodili sa radničkim i seljačkim grupama i organizacijama. Jedna platforma je radnička a druga seoska.

Radničku platformu predstavila je Ljubica Stjepanović-Muhić iz Koordinacionog odbora radničkih organizacija, koja je zaposlena u izdavačkom preduzeću ‘‘Prosveta‘‘.

Koordinacioni odbor je 2009. godine organizovan u Pokretu za slobodu sa ciljem povezivanja radničkih grupa i štrajkačkih odbora na ravnopravnim osnovama radi solidarne podrške i razmene informacija i iskustva. U trenutku nastanka Koordinacioni odbor se sastojao od većeg broja štrajkačkih odbora kao što su štrajkački odbori ‘‘Zastave elektro‘‘ iz Rače, ‘‘Ravanice‘‘ iz Ćuprije, ‘‘Šinvoza‘‘ iz Zrenjanina, ‘‘Vršačkih vinograda‘‘ iz Vršca, ‘‘Srboleka‘‘, ‘‘Trudbenik gradnje‘‘iz Beograda, ‘‘Severa‘‘ iz Subotice, itd. Međutim, danas se Koordinacioni odbor pretežno sastoji od lokalnih radničkih organizacija koje su nastale iz radničkih protesta, kao što su Udruženje ‘‘Solidarnost‘‘ iz Subotice, Udruženje ‘‘Ravnopravnost‘‘ iz Zrenjanina, ‘‘Građansko-sindikalni front‘‘ iz Vršca, predstavnici radnika iz pojedinačnih preduzeća, itd.

‘‘U privatizaciji u Srbiji napravljene su velike greške, te su greške sistemskog karaktera, a ne izolovani incidenti, i način na koji se sprovodi privatizacija mora se radikalno preispitati. Vlast, međutim, ni u samim preduzećima u kojima je raskinut ugovor ne preduzima ništa kako bi se utvrdila odgovornost za kršenje zakona i nanošenje štete preduzeću. O preispitivanju pogrešne politike nema ni govora, već se nastavlja sa primenom modela koji se pokazao kao poguban po privredu i čitavo društvo‘‘, rekla je Ljubica Stjepanović-Muhić. Ona je rekla da se Koordinacioni odbor zalaže za decentralizaciju odlučivanja o privredi i privatizaciji, a da je za sprovođenje decentralizacije neophodno uvažiti dosadašnja iskustva borbe radnika i malih akcionara u Srbiji protiv pljačke u privatizaciji, za opstanak njihovih preduzeća, imovine i radnih mesta.

‘‘Još uvek postoji veliki broj preduzeća u Srbiji koja nisu privatizovana, kao i onih u kojima su ugovori o privatizaciji raskinuti, a koja imaju perspektivu. Ukoliko se njihova privatizacija nastavi po dosadašnjem modelu, šanse za opstanak su im onoliko dobre koliko se poklope sa interesima prljavog novca, špekulanata, uvozničkog lobija, i sličnih struktura koje čine “ekonomsku elitu” u Srbiji. Drugim rečima, šanse su im gotovo nikakve ako se proces privatizacije ubuduće ne bude oslonio na interese onih koji od njih žive – radnika i malih akcionara‘‘, stoji u platformi radničko-seljačkog pokreta.

Seosku platformu predstavio je Miroslav Grubanov iz udruženja ‘‘Paori‘‘ iz Crepaje. On je rekao da se Pokret za slobodu zalaže za sistemsku reformu poljoprivrednog sektora, kako bi se unapredile mogućnosti proizvodnje i poboljšao socijalni položaj seoskih proizvođača. ”Učešće seljaka i radnika u donošenju odluka o sudbini naše zemlje cilj je radi kojeg oko našeg pokreta okupljamo brojne radničke, seljačke i druge grupe. Do sada je bilo neophodno da vlast nateramo da nas sluša organizovanjem protesta i štrajkova, nakon što su  svi prethodni apeli institucijama bili odbačeni. Pokušaćemo da dalje razvijamo strategiju za izlazak iz situacije u kojoj su poljoprivrednici svake godine prinuđeni da blokiraju puteve kako bi poboljšali svoj ekonomski položaj, u kojoj svi pred izbore obećavaju med i mleko za  poljoprivredu, ali  posle  izbora sve  to zaborave”, rekao je Grubanov.

Ivan Zlatić iz Pokreta za slobodu, sekretar Saveta za borbu protiv korupcije, novinar i autor dokumentarnih filmova o radničkim protestima u Srbiji, rekao je da predstavljene platforme proizilaze iz neposrednog iskustva radničkih i seljačkih organizacija i iz njihovih aktivnosti za prevazilaženje problema i poteškoća koje im stvaraju što finansijski, što politički moćnici. Jedan od zahteva iznetih u radničkoj platformi je da se odgovornost za imovinu Republike Srbije u preostalim neprivatizovanim preduzećima oduzme od Agencije za privatizaciju i poveri lokalnim samoupravama, da bi proces privatizacije ubuduće imao minimum demokratičnosti, ali i da se gradovima i opštinama obezbede kapaciteti za izvršenje ovih nadležnosti, odnosno da im centralna vlast ne stvara prepreke, kako se ne bi desilo da lokalne samouprave umesto stvarnih ovlašćenja u privatizaciji zapravo dobiju samo gomilu problema sa kojima ne mogu da izađu na kraj.

U novembru se Pokret za slobodu pridružio tada pokrenutom međunarodnom savezu protiv otimanja zemlje koji je pokrenut od strane međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina o kojem je govorio Aco Popadić, sociolog, urednik internet magazina Kontrapunkt, koji se bavi aktivnostima narodnih socijalnih pokreta. ”Otimanje zemlje je globalna pojava, bez presedana u obimu i brzini. U Maliju, u poslednjih par godina, vlada je investitorima iznajmila više od 800.000 hektara obradive zemlje, po tridesetogodišnjim, obnovljivim ugovorima. Procenjuje se da je u celoj Africi više od 30 miliona hektara bilo prodato ili iznajmljeno. Cifra se kreće od 60 do 80 miliona hektara za čitav svet, ali, s obzirom na tajnu, ponekad ilegalnu prirodu ugovora, ta cifra je samo vidljivi vrh ledenog brega. Ima onih koji opisuju ove otimačine zemlje kao „investicije“, ali, u stvarnosti, one nisu ništa drugo do krađa. To je, takođe, kršenje prava seljaka. U tim otimačinama, mali proizvođači, uzgajivači, domaće stanovništvo – žene i muškaraci – opljačkani su za svoje nasleđe i sredstva opstanka. Seljaci i mali poljoprivrednici koji brane sebe i svoje vitalne interese bivaju prebijani, zatvarani, čak i ubijani”, piše u predstavljenoj platformi.

Skup je podržao Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije i član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. On je skrenuo pažnju da su tajkuni tobože najednom prepoznali važnost poljoprivrede a glavni razlog što su pokupovali zemlju je da bi je prodali stranim korporacijama kad to bude moguće.

Radnici Jugoremedije i Srboleka govorili su o sprezi između države, tajkuna i uvozničkog lobija. Najstarija farmaceutska kompanija Srbolek otišla je u stečaj i rasprodaje se njena imovina. Do većeg broja lekova proizvođenih u toj kompaniji bolesnici ne mogu da dođu, ili su prinuđeni da kupuju skuplje, uvezene lekove. Jugoremedija je pod stalnim udarom montiranih afera čija je svrha da destabilizuju radničko-akcionarsko upravljanje firmom, rekao je Branislav Markuš iz zrenjaninskog udruženja ‘’Ravnopravnost’’.

Jelena Veljić iz studentskog kolektiva Odbrani Filozofski govorila je o mogućnostima da studenti svoje znanje koje stiču na fakultetu upotrebe da bi podržali aktivnosti radničko-seljačkog pokreta.

Platforme radničko-seljačkog Pokreta za slobodu će u toku sledeće nedelje lokalne radničke organizacije predstaviti u drugim gradovima u Srbiji.

Tekstovi predstavljenih platformi mogu se pogledati na sajtu Pokreta za slobodu..

Snimak sa konferencije može se pogledati na sajtu Medija centra:

http://www.mc.rs/socijalne-borbe-u-srbiji-buducnost-radnicko-seljackog-pokreta.4.html?eventId=8304

i Youtube kanalu TVisual Communication:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLBD527089A422910D

Nakon  konferencije Koordinacionom odboru radničkih organizacija pridružio se štrajkački odbor Zastave PES iz Surdulice.