Tokom serije razgovora ’’Biti radnik danas’’ u okviru Oktobarskog salona, koji su se odvijali u oktobru i novembru 2011, usvojena je sledeća:

Platforma Koordinacionog odbora radničkih organizacija u Srbiji

Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, do sada je raskinuto čak 25% od ukupnog broja ugovora o privatizaciji, bilo od suda, ili od Agencije za privatizaciju. Sama ova činjenica ukazuje da su u privatizaciji u Srbiji napravljene velike greške, da su te greške sistemskog karaktera, a ne izolovani incidenti, i da se način na koji se sprovodi privatizacija mora radikalno preispitati. Vlast, međutim, ni u samim preduzećima u kojima je raskinut ugovor ne preduzima ništa kako bi se utvrdila odgovornost za kršenje zakona i nanošenje štete preduzeću. O preispitivanju pogrešne politike nema ni govora, već se nastavlja sa primenom modela koji se pokazao kao poguban po privredu i čitavo društvo.

Prema iskustvu radnika i malih akcionara, centralizovanost je najdominantnije obeležje i centralni problem privatizacije u Srbiji. Ne samo da su svi, osim vrhova političke vlasti i finansijske oligarhije, isključeni iz odlučivanja u procesu privatizacije, već se ovaj proces sprovodi praktično bez ikakve javne kontrole, u isključivom interesu moćnih pojedinaca. Upravo iz ovog razloga, privreda Srbije je danas u kolapsu, a država je paralisana sistemskom korupcijom. Smatramo da se o izlasku iz ekonomske i političke krize ne može govoriti a da se prethodno ne sprovede decentralizacija odlučivanja o privredi i privatizaciji, a da je za sprovođenje decentralizacije neophodno uvažiti dosadašnja iskustva borbe radnika i malih akcionara u Srbiji protiv pljačke u privatizaciji, za opstanak njihovih preduzeća, imovine i radnih mesta.

– Iskustvo naših borbi protiv kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, pokazalo je da je lokalna javnost mnogo više zainteresovana, a lokalna vlast tim više osetljiva za probleme radnika i malih akcionara u privatizaciji. U lokalnoj sredini, predstavnici vlasti su bliži građanima i dostupniji demokratskoj kontroli, pa se u velikom broju slučajeva pokazalo da ih je lakše naterati da odlučuju u javnom interesu, a ne u interesu moćnika. Međutim, lokalna samouprava nema nikakav uticaj na odluke u procesu privatizacije, ili se njena uloga, kao i uloga radnika i malih akcionara, svodi na „pravo“ da daju neobavezujuće mišljenje. Da bi proces privatizacije ubuduće imao minimum demokratičnosti, neophodno je da se odgovornost za imovinu Republike Srbije u preostalim neprivatizovanim preduzećima oduzme od Agencije za privatizaciju i poveri lokalnim samoupravama, kao i da se gradovima i opštinama obezbede kapaciteti za izvršenje ovih nadležnosti, odnosno da im centralna vlast ne stvara prepreke, kako se ne bi desilo da lokalne samouprave umesto stvarnih ovlašćenja u privatizaciji zapravo dobiju samo gomilu problema sa kojima ne mogu da izađu na kraj.

– Još uvek postoji veliki broj preduzeća u Srbiji koja nisu privatizovana, kao i onih u kojima su ugovori o privatizaciji raskinuti, a koja imaju perspektivu. Ukoliko se njihova privatizacija nastavi po dosadašnjem modelu, šanse za opstanak su im onoliko dobre koliko se poklope sa interesima prljavog novca, špekulanata, uvozničkog lobija, i sličnih struktura koje čine “ekonomsku elitu” u Srbiji. Drugim rečima, šanse su im gotovo nikakve ako se proces privatizacije ubuduće ne bude oslonio na interese onih koji od njih žive – radnika i malih akcionara. Da bi se sprečio nestanak onoga što je ostalo od privrede u Srbiji, neophodno je da se, tamo gde za to postoji interesovanje, a naročito u preduzećima gde je zahvaljujući borbi radnika i malih akcionara raskinut ugovor o privatizaciji sa nesavesnim vlasnicima, primeni model besplatne podele kontrolnog paketa akcija zaposlenima. Podsećamo javnost na pozitivno iskustvo “Jugoremedije”, gde su radnici i mali akcionari tri godine vodili upornu borbu protiv korupcije u privatizaciji. Sud je 2007. godine utvrdio da su u pravu i raskinuo ugovor o privatizaciji. Zahvaljujući činjenici da je “Jugoremedija” privatizovana po zakonu koji je zaposlenima i penzionerima omogućio većinsko vlasništvo, mali akcionari ove kompanije bili su u prilici da, nakon što su dokazali istinu, preuzmu kontrolu nad upravljanjem i sami otklone milionsku štetu koju su “Jugoremediji” naneli država i krupni kapital. “Jugoremedija” svedoči da je kontrola zaposlenih i penzionera nad preduzećem realna šansa da se ono izbori za opstanak.

– “Kiparski novac” je jedan od najvećih generatora propadanja privrede u Srbiji. Ogromne količine novca sa off-shore računa iz „poreskih rajeva“ širom sveta i danas su pretežni deo sredstava koja se “investiraju” u privredu Srbije. Naravno, ne radi samo o novcu “bivšeg režima”, već se preko kiparskih računa sada pere i novac iz privatizacione pljačke (do javnosti je stigao slučaj “Beograd filma”, koji svakako nije izuzetak). Stroga kontrola porekla kapitala koji se investira u privredu u Srbiji je prvi neophodan korak da se preseče “zakon spojenih sudova” koji već dvadeset godina vlada našom zemljom – da nas najpre pokradu, ostave bez posla i imovine, a da zatim našim opljačkanim novcem “otvaraju nova radna mesta”. Naravno, drugi neophodan korak je sankcionisanje pljačke i obeštećenje opljačkanih. Tužbe i krivične prijave koje radnici i mali akcionari podnose zbog zloupotreba u procesu privatizacije se ili odbacuju, ili se po njima godinama ne postupa, ili se procesuiraju kad je prekasno da se spreči propadanje preduzeća. Na kršenju zakona ne može se stvarati vladavina prava. Zbog toga je neophodno utvrditi odgovornost za dvadesetogodišnju pljačku privrede u Srbiji, koja se najvećim delom odvijala kroz proces privatizacije. Šta se desilo u preduzećima u kojima je raskinut ugovor o privatizaciji? Da li je greška bila u kršenju zakona i ugovora, ili je greška u raskidu ugovora zbog kršenja zakona?

– Pre više od pet meseci Evropska unija je naložila vlastima u Srbiji da preispitaju više od dvadeset slučajeva privatizacije u Srbiji u kojima postoje sumnje na korupciju. Među slučajevima koji su pobudili pažnju Brisela nalaze se i ona čiji su radnici i mali akcionari potpisnici ove platforme: “Jugoremedija”, “Šinvoz”, “Srbolek” i “Prosveta”. Pet meseci nakon naloga iz Brisela, situacija u našim preduzećima još je gora nego što je bila, a jedno od retkih preduzeća koje još uvek radi, zahvaljujući činjenici da upravu kontrolišu mali akcionari, je zrenjaninska “Jugoremedija”. Zbog toga se poslednjih meseci pojačavaju policijski pritisci i medijska hajka protiv uprave “Jugoremedije”. Pola godine nakon pisma Evropske unije, odnos vlasti prema „Jugoremediji“ samo je još gori nego što je bio, i očigledno ide u pravcu uništenja fabrike i uklanjanja dokaza o kršenju zakona i o katastrofalnim posledicama koje je ono imalo na privredu Srbije. Vlast koja je napravila katastrofalne greške srljajući u privatizaciju, sada želi da uništi one koji su uspeli da prekinu bezakonje i isprave tuđe greške. Koordinacioni odbor radničkih organizacija u Srbiji će tražiti podršku Evropske unije da se zaštiti ono što je postignuto u “Jugoremediji” i da se ovo pozitivno iskustvo primeni i u drugim preduzećima koja još uvek nisu nestala u dvadesetogodišnjoj pljački.

– Urušavanje privrede u Srbiji dovelo je do potpune degradacije radničkih prava. Stalni radni odnos danas je privilegija, a pretežni deo radnika spada u najranjiviju grupu privremeno angažovanih. Ipak, naši zakonodavci u ovoj oblasti ignorišu stvaran život. Radnici koji nisu u stalnom radnom odnosu, u Srbiji se ne računaju prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija, što dovodi do toga da organizacija u koju su učlanjeni ne može da ih zaštiti. Drugim rečima, i oni privremeno angažovani radnici koji se usude da se učlane u sindikat, time samo ulaze u rizik da se zbog sindikalnog angažovanja zamere poslodavcu i ostanu bez posla. Zbog toga Koordinacioni odbor radničkih organizacija u Srbiji podržava inicijativu Sindikata novinara Srbije i zaposlenih u medijima da se propisi izmene tako da radnici koji nisu u stalnom radnom odnosu imaju jednako pravo na sindikalno predstavljanje.

– Centralizacija procesa privatizacije u Srbiji predstavlja odjek ukupne centralizacije političkog života u Srbiji. Političke partije koje se poslednjih dvadeset godina smenjuju na vlasti, pretvorile su se u klike koje imaju potpuni monopol na političko delovanje i potpunu kontrolu nad institucijama. Uviđajući značaj decentralizacije političkog sistema, Koordinacioni odbor radničkih organizacija u Srbiji podržava inicijativu Stalne konferencije gradova i opština u Srbiji za izmenu izbornog zakona tako što će se odbornici u lokalnim parlamentima birati po većinskom sistemu. Realizacija ove inicijative bila bi prvi korak u razbijanju političkog monopola i partokratije u Srbiji.

U Srbiji, decembra 2011,
Za Koordinacioni odbor radničkih organizacija,
Pokret za slobodu
Udruženje Ravnopravnost iz Zrenjanina
Udruženje Solidarnost iz Subotice
Građansko-sindikalni front iz Vršca
Sindikat novinara Srbije i zaposlenih u medijima
Predstavnici radnika iz pojedinačnih preduzeća