Na konferenciji 9-10. juna u selu Ljubiš, na planini Zlatibor, uz učešće predstavnika međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, Pokret za slobodu nastaviće da se zalaže za povezivanje radnika i seljaka u zajednički pokret za bolje društvo i bolju budućnost. U tom cilju predložićemo ujedinjenje seljačkih organizacija i Koordinacionog odbora radničkih organizacija, odnosno preimenovanje ovog potonjeg u Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija. Razgovaraćemo sa Ženevjev Savinji iz Francuske o delovanju Via Campesine, sa Branislavom Gulanom o zadrugama i zadružnom organizovanju, sa Sunčanom Pešak o podršci zajednice i alternativnim modelima distribucije u poljoprivredi, sa gostima iz Makedonije i Hrvatske o situaciji u njihovim zemljama, itd. Založićemo se i za udruživanje proizvođača, razvoj prerađivačkih kapaciteta i unapređenje samozapošljavanja, za proglašenje poljoprivrede i prehrambene industrije strateškom granom privrede, za otpor korporativnoj poljoprivredi, privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i rastućoj latifundizaciji zemljišta.
Na samom početku ekonomske krize Pokret za slobodu okupio je radničke grupe iz Srbije u jedan širi pokret otpora korupcionaškoj privatizaciji, nezaposlenosti, i gašenju proizvodnje i radnih mesta. Pokret je koordinisano sprovodio najpresudnije protestne akcije u kojima se odlučivala sudbina brojnih preduzeća, sakupljao najvažnija iskustva uspešnih radničkih inicijativa, i u konsultaciji sa predstavnicima radnika dogovarao svaki naredni korak. Kako je u godinama pre ekonomske krize već stekao izuzetno poverenje radnika, i ostvario konkretne rezultate u borbi protiv privatizacije, oko Pokreta su se okupile najprogresivnije radničke grupe koje se zalažu za očuvanje proizvodnje u preduzećima i čiji ciljevi prevazilaze usko sindikalne okvire borbe za očuvanje privilegija. Unutar Pokreta ustanovljen je Koordinacioni odbor radničkih protesta, koji je horizontalno povezao štrajkačke odbore i radničke grupe širom Srbije, radi zajedničkog nastupanja u borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. Neki od uspeha sastojali su se u proterivanju neodgovornih privatnika iz preduzeća, povećanju broja zaposlenih, uspostavljanju veće radničke kontrole, itd.
Pokret za slobodu u periodu 2007-2009. izdaje jedini časopis u Srbiji koji sistematski kritikuje neoliberalnu politiku i koncipira moguće alternative društvu kome je na prvom mestu interes krupnog kapitala. Međutim, kako je konkretno organizovanje radničkih borbi zahtevalo sve veću posvećenost a mane društvenog sistema postajale sve očiglednije, pripadnici Pokreta za slobodu prekidaju rad na izdavanju časopisa kako bi svo vreme posvetili organizovanju radničkog otpora. Pokret je jedna od retkih organizacija koja nije nastala kao kopija ili ekspozitura neke od stranih ili međunarodnih ustanova, već je svoj rad zasnovala na suočavanju sa konkretnim okolnostima koje određuju svakodnevni život običnog čoveka. Nepostojanje levičarskih grupa spremnih da podrže radničke akcije najčešće je našu borbu činilo usamljenom i lišenom značajnije bezinteresne pomoći, ali uprkos tome Pokret je stekao priznanje u zemlji i u svetu, kao i podršku uglednih svetskih intelektualaca, aktivista i međunarodnih organizacija, a njegovi pripadnici mogli su svoje stavove iznositi pred međunarodnim institucijama, na brojnim konferencijama, itd.
Paralelno sa aktivnostima na udruživanju radnika, Pokret za slobodu radi i na artikulaciji platforme za sistemsku poljoprivrednu reformu koja bi okupljala što veći broj seljačkih grupa radi pružanja otpora monopolizaciji poljoprivredne proizvodnje i privatizaciji zemljišta. Organizovanjem konferencija o poljoprivrednoj reformi, izdavanjem knjige ”Zemlja i sloboda” (2011), aktivnom podrškom seljačkim grupama i pridruživanjem međunarodnom savezu protiv otimanja zemlje, Pokret za slobodu postavio je osnove za nastanak organizovanog seljačkog otpora, kao i za udruživanje radničkih i seljačkih snaga.
Na konferenciji 9-10. juna u selu Ljubiš, na planini Zlatibor, uz učešće predstavnika međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, Pokret za slobodu nastaviće da se zalaže za povezivanje radnika i seljaka u zajednički pokret za bolje društvo i bolju budućnost. U tom cilju predložićemo ujedinjenje seljačkih organizacija i Koordinacionog odbora radničkih organizacija, odnosno preimenovanje ovog potonjeg u Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija. Razgovaraćemo sa Ženevjev Savinji iz Francuske o delovanju Via Campesine, sa Branislavom Gulanom o zadrugama i zadružnom organizovanju, sa Sunčanom Pešak o podršci zajednice i alternativnim modelima distribucije u poljoprivredi, sa gostima iz Makedonije i Hrvatske o situaciji u njihovim zemljama, itd. Založićemo se i za udruživanje proizvođača, razvoj prerađivačkih kapaciteta i unapređenje samozapošljavanja, za proglašenje poljoprivrede i prehrambene industrije strateškom granom privrede, za otpor korporativnoj poljoprivredi, privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i rastućoj latifundizaciji zemljišta.
Aktivnosti Pokreta za slobodu usmerene su ka stvaranju jednog jedinstvenog narodnog pokreta otpora i stoga pozivamo sve one koji su saglasni sa demokratskom strukturom našeg pokreta da nam se pridruže u zajedničkoj borbi za budućnost.
PROGRAM KONFERENCIJE
’’KA RADNIČKO-SELJAČKOM POKRETU’’
selo Ljubiš na Zlatiboru, 9-10. juna
9. JUN
10.00-10.30h – Predstavljanje programa konferencije.
Uvodna reč: Milenko Srećković, Miroslav Grubanov i Ivan Zlatić iz Pokreta za slobodu.
10.30-12.30 – Predstavljanje Via Campesine – međunarodnog seljačkog pokreta i emitovanje filma ’’Via Campesina u pokretu’’ (trajanje: 20 minuta). Via Campesina u prevodu znači ’’Seljački put’’. Ovaj pokret je nastao u Južnoj Americi a zatim se proširio i na ostale kontinente.
Uvodna reč: Ženevjev Savinji (Genevieve Savigny) iz francuskog sindikata malih poljoprivrednih proizvođača Konfederacija seljaka (Confédération Paysanne), koji je deo evropske Via Campesine.
13.00-14.30 – Dokumentarni film ’’Hrana d.o.o.’’ objašnjava kako se kontroliše tržište hrane i na koji način velike kompanije direktno utiču na naše zdravlje. Mali proizvođači hrane širom sveta se uništavaju kako bi krupni kapital zagospodario vitalnom granom ljudskog opstanka. Kakvu hranu zapravo jedemo i zašto sve veći broj ljudi oboleva od teških bolesti? Ovaj angažovani film nastoji da pruži odgovore na ova i brojna druga pitanja.
16.00–17.30 – Zadruge i zadružno organizovanje.
Uvodna reč: Branislav Gulan. Branislav Gulan je novinar i publicista, saradnik Privredne komore Srbije, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti
18.00–19.00 –Emitovanje delova iz dokumentarnog filma ’’Tranzicija’’ Tamare Vukov. Tamara Vukov se bavi angažovanim dokumentarnim i eksperimentalnim filmovima. Živi u Montrealu.
10. JUN
9.30-11.00h – Privatizacija i otimanje zemlje (landgrabbing). Emitovanje reportaže ’’Otimanje zemlje’’ (trajanje: 10 minuta). Javno dobro.
Uvodna reč: Ženevjev Savinji, Noa Trajster, Branislav Gulan i Nenad Ilić.
Noa Trajster je društveno angažovana izraelska umetnica i kustoskinja. Živi u Beogradu.
Nenad Ilić je osnivač udruženja ’’Obruč’’ koje ukazuje na pljačkašku privatizaciju poljoprivrednih zadruga. Živi u Ratkovu, u opštini Odžaci.
11.00-12.30 – Predstavljanje opšte poljoprivredne situacije u susednim zemljama i Srbiji.
Uvodna reč: Ivana Lembovska i Daniel Petkovski (Makedonija), Sunčana Pešak (Hrvatska), Miroslav Grubanov, Jelena Sajić i Branislav Gulan (Srbija).
Ivana Lembovska je dipl. psiholog, angažovana je u NVO ’’Slow food’’ (spora hrana).
Daniel Petkovski je direktor DOO ’’Agrožita’’ u Probištipu, Makedoniji.
Sunčana Pešak je učestvovаlа u izgrаdnji Reciklirаnog imаnjа u selu Vukomerić kod Zаgrebа kаo permаkulturnog edukаcijskog centrа i ekoselа. Formаlno obrаzovаnje steklа je u Poljoprivrednoj školi u Zаgrebu, smer poljoprivredni tehničаr vrtlаr i nа Agronomskom fаkultetu Univerzitetа u Zаgrebu – smer uređenje okoline. Zаvršilа je tečаj kreirаnjа i menаdžmentа ekoselа i tečаj permаkulture. Učestvovаlа je u projektu očuvаnjа genetske rаznolikosti poljoprivrednog biljа. Angažovana je na realizaciji modela direktne veze između potrošača i proizvođača hrane i poljoprivrede podržane od zajednice.
Miroslav Grubanov je višegodišnji saradnik Pokreta za slobodu. Predsednik je udruženja ’’Paori’’ iz Crepaje u Vojvodini. Učesnik je i organizator brojnih protesta seljaka za bolje uslove proizvodnje hrane.
Jelena Sajić je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu, smer voćarstvo i vinogradarstvo. Bavi se novinarstvom od 2001. god. Osnivač je medijskog projekta za farmere Moja farma i Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj.
13.00-14.00 – Dokumentarni film ’’Početak gladi’’ pokazuje ulogu velikih svetskih sila i mega-korporacija u prisilnoj globalizaciji poljoprivrede (uz kontrolu đubriva, pesticida, semenja, itd.) s konačnim ciljem kontrole hrane kao masovnog oružja.
16.00 – 17.00 – Poljoprivreda podržana od zajednice; alternativni modeli distribucije hrane; Organska i ekološka poljoprivreda.
Uvodna reč: Sunčana Pešak i Miroslav Budimir.
Miroslav Budimir je koordinator WWOOF Srbija, organizacije koja se bavi povezivanjem volontera iz celog sveta sa organskim poljoprivrednicima u Srbiji.
18.00 – 19.00 – Zaključci konferencije.