Širenje radničkog pokreta – intervju

25. маја 2009. у Рачи крагујевачкој започео је нови талас протеста у ’’Застави Електро’’, некадашњем ’’25.мају’’, фабрици за производњу и промет електро опреме, јединој фабрици у граду која је до недавно функционисала. Радници су протест најпре започели протестним шетњама, а затим заузели зграду општине, и већ више од месец дана у њој дежурају у сменама. Удружени са радницима ”1. маја” из Лапова, радници су у пар наврата блокирали пругу код Лапова, упркос присуству бројних репресивних снага. Својом борбом и захтевима, радници ”Заставе Електро”, налик радницима ”Југоремедије” и ”Шинвоза” из Зрењанина, постају део радничког покрета који у средиште своје борбе ставља захтев за очување фабрике и покретање производње.

Разговарамо са Миланом Срећковићем, радником ’’Заставе Електро’’ и активистом Покрета за слободу, који објашњава разлоге који су довели до штрајка:

– Застава Електро је приватизована 2006. године од стране конзорцијума приватних лица на челу са Ранком Дејановићем, који је супруг садашње председнице парламента Славице Ђукић Дејановић и својевремени оснивач ЈУЛ-а у Рачи.

Фабрика је склопила уговор са мултинационалном корпорацијом ”Делфи” и добила финансијску подршку државне Агенције за страна улагања и промоцију извоза. Броју радника од неких триста стално запослених прикључено је и још неких 500 радника на привременом запослењу. Међутим, крајем прошле године ”Застави Електро” је блокиран рачун, Делфи је раскинуо уговор, размонтирао машине и вратио их у Пољску. У допису који нам је Делфи доставио јасно је да су раскинули сарадњу са нашом фабриком због лошег рада менаџмента и власника, који су, поврх свега, фабрику задужили код пословних банака. Радницима већ месецима није исплаћена плата, није им повезан радни стаж, а власници су такође присвојили новац који је Делфи пребацио на рачун фабрике за исплату наших радника који су за потребе Делфија били ангажовани у иностранству.

Шта намеравате да предузмете?

Најважније је да спречимо да фабрика оде у стечај, као хиљаде других фабрика у Србији упропашћених пљачком у приватизацији. Штрајк је кренуо са захтевом да власници исплате оно што нам дугују, али сада инсистирамо на раскиду приватизације и поновном покретању производње, јер са људима који тренутно руководе фабриком можемо очекивати само даље пропадање и стечај. Очекујемо да се општина активно укључи, јер би гашење и последње фабрике у Рачи довело до пропасти читавог града, у којем су све остале фабрике уништене дивљом приватизацијом.

Дакле, поднели смо захтев за раскид уговора о приватизацији јер је прекршена одредба о инвестирању. Фирма ’’Дама-М’’, која је у власништву Драгана Мостића, члана Дејановићевог конзорцијума, набавила је машине од предузећа ТАС из БиХ, да би их потом, по цени вишеструко већој од реалне, препродала ’’Застави Електро’’. Ова опрема никад није употребљавана у фабрици, тако да обавезно улагање није извршено у складу са уговором ни у погледу висине износа, ни у смислу функционалности. Пред Општинским судом у Рачи у току је кривични поступак против одговорних за злоупотребу службеног положаја приликом набавке опреме из БиХ.

Какав је план када се раскине приватизација?

Општина мора да покаже интересовање за фабрику и да се активно укључи у оно што радимо – најпре да заједно са нама изврши притисак на Агенцију за приватизацију да се поништи приватизација. Након поништења приватизације, треба да нам помогне да се страни партнер, Делфи, врати сарадњи са ’’Заставом електро’’. Не може локална самоуправа више да се правда како нема надлежности у приватизацији и да своју подршку своди на протоколарна писма. У допису Делфија наводи се жеља за поновним успостављањем сарадње са ’’Заставом Електро’’ и сада треба показати како у граду има капацитета за озбиљну пословну сарадњу. Пословни партнери никада нису имали проблема са радницима. Газде су проблем и они морају напоље.

У општинској власти у Рачи учествују и чланови СПС-а и то је у почетку била велика препрека успостављању боље комуникације са општинарима, али под притиском радника, страначки интереси ситних локалних каријериста потиснути су у страну. Међутим, политичка заштита коју ужива Ранко Дејановић, као супруг Славице Ђукић Дејановић, и даље је највећа сметња раскиду приватизације и опоравку ”Заставе електро”.

Дакле, ваша борба је усмерена на дугорочније решавање проблема незапослености у граду?

Управо тако. Видели смо како су то урадили радници у Зрењанину, и сматрамо да повезивање на локалном нивоу јесте најефикаснији пут да преузмемо судбину у своје руке. Локална власт до сада није показивала интересовање за социо-економске проблеме грађана Раче, и то морамо да променимо. Морамо сви да се мобилишемо око проблема локалне привреде – сада око борбе да се сачува последња фабрика у Рачи која још увек може да ради, а сутра, сигуран сам, и да се покрене ”Изолма” и остала рачанска предузећа која су сада у стечају. То тражи ангажовање читаве локалне заједнице.

Започели сте удруживање са радницима из других градова – Лапова, Јагодине, Зрењанина. Шта очекујете од удружене борбе?

Са радницима других фабрика покушавамо да нађемо заједнички циљ око кога можемо да се окупимо. Агенција за приватизацију је, као и у случају ”Шинвоза”, најодговорнија за упропашћивање фабрике, с обзиром да није контролисала спровођење приватизационог уговора. Радници ’’Заставе Електро’’ су већ више пута указали да је приликом контроле извршења уговора у ’’Застави електро’’, Агенција за приватизацију прихватила лажни извештај ревизорске куће ’’Финекс’’, у ком стоји да је инвестиција извршена у складу са уговором. Машине које је конзорцијум Ранка Дејановића унео у фабрику као инвестиционо улагање никада нису стављене у функцију, а њихова вредност је далеко испод оне која је била предвиђена уговором. Просто речено, ова „инвестиција“ је старо гвожђе, које је само корупцијом могло да постане наводно „улагање у основна средства“!

Притом је важно напоменути да је службеник Агенције Никола Дашић, који је био задужен за приватизацију наше фабрике, супруг Марице Дашић, директорке ’’Заставе електро’’, коју је након приватизације ангажовао Ранко Дејановић. Међутим, и након што су Агенцији предочене ове чињенице, њени службеници се и даље крију иза лажног ревизорског извештаја, тврде да нису надлежни да раскину уговор са Дејановићем и одбијају да говоре о суштини – да ли је Дејановић инвестирао у складу са уговором, или не?

Оваквим ставом Агенција само показује да заправо није преварена од стране купаца и ревизорске куће, већ да је умешана у кршење закона приликом приватизације ’’Заставе Електро’’. Наиме, Агенција је по закону једина надлежна да контролише поступак приватизације (члан 6. став 4. Закона о Агенцији за приватизацију), а са купцем који није инвестирао у складу са уговором, уговор се по закону сматра раскинутим (члан 41а став 2 Закона о приватизацији).

Уколико Агенција за приватизацију не раскине купопродајни уговор, Покрет за слободу ће учествовати у организовању удружених протеста радника из више градова испред Агенције за приватизацију када ћемо доћи да се боримо за правду заједно са својим колегама из Лапова, Зрењанина, Ниша, итд.