Pokretanje međunarodnog saveza protiv otimanja zemlje

Više od 250 poljoprivrednika, iz 30 zemalja, pokrenulo je međunarodni savez protiv otimanja zemlje, 19. novembra, u Selingveu, država Mali. Ovaj savez predvodiće seljaci, u saradnji sa širokim spektrom društvenih pokreta i organizacija. Pokret za slobodu se takođe pridružio ovoj inicijativi.

Ibrahim Kulibali iz Republike Mali, jedan od inicijatora međunarodnog saveza protiv otimanja zemlje

Međunarodni savez protiv otimanja zemlje najavljen je na zatvaranju međunarodne konferencije „Prekinimo otimanje zemlje“, koju su organizovali Nacionalna konfederacija seljačkih organizacija iz Malija, i Via Campesina, međunarodni seljački pokret. Otimanje zemlje je globalna pojava, bez presedana u obimu i brzini. U Maliju, u poslednjih par godina, vlada je investitorima iznajmila više od 800.000 hektara obradive zemlje, po tridesetogodišnjim, obnovljivim ugovorima. Procenjuje se da je u celoj Africi više od 30 miliona hektara bilo prodato ili iznajmljeno. Cifra se kreće od 60 do 80 miliona hektara za čitav svet, ali, s obzirom na tajnu, ponekad ilegalnu prirodu ugovora, ta cifra je samo vidljivi vrh ledenog brega. Zemljište o kojem je reč već je ustupljeno nacionalnim moćnicima, multinacionalnim i finansijskim fondovima, koji nastoje da profitiraju ili špekulišu služeći se industrijskim poljoprivrednim projektima, rudarstvom, proizvodnjom biogoriva, tržištem ugljenika, turizmom, velikim branama, itd.

Ima onih koji opisuju ove otimačine zemlje kao „investicije“, ali, u stvarnosti, one nisu ništa drugo do krađa. To je, takođe, kršenje prava seljaka. U tim otimačinama, mali proizvođači, uzgajivači, domaće stanovništvo – žene i muškaraci – opljačkani su za svoje nasleđe i sredstva opstanka. Seljaci i mali poljoprivrednici koji brane sebe i svoje vitalne interese bivaju prebijani, zatvarani, čak i ubijani.

S obzirom na ozbiljnost situacije, poljoprivredne organizacije koje su se susrele u Maliju oformile su savez, da bi dale svoju podršku seljačkim zajednicama i ojačale ih u njihovoj borbi protiv te opasnosti. Usvojen je akcioni plan, uključujući, naročito, osnivanje nadzornog odbora za prikupljanje i razmenu konkretnih podataka o otimanju zemlje. Učesnici ove konferencije posvetili su se, kao gorućem pitanju, zajedničkom radu na okončanju otimanja zemlje. Na taj način, steći će se mogućnosti da istinske agrarne reforme i zemljišna politika budu implementirane na dobrobit farmerskih porodica, a agro-biznis bude smenjen seljačkom poljoprivredom, koja je jedini način da se garantuje suverenost hrane.

Međunarodnoj inicijativi za borbu protiv otimanja zemlje pridružio se i Pokret za slobodu. U Srbiji je takođe u toku ukrupnjavanje zemljišnih površina u vlasništvu malog broja ljudi. Tokom privatizacije poljoprivrednih kombinata i zadruga tajkuni su za male pare dolazili do vlasništva nad velikom površinom plodne zemlje. U vlasništvu samo četvorice tajkuna nalazi se više od 100.000 hektara zemljišta. U procesu privatizacije za hektar zemlje plaćali su vrlo često samo 500 evra. Četiri godine od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju biće u prilici da to isto zemljište stranim kompanijama prodaju po ceni koja je 10 ili 100 puta veća (hektar plodnog zemljišta u Evropi dostiže i 50-80.000 evra). Privatizovani poljoprivredni kombinati i preduzeća odlaze u stečaj jer vlasnici nisu zainteresovani za proizvodnju već za preprodaju zemljišta ili za pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko. Na taj način, zemlja služi za stvaranje profita malog broja ljudi umesto da je zaštićena kao osnova društveno najpotrebnije privredne grane. Na selu živi polovina stanovništva Srbije, a trećina zaposlenih je u poljoprivredi. U okolnostima deindustrijalizacije i niskog nivoa industrijske proizvodnje, poljoprivredu i zemlju bi trebalo čuvati kao malo vode na dlanu.

Detaljnije za čitanje:
Intervju sa Ibrahimom Kulibalijem, septembar 2011.
Branislav Gulan: Ko obrađuje našu zemlju, avgust 2010.

  1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija