Zaključak sa okruglih stolova na temu ’’Biti radnik danas’’

U protekle tri diskusije radničkih predstavnika okupljenih u ’’Koordinacionom odboru radničkih protesta’’ spomenut je niz problema sa kojima se radnici susreću u svojoj borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. U osnovi problema nalazi se isključenost radnika iz procesa odlučivanja o privatizaciji i sudbini preduzeća iako se njih najviše tiče. Cilj ovih diskusija je osvetljavanje različitih problema sa kojima se radnici susreću, ali i unapređivanje radničkog organizovanja. Pošli smo od toga da se radnici lakše organizuju na lokalnom nivou, na kojem lakše ostvaruju veći uticaj, jer postoji više sluha za njihove probleme. Jedna centralizovana institucija kao što je Agencija za privatizaciju, koja upravlja sudbinom preduzeća u procesu svojinske transformacije, svojim radom zapravo doprinosi uništavanju privrede i radnih mesta, pre svega jer isključuje iz prava odlučivanja sve one koji su egzistencijalno vezani za opstanak preduzeća. Ignorisanjem radničkih inicijativa i ukazivanja na probleme, Agencija je u mnogim slučajevima doprinela i snosi najveću odgovornost za upropašćivanje preduzeća i radnih mesta. Namerno uvođenje firme u stečaj, privatizacija preduzeća radi trgovine nekretninama, građevinskim zemljištem i atraktivnim lokacijama, privatizacija radi pranja novca omogućena nekontrolisanjem porekla novca, kupovina preduzeća od strane kriminalaca, samo su različiti vidovi opšte deindustrijalizacije. U slučajevima gde su radnici u dogovoru sa akcionarima uspostavili svoju upravu nad fabrikom, nailaze na nezainteresovanost države za svoj udeo u preduzeću, nezainteresovanost države za proizvodnju koja je od životnog značaja za stanovništvo, nelojalnu konkurenciju u vidu uvozničkih lobija, interesnih grupa, itd. Sve što su radnici postigli, postigli su nakon dužeg perioda upornog konflikta sa vlašću.

Zalažemo se za veće nadležnosti i veću odgovornost lokalne samouprave u privredi i privatizaciji, i da se odgovornost za imovinu Republike Srbije u preostalim subjektima privatizacije oduzme od Agencija za privatizaciju i poveri lokalnim samoupravama, kako bi radnici efikasnije kontrolisali postupanje vlasti u njihovim preduzećima.

Predstavnici radničkih grupa u ’’Koordinacionom odboru radničkih protesta’’ imaju višegodišnje iskustvo u borbi sa različitim aspektima ovih problema; veći deo tog iskustva predstavljen je u knjizi Pokreta za slobodu ’’Deindustrijalizacija i radnički otpor’’ objavljenoj početkom ove godine. Pokret za slobodu, kao inicijator Koordinacionog odbora, nastaviće da nove radničke grupe koje se bore za očuvanje preduzeća i radnih mesta uključuje u rad Koordinacionog odbora, koji će se usmeriti na razvoj lokalnih radničkih organizacija i grupa. Razgovarano je i o promeni imena u ’’Koordinacioni odbor radničkih organizacija’’ s obzirom da to ime više odgovara nastaloj dinamici unutar ovog radničkog pokreta. Tokom razgovora Koordinacionom odboru priključio se i Sindikat novinara Srbije i zaposlenih u medijima. Na bazi zajedničkog iskustva potvrđeno je da bi stvaranje hijerarhijske organizacije nanelo štetu ravnopravnom učešću svih članova Koordinacionog odbora. Pored razvijanja lokalnih organizacija i internacionalnog povezivanja sa radnicima, radnički predstavnici će se preko Pokreta za slobodu u što većoj meri povezivati sa seljačkim grupama i borbama za poljoprivrednu reformu.

Detaljniji zaključci sa razgovora biće predstavljeni polovinom decembra na konferenciji Pokreta za slobodu uz učešće predstavnika radničko-seljačkog pokreta i organizacija.

21.11.2011.

Pokret za slobodu