Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu.
ZAHTEVAMO:
- Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku.
- Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju.
- Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji.
- Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima.
- Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija.
- Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta.
DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST
POKRET ZA SLOBODU
--------------------------------------------------
Saopštenje Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija
Radnički protesti u poslednjoj deceniji, direktno i indirektno, doveli su do određenih pozitivnih promena u našem društvu. Međutim, ostalo je još mnogo toga što treba menjati. U ponedeljak, 18. februara u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju nastavljamo našu višegodišnju borbu protiv korupcije u privatizaciji. Kao i svi nedavni protesti u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU i ovaj je posvećen uspomeni na VERICU BARAĆ, osobu koja se najviše zalagala da se i u našoj zemlji poštuju prava običnih ljudi. Pozivamo sve radnike, udruženja i sindikate koji brinu o opštem interesu društva u kojem živimo da nam se priključe i podrže protest.
Svi zajedno do pobede!
Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija
-------
Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin
Udruženje Solidarnost, Subotica
Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac
Udruženje Paori, Crepaja
Udruženje Obruč, Ratkovo
Građansko-sindikalni front, Vršac
Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača
Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd
Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica
Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘
Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori
Savez samostalnih sindikata Srbije u IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Udruženje akcionara IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Pokret za slobodu

Konferencija POKRETA ZA SLOBODU - ''BORBA ZA BUDUĆNOST'' - održana je 2. decembra u zgradi REX-a, u Beogradu. Brojni akteri iz Srbije i okolnih zemalja govorili su o situaciji u kojoj se trenutno nalazimo; posebno o dve glavne teme - radničkom otporu deindustrijalizaciji i seoskom otporu otimanju zemlje. U osnovi i deindustrijalizacije i otimanja zemlje nalazi se privatizacija, pa je konferencija trebalo da stvori osnovu za povezivanje narodnih otpora ovim procesima u zajednički front za reindustrijalizaciju i suvereno, samoodrživo društvo u kojem bi poljoprivreda bila oslobođena kontrole koju je krupni kapital uspostavio nad njom. Prisustvo radnika, aktivista i sindikalista iz Srbije i okolnih zemalja – Hrvatske i Slovenije – imalo je za cilj stvaranje zajedničkog balkanskog otpora procesu privatizacije.

Protesti koje je POKRET ZA SLOBODU organizovao 14. septembra i 17. aprila ove godine doveli su do pregovora u Predsedništvu Srbije, i do obećanja novih vlasti da će ispitati svaku našu naznaku o korupciji u privatizaciji i, zajedno sa radnicima iz POKRETA ZA SLOBODU, raditi na oporavljanju uništenih preduzeća. Na ovoj stranici objavljujemo do sada Predsedništvu predate dopise, sa detaljima o korupciji i pljački u svakom pojedinačnom preduzeću, sa našim zahtevima za oporavak tih preduzeća i predlozima kako je to moguće ostvariti. Kako nije isključeno da se dato obećanje u narednom periodu može ispostaviti kao lažno, POKRET ZA SLOBODU priprema i treći, poslednji protest u ovoj godini, kojim želi da ovu radničku borbu dovede do kraja. Do sada smo uspevali da se izborimo samo za spas pojedinačnih preduzeća, sada želimo da se izborimo za jednu sistemsku promenu koja bi onemogućila dalju pljačku i deindustrijalizaciju. Nakon toga, predstoji nam nastavak naših drugih, možda podjednako važnih borbi.

Dopisi o pojedinačnim preduzećima koji su do sada sačinjeni i predati u Predsedništvo:

Prvi dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Rafineriji nafte  Beograd''

Drugi dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Srboleku'' iz Beograda i ''Jugoremediji'' iz Zrenjanina

Treći dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Severu'' iz Subotice

Četvrti dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ugostiteljskom preduzeću ''Tri grozda''

Peti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Azotari'' iz Subotice)

Šesti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Minel Transformatorima'' iz Ripnja

Sedmi dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o IP ''Prosveta'' iz Beograda

Osmi dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Ikomu'' iz Subotice

Deveti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Agrokombinatu'' iz Subotice

Deseti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Rekordu'' iz Rakovice

Zahtevi radničkog protesta 14 septembra:
1) Zahtevamo da se omogući aktivno učešće radničkih predstavnika u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija. Radnička i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lažiran. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika, javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istražnim radnjama koje se sprovode, ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinačnih preduzeća.

2) Zahtevamo da se odšteta sastoji u obnavljanju ili očuvanju proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadležne državne agencije nisu pravovremeno reagovale, iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Kao što postoji Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija, koja omogućava stranim kompanijama da dobiju 5-10.000 evra po radnom mestu, takođe se uredbom novac može kanalisati u obnovu proizvodnje koja je uništena tokom procesa privatizacije dok su fabričkom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. Pokretanjem proizvodnje, taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u državni budžet.

3) Zahtevamo proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća. Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko slučajeva privatizacije, već treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji, namerno guranje preduzeća u stečaj, kao i na poslovanje koje je štetilo preduzeću.

4) Zahtevamo poboljšanje opštih prava radnika, kao na primer sprečavanje otpuštanja radnica na trudničkom bolovanju koje se vrši neprodužavanjem Ugovora na određeno.

Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću

PREDMET: Radnički protest ispred Predsedništva Srbije 14. septembra

Poštovani predsedniče,
Obaveštavamo Vas da će POKRET ZA SLOBODU, nestranačka radničko-seljačka organizacija, u petak 14. septembra održati protestnu šetnju od Agencije za privatizaciju do Predsedništva Srbije. Okupićemo se u 16 časova ispred Agencije za privatizaciju a priključiće nam se radnici brojnih preduzeća sa kojima već godinama sarađujemo u borbi protiv korupcije u privatizaciji. Naša protestna povorka stići će ispred Predsedništva na Andrićev Venac u 17 časova. U ovom pismu želimo da Vam unapred objasnimo zašto je za budućnost Srbije važno da radnici postanu aktivni učesnici u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija i zašto bi to preispitivanje bilo neadekvatno ukoliko bi ignorisalo glas radnika. Takođe, očekujemo da 14. septembra u 17 časova primite našu delegaciju koju će činiti par predstavnika naše organizacije i radnika iz preduzeća koja su uništena ili u opasnosti da budu uništena nepravilnostima počinjenim u procesu privatizacije.

Pokret za slobodu već godinama sarađuje sa radničkim grupama iz brojnih preduzeća širom Srbije; mnoge od tih grupa u poslednjih mesec dana lično su vam pisale. Među njima su radnici Srboleka, Trudbenik Gradnje, IP Prosvete, Rafinerije nafte Beograd, ABS Minel Transformatora, Rekorda iz Beograda, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES iz Surdulice, Jugoremedije i Šinvoza iz Zrenjanina, Vršačkih vinograda iz Vršca, i mnoge druge. Naš pokret sarađuje sa radnicima koji se bore za očuvanje svojih preduzeća a veći deo tih preduzeća nalazi se na spisku 24 spornih privatizacija na koje ukazuje Evropski parlament.

U petak, 14. septembra, u 16 časova, POKRET ZA SLOBODU organizuje radničku, nestranačku protestnu šetnju od Agencije za privatizaciju do Predsedništva Srbije (od Terazija br. 23 do Andrićevog venca). U 17 časova protestna povorka će stići ispred Predsedništva, gde očekujemo da prime našu delegaciju. Zahtevamo preispitivanje privatizacije i obnavljanje ili očuvanje proizvodnje u preduzećima koja su uništena u procesu privatizacije. Insistiramo na proširenju spiska spornih privatizacija. Radnici okupljeni oko Pokreta za slobodu obratiće se medijima na pres konferenciji u UNS Press centru (Knez Mihailova br. 6/III) 14. septembra u 12 časova.

Na konferenciji 9-10. juna u selu Ljubiš, na planini Zlatibor, uz učešće predstavnika međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, Pokret za slobodu nastaviće da se zalaže za povezivanje radnika i seljaka u zajednički pokret za bolje društvo i bolju budućnost. U tom cilju predložićemo ujedinjenje seljačkih organizacija i Koordinacionog odbora radničkih organizacija, odnosno preimenovanje ovog potonjeg u Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija. Razgovaraćemo sa Ženevjev Savinji iz Francuske o delovanju Via Campesine, sa Branislavom Gulanom o zadrugama i zadružnom organizovanju, sa Sunčanom Pešak o podršci zajednice i alternativnim modelima distribucije u poljoprivredi, sa gostima iz Makedonije i Hrvatske o situaciji u njihovim zemljama, itd. Založićemo se i za udruživanje proizvođača, razvoj prerađivačkih kapaciteta i unapređenje samozapošljavanja, za proglašenje poljoprivrede i prehrambene industrije strateškom granom privrede, za otpor korporativnoj poljoprivredi, privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i rastućoj latifundizaciji zemljišta.

Pokret za slobodu je za 17. april u 14 časova sazvao protest ispred Vlade Srbije kako bi pokazao da neće dozvoliti da vlast preda zaboravu sve kriminalne postupke sprovedene u privatizaciji. Predstavnici Pokreta će ponovo dostaviti Vladi Srbije izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije koji su ostali bez odgovora, a u kojima se detaljno opisuje korupcija u privatizaciji pojedinih preduzeća na koju radničke grupe već godinama ukazuju. Predavanjem izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije želimo da poručimo da borba Verice Barać neće biti zaboravljena i da borbu sa privatizacijom nećemo okončati dok ne pobedimo. Ako je vlast godinama bila gluva na napore Verice Barać, građani nisu. Prisustvo na protestu najavili su zaposleni Srboleka iz Beograda, Jugoremedije iz Zrenjanina, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES-a iz Surdulice, itd. Protest će podržati i predstavnici seljačkih udruženja koji će na taj način obeležiti 17. april - Svetski dan seljačke borbe. Pokret za slobodu poziva sindikate i studentska udruženja da se pridruže protestu.

Predstavnik Pokreta za slobodu iz Beograda, Milenko Srećković, govorio je u Odboru regija, savetodavnom telu Evropske Unije, o ekonomskim posledicama privatizacije u Srbiji. U svom izlaganju je Vladu Srbije označio za krivca za uništavanje velikog broja preduzeća i radnih mesta, pranje nelegalno stečenog novca kroz privatizaciju, uništavanje poljoprivrednih zadruga i kombinata, korupciju, tajkunizaciju svih segmenata društva i korišćenje državnog budžeta za finansiranje stranačkih aktivnosti.

Na Fejsbuk profilu Pokreta za slobodu približavamo se limitu na broj prijatelja, stoga predlažemo novim prijateljima da nam se pridruže na dole upravo otvorenoj stranici Pokreta. Potrebno je kad uđete na stranicu da izaberete opciju ''Like''.

https://www.facebook.com/pages/Pokret-za-slobodu/146381645481724

22. decembra 2011. god. u Medija centru održana je Konferencija Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokreta na kojoj su učestvovali predstavnici radničkih i seljačkih organizacija koje sarađuju sa Pokretom za slobodu u borbi za očuvanje preduzeća i poljoprivrede.

Tekstovi i snimci o konferenciji o socijalnim borbama i budućnosti radničko-seljačkog pokreta održanoj 22.12. u Medija centru u Beogradu dostupni su ovde:

Socijalne borbe u Srbiji, E novine, 24. decembar 2011.

Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO), TVisual Communication, 24. decembar 2011.

Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO i Foto), Medija centar, 22. decembar 2011.

Materijal sa konferencije preuzmite (ovde)

Predstavljanje Platforme Koordinacionog odbora radničkih organizacija u Subotici (Udruženje ''Solidarnost''), 27. decembar 2011.

Diskusija Šta nakon raskida privatizacionog ugovora? - Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizaciju. Nakon što antikorupcijske inicijative radnika i malih akcionara dovedu do raskida ugovora sa nesavesnim investitorima, jedino rešenje koje je do sada praktikovano i koje zakon propisuje jeste uspostavljanje uprave koju kontroliše Vlada. Sve inicijative radnika i malih akcionara da se preduzeće nakon raskida ugovora pokrene, Vladina uprava najčešće ignoriše. Kako stvoriti uslove za participaciju radnika i malih akcionara u preduzećima u kojima za to postoji interesovanje? Da li se radničko NE! propadanju, izraženo antikorupcijskim inicijativama protiv nesavesnih investitora, može artikulisati u privrednu inicijativu za oporavak preduzeća? Diskusija se održala 05. 11. 2011. godine u Beogradu.

Dodeljivanjem subvencija, pomaganjem poljoprivredne delatnosti i većim ulaganjem u seosku infrastrukturu podstiče se opstanak seoskog stanovništva u selima i na socijalno prihvatljiv način sprečava uvećavanje gradske sirotinje, a time i nastanak haotičnih socijalnih nereda kakve sve češće viđamo u zapadnoevropskim državama.

Seljačka udruženja i država treba da spreče eksploataciju zemlje i prirodnih bogatstava od strane multinacionalnih poljoprivrednih korporacija koje se bave poljoprivredom radi ličnog profita, zapošljavaju mali broj ljudi, a malim proizvođačima čine nelojalnu konkurenciju na domaćem i stranom tržištu. Poljoprivreda je strateška grana posebno važna u sitaciji kada se široki slojevi društva nalaze u potpunom socijalnom beznađu. Tokom devedesetih poljoprivreda se pokazala kao najvažnije egzistencijalno uporište stanovništva u uslovima ekonomskih sankcija, hiperinflacije i regionalne nestabilnosti.

Nezadovoljni neefektivnom politikom G20 i drugih međunarodnih foruma, te organizacije iz čitave Evrope organizuju 16-21. avgusta u Kremsu, u Austriji, NYELENI evropski forum o suverenosti hrane na kojem će se razgovarati o stvarnim rešenjima za probleme svetskog i poljoprivrednog sistema. Na sastanku u Parizu 20-23. juna razgovaralo se o programu i sadržaju samog foruma.

NYELENI evropski forum okupiće više od 500 predstavnika organizacija koje rade na suverenosti hrane iz više od 30 evropskih zemalja.

Ministarstvo odbrane poslalo je novi dopis Pokretu za slobodu u kojem odgovara na pitanja koja smo postavili 20. maja 2011. na Protestu protiv održavanja NATO konferencije u Beogradu 13-15. juna.

Ministarstvo obaveštava Pokret da procenjuje da će troškovi obezbeđivanja NATO skupa Republiku Srbiju koštati 480.000 dinara. ‘‘Ovi troškovi uključuju organizaciju dočeka i ispraćaja učesnika delegacije, logističku podršku, kao i troškove za fizičke i tehničke mere bezbednosti‘‘. Pored toga, NATO alijansa je za potrebe konferencije predvidela da potroši 200.000 američkih dolara, kaže se dalje u dopisu.

Preuzmi letak, odštampaj i deli

U pismu Pokretu za slobodu, Tarik Ali, britanski pisac, novinar i levo orijentisani intelektualac pakistanskog porekla,  napisao je povodom održavanja NATO konferencije u Beogradu:

''Ima nečega skarednog u činjenici da Beograd, koji još uvek ima vidljive ožiljke od NATO bombardovanja, organizuje ovu vojnu stratešku konferenciju. NATO je sada ništa više od vojnog oružja američkog carstva, kojim se drugim zemljama nameće pokornost. Vlastodršci u državama Balkana ponašaju se bez ikakvog srama. Zaslepljeni američkom moći ne mogu da prepoznaju da im se sopstvena budućnost već odvija u drugim vazalnim državama u Evropi i drugde: kriza na Islandu, u Irskoj, Grčkoj i arapski ustanak protiv korumpiranih i kolaboracionističkih režima. Želim vam svu sreću u vašoj mobilizaciji. Srbija, Hrvatska, Slovenija, Bosna imaju zajedničke vlastodršce. Važno je da se povezivanjem odozdo stvori novo zajedništvo.''
-----
Mislim da bi bila greška da Srbi razmatraju pridruživanje NATO-u s obzirom na istoriju NATO-a i njegovu sadašnju ulogu globalne intervencionističke sile predvođene Sjedinjenim Američkim Državama.

Tranzicija je za mnoge značila gubitak posla i ekonomske sigurnosti, često prouzrokovan nezakonitom poslovnom praksom i iznuđenim stečajima.

Na drugom kraju društvene lestvice, elitna klasa se dokopala novog bogatstva, ne proizvodnjom i generisanjem prihoda, već problematičnim procesom privatizacije i redistribucije bogatstva.

"Pokret za slobodu" nastao je 2004. godine spajanjem studentskih i radničkih aktivista inspirisanih borbama zapatističkog i alterglobalističkog pokreta protiv globalnih tokova koji vode ka socijalnoj degradaciji. Objavili su nekoliko dokumentarnih filmova o modelima kriminogene privatizacije u Srbiji i dramatičnim otporima - štrajkovima.

Stepenik i dalje u toku akutnih socijalnih tema - sa Milenkom Srećkovićem i Ivanom Zlatićem razgovaramo o Pokretu za slobodu, radničkom otporu, sindikalnoj sceni Srbije, procesima deindustrijalizacije.

Autorka emisije: Marijana Radulović.

Pokret za slobodu je u januaru 2008. pomogao britanskim aktivistima John Jordanu i Isabelli Fremeaux da zabeleže borbu radnika zrenjaninskih fabrika - Jugoremedije, Šinvoza i BEK-a, kako bi ostala sačuvana istina o hrabroj borbi za očuvanje radnih mesta. Desetominutna video reportaža o Zrenjaninu je deo nedavno objavljenog filma ''Paths Through Utopias'' (2011, ''Stazama utopija''). Objavljena je i istoimena knjiga za koju se nadamo da će uskoro biti prevedena na srpski jezik.

Film sadrži titl na engleskom jeziku.

https://www.youtube.com/watch?v=0SP9Ex_-VJk

Poslednjih nedelja, nakon hapšenja Jovice Stefanovića – Ninija zbog višegodišnje pljačke „Srboleka“, u javnosti su se pojavile brojne netačne informacije u vezi našeg preduzeća, pre svega o stanju u kom se fabrika danas nalazi. Obaveštavamo javnost da „Srbolek“ nije u stečaju, niti je Ministarstvo zdravlja našem preduzeću oduzelo licencu za proizvodnju nitroglicerina, kao što su to u više navrata izvestile razne medijske kuće. Ove i slične medijske manipulacije tumačimo isključivo kao nagoveštaj onoga što bi određene interesne grupe želele da vide kao ishod naše višegodišnje borbe za očuvanje preduzeća i radnih mesta. Apelujemo na medije da kod rukovodstva kompanije i predstavnika akcionara provere informacije koje im se dostavljaju, i da ne učestvuju u „hronici najavljene smrti“ najstarije farmaceutske kuće u Srbiji.

Pratite nas preko Facebook-a gde informacije ažuriramo svakog dana:

www.facebook.com/pokret

U ponedeljak, 6. decembra 2010, sa početkom u 19h

održaće se javna debata sa

Jovica Stefanović Nini je kod Čačanske Banke podigao više kredita stavljajući pod hipoteku imovinu ''Srboleka'', iako za to nije imao odobrenje Skupštine akcionara ''Srboleka'', niti Akcijskog fonda. Dobijena obrtna sredstva trošio je nenamenski, što je u dosadašnjem toku istrage o brojnim Stefanovićevim zloupotrebama utvrdila i Uprava kriminalističke policije za grad Beograd. Iako su ovi ugovori o kreditima i dalje predmet istrage, Čačanska Banka je juče objavila oglas o prodaji nepokretnosti ''Srboleka'' u Savskoj i Sarajevskoj ulici, kako bi naplatila hipoteku. Upozoravamo sve investitore zainteresovane za kupovinu ovih objekata da se radi o veoma rizičnom poslu, jer postoji realna opasnost da im se imovina oduzme nakon što istragom bude utvrđeno da je ugovor o kreditu zaključen na nezakonit način.

Beograd, 18.11.2010. - Protest ''Priznajte poraz! - protiv medijske blokade'' okončan je nakon pregovora sa direktorom RTS-a i načelnim dogovorom koji je postignut. Pregovori su počeli u trenutku kada je počeo i protest. Direktor RTS-a se, nakon pregovora, obratio okupljenim radnicima i izjavio da prihvata zahteve koji se odnose na bolje i detaljnije informisanje o razlozima koji su doveli do upropašćenja njihovih radnih mesta. Tehnički detalji o načinu izveštavanja će se dogovarati u naredne 2 nedelje. Više informacija o ishodu protesta i našim daljim aktivnostima uskoro ćemo objaviti na sajtu pokret.net.

Policijska uprava Palilule je juče prihvatila prijavu protesta Radničkog pokreta Srbije u četvrtak ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici. Međutim, danas su iz policije predložili da radnici umesto protesta održe sastanak sa gospodinom Aleksandrom Tijanićem. U protivnom, policija je zapretila predstavnicima radnika da će izdati rešenje za zabranu protesta. Predstavnici radnika su trenutno na sastanku u policijskoj upravi Palilule.

U četvrtak 18. novembra 2010. godine, sa početkom u 11 časova, radnici i mali akcionari okupljeni oko Radničkog pokreta Srbije održaće jednodnevni protest ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici. Radnici "Trudbenika", "Srboleka", "Industrije precizne mehanike", "Lole-Montevar", IKL-a, IP "Prosvete", "Vršačkih vinograda", IPOK-a, "Šinvoza" i drugih preduzeća, okupiće se ispred RTS-a kako bi izrazili protest zbog načina na koji javni servis izveštava o radničkim protestima i štrajkovima u Srbiji, odnosno zbog načina na koji RTS zataškava poražavajuće posledice privatizacije i neuspeh tranzicije u Srbiji.

(kontaktirajte nas radi preuzimanja knjige)

U intervju za list ''Akter'' Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, na pitanje ''hoće li se Srbija iščupati iz kandži korupcije?'', odgovara:

Hoće. Nas u Savetu drži iskustvo iz kontakata sa građanima, malim akcionarima. To su tako fini i pristojni ljudi. Kada oni dođu i ispričaju nam i za “Prosvetu” i za “Raču kragujevačku”, za “Trudbenik”, za “Jugoremediju”, vi vidite da ovde živi i često se jako muči jedan prilično pristojan svet koji želi da živi od svog rada. Kada vidimo da “Politika” na naslovnoj strani napiše za radnike kragujevačke “Rače” da su neradnici i da su se opredelili ne za rad, nego za otpremnine, onda nas to potpuno obaveže da napišemo tačan izveštaj da su ti ljudi prošli kroz golgotu, da je vlada prodala “Juri” ne preduzeće, već imovinu, a Korejac im postavio takve uslove da niko nije mogao da ih ispuni. A godinama su se borili da rade i protiv onih kojima je vlada omogućavala da izvuku sve što mogu iz te firme, i da na osnovu toga podižu kredite. Prodajom imovine preduzeća radnici su izgubili sva svoja prava, a Korejac je dobio subvencije.

Talas radničkih protesta i štrajkova u Srbiji izazvan korupcijom u privatizaciji i gašenjem proizvodnje i radnih mesta, ne jenjava već drugu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervencijama u korist kratkoročnih interesa radnika, kojima vlast pokušava da zataška probleme, obustave rada i blokade saobraćajnica sigurno neće prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava tražimo na ulici.

Iz dokumenata koje smo prikupili vidi se da je Mirko Cvetković imao ortačke poslovne veze sa izvesnim Vladislavom Tamburkovskim, licem sa Interpolove poternice, koju je za njim raspisala makedonska policija, nakon što je pravosnažno osuđen na više od 10 godina zatvora zbog privrednog kriminala.

Nedopustivo je da zaštita jedne tako vredne institucije kao što je IP «Prosveta» već mesecima leži isključivo na radnicama i radnicima ovog preduzeća, na podršci sindikata, kulturne i šire javnosti, dok istovremeno državni organi odgovorni za primenu zakona i ugovora u privatizaciji ne samo da ignorišu ovu borbu, već se otvoreno stavljaju na stranu Dejana Pantovića, prete radnicama u štrajku i omogućavaju kupcu da daljim kršenjem zakona i ugovora ugrozi opstanak preduzeća i sudbinu kapitalnih izdanja iz «Prosvetinog» programa.

11. avgust 2009 - 2010. - Na današnji dan, pre godinu dana, Pokret za slobodu je okupio veći broj radničkih grupa na protestu ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu. Ubrzo je formiran Koordinacioni odbor radničkih protesta koji je okupio veći broj štrajkačkih odbora iz različitih gradova, sa kojima je Pokret za slobodu godinama blisko sarađivao. Formiranje Koordinacionog odbora je rezultat dugogodišnjeg rada Pokreta za slobodu na okupljanju radničkih grupa na nacionalnom nivou. Osim angažovanih radnika, Pokret za slobodu je jedina organizacija koja je članica Koordinacionog odbora. Većina protesta radničkih grupa koje su učestvovale u Koordinacionom odboru završila se usvajanjem radničkih zahteva i u određenoj meri uspešno, dok su neke borbe još uvek u toku. Koordinacioni odbor je okupio radničke grupe koje su proteklih godina vodile najhrabrije borbe za očuvanje radnih mesta a koje su se 11. avgusta okupile u znak podrške radnicima iz Rače, jednom od gradova u kojem Pokret za slobodu ima najveće uporište. U međuvremenu, Koordinacioni odbor je formirao i udruženje građana ''Radnički pokret Srbije''.

Ispod je snimak sa protesta od 11. avgusta 2009.

Poljoprivreda i druge privredne grane u ovo se doba reformi i restrukturiranja – drugim riječima, u doba prilagođavanja i ujednačavanja uvjeta prema diktatu tzv. slobodnog tržišta – nalaze usred procesa koji uglavnom uništavaju proizvodnju, snižavaju cijene proizvoda i pretvaraju plodna zemljišta u zapuštene površine koje će, sudeći po praksi svih susjednih, tzv. tranzicijskih zemalja, postati jeftina opcija za “okrupnjavanje” poljoprivredne proizvodnje. Pokret za slobodu – angažiran u borbi za radnička prava, protiv privatizacije a za preuzimanje proizvodnje od strane radnika kroz radničko dioničarstvo – odlučio je pokrenuti diskusiju i analizu stanja, u potrazi za uzrocima i konkretnim rješenjima za poljoprivredu. O tome smo razgovarali s Milenkom Srećkovićem, aktivistom Pokreta za slobodu i jednim od organizatora nedavno održane konferencije “Poljoprivredna reforma u Srbiji”.

Čitav intervju na:

http://www.novossti.com/2010/07/slobodno-trziste-je-smrt-za-poljoprivredu-a-i-sire/

http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=57206&topic=20&newlang=

POKRET ZA SLOBODU 13. jula 2010. godine u kulturnom centru REX, sa početkom u 11 časova, organizuje celodnevnu konferenciju

BORBA ZA RAD
Na konferenciji će učesnici prošlogodišnjih protesta, predstavnici radničkih grupa iz Beograda, Rače, Zrenjanina, Ćuprije i Vršca, govoriti o svojim iskustvima, o ciljevima radničkih borbi u Srbiji danas i o mogućnostima da se ti ciljevi ispune.
Na početku konferencije, biće emitovan jednočasovni dokumentarni film u produkciji POKRETA ZA SLOBODU o štrajkovima i radničkim protestima u Srbiji 2009. godine, pod nazivom
OD -18 DO +30
U svom dosadašnjem radu, Pokret za slobodu podržao je različite inicijative grupa i pojedinaca koji su se dosledno i uporno borili za prava potčinjenih i ugroženih. Osnivač je Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji 2009. godine. Više informacija o pokretu možete pronaći na internet adresi http://www.pokret.net

Pokret za slobodu je 26. juna 2010. u Beogradu organizovao konferenciju ''Poljoprivredna reforma u Srbiji''. Detaljniji izveštaj sa konferencije možete pročitati (ovde). Zajedno sa ostalim učesnicima govorio je i Miroslav Grubanov, predsednik udruženja poljoprivrednika ''Paori'' iz Crepaje. Ovo je njegovo izlaganje:

OPSTATI ILI PROPASTI?!

Dame i gospodo!

Na početku svog izlaganja, pročitao bih vam inicijativu koju su udruženja poljoprivrednika iz Crepaje i Pančeva poslali nadležnima, 1 marta ove godine:

Intervju sa Prof. dr Miladinom Ševarlićem

U sklopu priprema za konferenciju ’’Poljoprivredna reforma u Srbiji’’ koju Pokret za slobodu organizuje 26. juna u Domu Omladine Beograda, sa početkom u 11 časova, razgovaramo sa profesorom doktorom Miladinom Ševarlićem, jednim od učesnika i predavača. Cilj konferencije je analiza trenutnog stanja srpske poljoprivrede i mera koje bi dovele do njenog oporavka, unapredile poljoprivrednu proizvodnju i preradu, ukinule monopol u trgovini poljoprivrednim proizvodima, i poboljšale udruživanje, organizovanje i socijalni položaj ljudi koji žive od poljoprivrede.

Генетски модификована храна је велика опасност по здравље људи и целог еколошког система.
Генетски модификовано семе је непроцењиво озбиљна опасност биодиверзитету, као и здрављу земљишта и нашим аутохтоним сортама.
Генетски модификовано семе је патент, приватно власништво, тако да корпорација која има право на овај патент не дозвољава произвођачима да сачувају семе за наредну сетву, већ семе мора наново да се купује за сваку сетву. Ко контролише храну, контролисаће и свет!
Србија има потенцијал да произведе, без примене ГМО, два пута више хране него што је потребно да би прехранила своје становништво!

Proteste ispred Ministarstva ekonomije ćemo nastaviti do ispunjenja naših zahteva. Današnji protest počinje u 11 časova. Nikakva obećanja više nas neće skloniti sa ulice, a Ministarstvo daljim ignorisanjem samo rizikuje radikalizaciju protesta.

NASTAVAK PROTESTA DO ISPUNJENJA ZAHTEVA

Nakon dva meseca pregovora i lažnih obećanja, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odbilo je da da saglasnost na isplatu socijalnog programa radnicima “Trudbenik gradnje” koje je Dragan Kopčalić izbacio s posla iz osvete zato što su od Agencije za privatizaciju tražili da zaštiti zakon i ugovor u privatizaciji ovog preduzeća. Shvativši da je obećanje socijalnog programa bilo samo trik vlasti, radnici su u utorak 8. juna ponovo počeli sa protestima ispred Ministarstva ekonomije. Sledećeg dana, u sredu 9. juna, policija je zapretila članovima štrajkačkog odbora hapšenjem i kaznom od 100.000 dinara ukoliko radnici budu blokirali Bulevar kralja Aleksandra, kao i da će zabraniti dalja okupljanja radnika “Trudbenik gradnje”.

Представници Покрета за слободу и Народног фронта тврде да је кореjска компанија „Јура“ у Словачкој позната по кршењу радних права и забрани синдикалног организовања, док из Већа савеза самосталних синдиката поручују да је то проблема Кореjаца и да ће по сваку цену формирати синдикат у тој фабрици

"Pokret za slobodu" je pozvao građane da Dinkiću ne daju glas na idućim izborima i izbrišu ga iz parlamentarnog života "jer onog koji preko koalicija ulazi u vlast, samo narod može da pobedi".

Ova organizacija napominje da ne poziva na izbore, niti savetuje građanima za koga da glasaju, već je njena akcija usmerena na "Dinkića u cilju spasavanja srpske ekonomije" i apeluju na birače da mu ne dozvole da pređe cenzus.

Istraživanje o Korejcima kao poslodavcima obavili su članovi „Pokreta za slobodu“ i „Narodnog fronta“. Oni upozoravaju da je „Jura“ i u Slovačkoj poznata „po kršenju radnih prava, predugom radnom vremenu i maltretiranju radnika“.
- Radnici su prisiljavani da rade u smenama od po 12 sati, bez pauze, a zabranjen im je međusobni razgovor, kao i upotreba mobilnih telefona. U nekim izveštajima govori se i o fizičkom maltretiranju i ponižavanju radnika - navedeno je u saopštenju ovih organizacija.

Mlađan Dinkić dolazak kompanije ’’Jura’’ u Raču kragujevačku koristi za ličnu promociju, iako je on sam najodgovorniji što su državne agencije, tolerisanjem nesavesnog ponašanja bivših vlasnika, omogućile da se ’’Zastava elektro’’ dovede na ivicu stečaja, a radnike primorale da spas potraže na ulici u višemesečnim protestima. Nakon što su raskidom privatizacije omogućili oporavak svoje fabrike koja je poznata po kvalifikovanoj radnoj snazi i očuvanim fabričkim pogonima, radnike je dočekalo po njih najnepovoljnije moguće sklapanje ugovora sa stranom korporacijom.

izvor teksta: e-novine

Intervju o Pokretu za slobodu i Koordinacionom odboru radničkih protesta:

http://freedomfight.net/odjek.pdf

Pokret za slobodu
23. februar 2010.
Beograd

Obaveštavamo vas da će se u organizaciji nedavno formirane ’’Grupe za solidarnost sa radnicima bivše Jugoslavije’’ u inostranstvu održati veći broj tribina na kojem će se predstaviti aktivnosti Koordinacionog odbora radničkih protesta.

ZRENjANIN - Neisplaćene zarade i otpremnine, neuplaćeni doprinosi, loši ugovori o privatizaciji, ali i nezadovoljstvo zbog načina na koji se vlast odnosi prema problemima koji bukvalno dovode u pitanje egzistenciju na hiljade radničkih porodica, razlozi su zbog kojih su štrajkački odbori iz nekoliko fabrika širom Srbije, a predvođeni bivšim radnicima zrenjaninskog “Šinvoza” i BEK, osnovali Koordinacioni odbor radničkih protesta (KORP).

Saopštenje, 14. januar 2010. godine
R a č a   k r a g u j e v a č k a

Zahvaljujući zalaganju radnika da se poštuju zakon i ugovor o privatizaciji, pred «Zastavom elektro» se danas otvaraju mogućnosti poslovno-tehničke saradnje sa takvim gigantima automobilske industrije kao što su «Delfi» i «Fiat automobili Srbija».

Radislav Stojanov (1968 - 2008)

Preminuo je 16.januara 2008, tokom protesta radnika ''Šinvoza'' iz Zrenjanina, u noći provedenoj u zgradi Doma Sindikata u Beogradu.

Iskustvo ’’Zastave elektro’’ iz Rače

Rača kragujevačka je do pre samo godinu dana veće interesovanje privlačila isključivo kao mesto rođenja vođe Prvog srpskog ustanka.

Malena varoš na pola puta između Kragujevca i Topole, međutim, tokom 2009. godine privukla je pažnju događajima koji su predstavljali vrhunac dvodecenijskog upropašćavanja industrije i privrede, ne samo u Rači, već u čitavoj Srbiji.

Haotična reforma visokog obrazovanja

U poslednja tri meseca 2009. godine održani su masovniji studentski protesti koji su se sastojali od zajedničke šetnje studenata više fakulteta Beogradskog i Umetničkog univerziteta, blokade ulica i Brankovog mosta, velike medijske pažnje, i šire podrške one javnosti koja brine o socijalnim problemima. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije 2003. godine od strane Srbije i njenim implementiranjem 2005. godine, uz uvođenje školarina koje svake godine postaju sve veće, započeta je reforma visokog školstva koja je haotična i neizvesna i koja je od 2005. svake godine prouzrokovala različite oblike studentskog protesta (od štrajka glađu, preko blokade fakulteta i rektorata, pa do protestnih šetnji). Neki zahtevi su u decembru, nakon poslednjeg protesta,  usvojeni, ali je stvarno rešavanje problema koji dovode do protesta opet odloženo na neodređeni period.

Suočeni sa neodgovornim ponašanjem državnih organa, radnici “Trudbenik gradnje” bili su primorani da započnu sa blokadom ulice ispred prostorija Agencije za privatizaciju na Terazijama, kako bi skrenuli pažnju javnosti na propadanje svog preduzeća i gašenje radnih mesta.

Molimo građane Beograda da imaju razumevanja, jer je u pitanju iznuđen potez koji ima za cilj da se primeni Zakon o privatizaciji i sačuva proizvodnja u preduzeću od kog živi više od dve stotine radničkih porodica.

Saopštenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radničkih protesta

Pismo podrške protestu studenata Beogradskog Univerziteta

Dragi studenti i buduće kolege,

Već decenijama suočeni smo sa neodgovornim odnosom vlasti prema privredi naše zemlje, što za posledicu ima sve veću ekonomsku neravnopravnost i opadanje životnog standarda velikog broja stanovnika. Ekonomska degradacija, deindustrijalizacija i politička korupcija uslovljeni su pretežno okolnostima specifičnim za našu istoriju i politički život, ali odražavaju i globalne tokove izražene u sve većem prilagođavanju svih aspekata društva isključivo potrebama onih pojedinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tržištem tako i nad političkim odlučivanjem. Obrazovni sistem takođe doživljava svoju komercijalizaciju i opadanje kvaliteta nastave pre svega usled procesa njegove reforme, poznate pod imenom Bolonjski proces, kao i uvođenja sve većih studijskih školarina.

Preuzmite publikaciju (ovde)

Na zahtev malih akcionara “Srboleka” Trgovinski sud u Beogradu doneo je 14. septembra rešenje kojim se ovom preduzeću nalaže da održi redovnu godišnju skupštinu.

KOORDINACIONI ODBOR RADNIČKIH PROTESTA USVOJIO PLATFORMU

Stati na put bezakonju

Štrajkači sedam preduzeća zahtevaju da vlada hitno preduzme neophodne mere i uvede red u privatizaciju

[Glas javnosti; 28. septembar 2009]

Beogradska građevinska kompanija Montera (Monterra) juče je u medijima objavila saopštenje u kojem optužuje za ’’terorizam’’ Štrajkački odbor Trudbenik gradnje zato što vodi štrajk sa zahtevom da se poništi kupoprodajni ugovor.

Koordinacionom odboru radničkih protesta pridružio se i Štrajkački odbor ’’Trudbenik gradnje’’ iz Beograda, koji je u protestu od 24. avgusta 2009. godine. Koordinacioni odbor radničkih protesta se sada sastoji od predstavnika sedam Štrajkačkih odbora, među kojima su još i radnici ’’Zastave elektro’’ iz Rače, ’’Srboleka’’ iz Beograda, ’’Ravanice’’ iz Ćuprije, TK ’’Raška’’ iz Novog Pazara, ’’Šinvoza’’ i BEK-a iz Zrenjanina.

U razgovoru za ZNET, Milenko Srećković govori o poslednjem talasu radničkih protesta u Srbiji, Agenciji za privatizaciju, radničkom pokretu, i Koordinacionom odboru radničkih protesta. [Izvor: ZNet, 7. septembar 2009]

autor: Global Balkans

Radnici širom Srbije počeli sve masovnije da se samoorganizuju

Gnev gladnih radnika širi se zemljom, a posle formiranja Koordinacionog odbora radničkih protesta, sve izvesnija je vrela jesen na ulicama srpskih gradova. [Izvor: Alo, 10. septembar 2009]

Članovima Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji i ostalim Štrajkačkim odborima,

Svesni problema sa kojim se Štrajkački odbori sreću tokom prijavljivanja protesta u Beogradu, na ovoj stranici Vam dostavljamo obrazac prijave kojim je Koordinacioni odbor do sada prijavljivao svoje proteste ispred Agencije za privatizaciju.

Zaposleni u račanskoj fabrici su zajedno sa još četiri privatizovane firme u protestu nedavno formirali Koordinacioni odbor za koji veruju da će im brže pomoći da realizuju svoje zahteve.
Tom odboru će se, kako je najavljeno, pridružiti i TK "Raška", a čine ga još "Ravanica" iz Ćuprije, "Srbolek" iz Beograda, "Šinvoz" iz Zrenjanina i vojvođanski "Bek". [Izvor: Večernje novosti; 9. septembar 2009]

Beograd -- Štrajkači Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza, Beka i Ravanice udružili se u Koordinacioni odbor radničkih protesta, jer su izgubili poverenje u velike sindikate [8. septembar 2009. | 01:17 | Izvor: B92]

Koordinacionom odboru radničkih protesta u Srbiji danas se pridružio Štrajkački odbor ’’Ravanice’’ iz Ćuprije. ’’Ravanica’’ je, uz ’’Zastavu elektro’’, ’’Srbolek’’, ’’Šinvoz’’ i ’’Bek’’, peti član Koordinacionog odbora, a tokom sledeće nedelje očekujemo da nam se pridruži još štrajkačkih odbora.

Brojni štrajkovi najavljivani za ovu jesen postali su izvesniji nakon prošlonedeljnog osnivanja Koordinacionog odbora radničkih protesta. Ukoliko ne uspeju da se kroz pregovore izbore za svoje zahteve, u ovom odboru kažu da im ništa radikalno neće biti strano. [Izvor: Blic]

Štrajkački odbor Zastave elektro, Rača

Savetnik Ministra unutrašnjih poslova Ivica Tončev danas se nije pojavio na sastanku u Zastavi elektro, na kom je trebalo da nas izvesti o realizaciji dogovora od 12. avgusta. Umesto da ispune obećanja, policija preti predsedniku Štrajkačkog odbora Slobodanu Gajiću i privatnim prevoznicima u Rači.

Piše: Milenko Srećković

Svi korektni izveštaji očevidaca[1] slažu se oko značaja koji za širenje udružene radničke borbe ima protest radnika ''Zastave elektro'' održan 11. i 12. avgusta ispred Agencije za privatizaciju, a kojem su se solidarno pridružili zrenjaninski radnici okupljeni oko pokreta ''Ravnopravnost'' i radnici beogradskog ''Ikarbusa''.

Tokom protesta radnika ''Zastave elektro'' 11. avgusta 2009. ispred Agencije za privatizaciju, koji je organizaciono podržao Pokret za slobodu, policajci su legitimisali veći broj mladih ljudi koji su došli da podrže radnički protest, pritom ih ispitujući da li su članovi Pokreta za slobodu. 

’’Zastava elektro’’, Rača
Štrajkački odbor

PROTEST ISPRED AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU DO ISPUNJENJA ZAHTEVA

U utorak 11. avgusta 2009. godine u 11 časova, radnici ''Zastave elektro'' započeće protest ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, sa zahtevom da se raskine ugovor o prodaji fabrike konzorcijumu na čijem čelu je Ranko Dejanović. Naš protest će svojim prisustvom solidarno podržati radnički pokret ''Ravnopravnost'' iz Zrenjanina, Pokret za slobodu, radnici ''Ikarbusa'' iz Beograda i ''Niteksa'' iz Niša. Protest će trajati do ispunjenja zahteva.

POKRET je glasilo POKRETA ZA SLOBODU, osnovano sa ciljem da podrži različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.

POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.

Součeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.

POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.

POKRET ZA SLOBODU podržava različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.

Suočeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.

Zalažemo se za humano društvo, koje vodi računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na njegov život i život zajednice čiji je deo.

Da bi se ovaj cilj ostvario, neophodno je da postojeće inicijative pojedinih grupa prerastu u angažman najširih slojeva društva, istrajnih u narodnoj borbi da se vlast uzme iz ruku moćnika, i da se zajednica redefiniše po volji naroda.

Zbog toga POKRET danas i ovde.

u nastavku:

- Socijalna pravda

- Otpor deindustrijalizaciji

- Decentralizacija

Ширење радничког покрета

Ажуриран интервју са радником ’’Заставе Електро’’ и активистом Покрета за слободу

25. маја 2009. у Рачи крагујевачкој започео је нови талас протеста у ’’Застави Електро’’, некадашњем ’’25.мају’’, фабрици за производњу и промет електро опреме, јединој фабрици у граду која је до недавно функционисала. Радници су протест најпре започели протестним шетњама, а затим заузели зграду општине, и већ више од месец дана у њој дежурају у сменама. Удружени са радницима ''1. маја'' из Лапова, радници су у пар наврата блокирали пругу код Лапова, упркос присуству бројних репресивних снага. Својом борбом и захтевима, радници ''Заставе Електро'', налик радницима ''Југоремедије'' и ''Шинвоза'' из Зрењанина, постају део радничког покрета који у средиште своје борбе ставља захтев за очување фабрике и покретање производње.

Ukoliko državni zvaničnici žele da doprinesu rešenju problema u ’’Zastavi elektro’’, zahtevamo da primoraju Agenciju za privatizaciju da poštuje Zakon o privatizaciji i raskine kupoprodajni ugovor sa Rankom Dejanovićem, koji je upropastio fabriku pred očima neodgovornih i verovatno korumpiranih službenika Agencije. Već nakon 7. jula mogu se očekivati radnički protesti ispred Agencije za privatizaciju, kada ćemo doći da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Niša, itd.

Umesto da hitno preduzme aktivnosti na saniranju posledica svog nesavesnog i nezakonitog rada, Agencija za privatizaciju govori o svojoj navodnoj nenadležnosti, kršeći sam Zakon o privatizaciji čije je sprovođenje nadležna da kontroliše, čime samo provocira nove radničke proteste.

Saopštenje štrajkačkog odbora ''Zastave elektro''

Agencija za privatizaciju odbija da postupi po zakonu

Na sastanku sa Štrajkačkim odborom Zastave elektro održanim 15. juna, predstavnici Agencije za privatizaciju su odbili da postupe po zakonu, odnosno da pokrenu postupak za raskid ugovora o prodaji preduzeća.

Širenje radničkog pokreta

Intervju sa radnikom Zastave Elektro i aktivistom Pokreta za slobodu

25. maja 2009. u Rači kragujevačkoj započeo je novi talas protesta u ’’Zastavi Elektro’’, nekadašnjem ’’25.maju’’, fabrici za proizvodnju i promet elektro opreme, jedinoj fabrici u gradu koja je do nedavno funkcionisala. Radnici su najpre počeli sa protestnim šetnjama, a zatim zauzeli zgradu opštine, i sada već nekoliko dana u njoj dežuraju u smenama. Razgovaramo sa Milanom Srećkovićem, radnikom ’’Zastave Elektro’’ i aktivistom Pokreta za slobodu, koji kaže:

- Zastava Elektro je privatizovana 2006. godine od strane konzorcijuma privatnih lica na čelu sa Rankom Dejanovićem, koji je suprug sadašnje predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović i svojevremeni osnivač JUL-a u Rači.

Rača kragujevačka (25.05.2009) - Tokom današnjeg protesta predstavnici štrajkačkog odbora ’’Zastave Elektro’’ iz Rače kragujevačke doneli su odluku da od Agencije za privatizaciju zatraže (vidi ovde) da u što kraćem roku izvrši kontrolu izvršenja ugovorne obaveze investiranja i pokrene raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnicima „Zastave elektro“, čime bi se stvorili uslovi za oporavak fabrike i ponovno uspostavljanje poslovne saradnje sa strateškim partnerom.

Istovremeno, radnici ''Zastave Elektro'' pozvali su predsednicu opštine i odbornike lokalne skupštine da se aktivnije angažuju u rešavanju problema ove fabrike i da podrže zahtev za raskid privatizacije kako bi se sačuvala jedina fabrika u Rači koja još uvek nije upropašćena bezakonjem u privatizaciji.

POKRET za SLOBODU

PODRŠKA RADNICIMA ŠINVOZA