Follow us on Facebook


  1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija

BORBA ZA BUDUĆNOST - Izveštaj sa konferencije POKRETA ZA SLOBODU (VIDEO)


Konferencija POKRETA ZA SLOBODU - ''BORBA ZA BUDUĆNOST'' - održana je 2. decembra u zgradi REX-a, u Beogradu. Brojni akteri iz Srbije i okolnih zemalja govorili su o situaciji u kojoj se trenutno nalazimo; posebno o dve glavne teme - radničkom otporu deindustrijalizaciji i seoskom otporu otimanju zemlje. U osnovi i deindustrijalizacije i otimanja zemlje nalazi se privatizacija, pa je konferencija trebalo da stvori osnovu za povezivanje narodnih otpora ovim procesima u zajednički front za reindustrijalizaciju i suvereno, samoodrživo društvo u kojem bi poljoprivreda bila oslobođena kontrole koju je krupni kapital uspostavio nad njom. Prisustvo radnika, aktivista i sindikalista iz Srbije i okolnih zemalja – Hrvatske i Slovenije – imalo je za cilj stvaranje zajedničkog balkanskog otpora procesu privatizacije.

 

Otpor deindustrijalizaciji i otimanju zemlje

 

Na početku konferencije Milenko Srećković je govorio o efektima poslednjeg radničkog protesta, održanog u Beogradu 14. septembra u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU, koji je doveo do pregovora u Predsedništvu Srbije i konkretnih obećanja na rešavanju problema u privredi. Brojni radnički predstavnici koji učestvuju u ovim protestima uključili su se u diskusiju o tome šta je dalje potrebno uraditi da bi se sprečila deindustrijalizacija, i kako povezati radničke borbe sa seoskim.

''U korenu opšteg socijalnog beznađa i problema s kojima se suočavaju industrija i poljoprivreda leži proces privatizacije. Problemi oko vlasništva nad zemljom, nastali privatizacijom poljoprivrednih preduzeća i kombinata, stvaraju osnovu za ujedinjavanje radničkih i seljačkih borbi u zajednički front, usmeren na reindustrijalizaciju i očuvanje zemljišta od privatnih interesa vlasnika krupnog kapitala. Ta dva fronta su prioritetna za ponovno dostizanje suvereniteta i samoodrživog razvoja, bez potrebe za rizičnim zaduživanjem koje je brojne zemlje već potčinilo diktatu najmoćnijih država Evropske Unije. Težak položaj u kom se nalazi bratski grčki narod, povampirenje nacizma i drugih oruđa imperijalnih sila, beskrupolozno potčinjavanje interesima multinacionalnih korporacija uz pomoć marionetskih i korumpiranih nacionalnih vlasti, pretnja otuđenja poljoprivrednog zemljišta i urušavanje domaće industrije zahtevaju snažan i organizovan narodni odgovor. Mogu li se brojni difuzni otpori još više udružiti u što snažniji pokret otpora, nakon inicijalnog povezivanja koje smo započeli stvaranjem Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija (nekadašnji Koordinacioni odbor radničkih protesta)? Može li doći do stvaranja balkanskog pokreta otpora koji bi predvodili radnici i seljaci, i njihovog udruživanja sa progresivnim snagama u svetu koje pokušavaju da nametnu humaniju viziju društva? Ovu konferenciju POKRET ZA SLOBODU organizuje kako bi došli do odgovora u kom pravcu usmeriti naše predstojeće borbe'', kaže se u najavi konferencije.

Branislav Gulan, saradnik Odbora za selo SANU, u svom tekstu napisanom za ovu konferenciju, kaže: ''Tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije da privatizacija poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljena na zakonit način su potpuno tačne. To telo je i ranije i ne samo u agraru, upozoravalo na sporne slučajeve, ali očito kod nadležnih nije bilo sluha za dokaze koje je predočilo. Kada je reč o poljoprivredi, nekolicina nas koja se bavi tom oblašću je od samog početka upozoravala da se privatizacija sprovodi na pogrešan način.[…] Problem je nastao kada je 2005.godine usvojena strategija privatizacije u poljoprivredi, kojom je državno vlasništvo nad zemljom označeno kao recidiv prošlosti. Insistiralo se na modelu ishitrene privatizacije, a svako ko se tome suprotstavljao predstavljan je kao retrogradni element. Rezultat takve politike je ogroman broj poništenih privatizacija zbog lošeg gazdovanja, pa su desetine hiljada hektara zemljišta vraćene u državno vlasništvo. Na žalost, u tim propalim privatizacijama otuđena je mehanizacija i druga oprema, spašeno je samo zemljište. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi ta poljoprivredna preduzeća, omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada najpotrebnije''.

Nenad Ilić iz Ratkova, angažovan u borbi protiv otimanja poljoprivrednog zemljišta u zadružnom vlasništvu putem privatizacije poljoprivrednih zadruga i preduzeća, rekao je da prilikom prodaje preduzeća nije bio regulisano vlasništvo i status zemljišta koje su ona koristila. Prema ranijoj i sadašnjoj regulativi, promet poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini nije dozvoljen, zbog čega se u ranijem sistemu parcele nisu ni vodile kao vlasništvo preduzeća, kombinata ili zadruga. Savet tvrdi da je Agencija za privatizaciju, prodajući kombinate, zapravo obavljala promet zemljišta nad kojim su oni imali pravo korišćenja, iako za to nije bila nadležna, čime je načinjen propust u procesu privatizacije.

''Vrednost zemljišta se nije nalazila u knjigovodstvenim bilansima, ona nije ulazila ni u procenu vrednosti firme niti u početnu cenu na licitacijama. Interesantno je da su aukcije na kojima su se prodavala preduzeća iz agrara bile izuzetno dobro posećene, u mnogim slučajevima postizana je i zaista dobra cena (ukoliko se ne uzimaju u obzir obradive površine kojima su raspolagala). Sa dokazom o plaćenoj ceni za firmu, novi vlasnici su se uglavnom bez problema u katastru upisivali i kao vlasnici zemljišta. Tu situaciju je jako teško ispraviti pa bi brzo mogla da usledi preprodaja poljoprivrednog zemljišta i čitavih agrobiznisa strancima, ‘a potom će se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekom ostrvlju‘'', kaže se dalje u izlaganju Branislava Gulana.

Urednik lista Kontrapunkt, Aco Popadić, rekao je da je otimanje zemlje sastavni deo tržišnih špekulacija u okviru sistema finansijskog kapitalizma koje ostavljaju drastične posledice po socijalnu sigurnost stanovništva. ''Danas trgovinom hrane na berzama dominiraju finansijski špekulanti koje ne interesuje šta kupuju i prodaju već razlika koja se na taj način ostvaruje. Čitava stvar je svedena na kliktanje kompjuterskim mišem; jedan od brokera sa čuvene berze žitarica u Mineapolisu (Minneapolis Grain Exchange) svoj posao kupovine i prodaje pšenice koju nikada neće videti opisuje kao 'cerebralno iskustvo'. Interes banaka koje upravljaju novcem investitora je akumuliranje kapitala koji im plasmanom u trezorske zapise i kratkoročne državne obveznice, dakle tamo gde je namanji rizik, omogućava da tuđim parama, gotovo bez ikakvog rizika ostvaruju astronomske profite. Kako to utiče na cenu hrane i da li zbog toga milioni ljudi gladuju, to ih uopšte ne zanima. Takođe ih ne zanima ni da obrađuju zemlju koju kupuju isključivo da bi našli 'sigurnu luku' za svoje pare. Oni kupuju zemlju u očekivanju da će joj vrednost porasti zbog pojačanog interesa vlada i krupnog agrobiznisa za proizvodnju biogoriva i hrane, a taj njihov interes direktna je posledica pomenutog spekulisanja sa poljoprivrednm robama, koje je, sa druge strane, u sprezi sa rastućim problemima koji su posledica klimatskih promena, energetske krze, kao i raznih drugih istorijskih okolnosti regionalnog ili lokalnog karaktera. Dakle, investicione banke i hedž fondovi su kreirali glad, a sada, otimanjem zemlje, na njoj još i zarađuju. Samo u 2009. godini u Africi je oteta zemlja površine Francuske, a procenjuje se da je sveukupna površina do sada otete zemlje daleko veća i da je ekvivalentna ukupnoj površini Španije, Francuske, Italije, Nemačke, zemalja Benluksa i Velike Britanije!''

Situaciju u Hrvatskoj predstavili su Jovica Lončar, aktivista iz Zagreba, i Siniša Miličić i Dragutin Varga, članovi Regionalnog industrijskog sindikata iz Varaždina.

Siniša Miličić je rekao da je privatizacija u Hrvatskoj predstavljala najveću pljačku i da oni koji su kupovali preduzeća nisu bili zainteresovani za proizvodnju već za brzo bogaćenje. ''Većina radnika u industriji živi na rubu siromaštva i nalazi se u ropskom položaju''. Takva situacija je dovela do velike socijalne neizvesnosti u društvu, pa oni koji imaju posao u strahu su da ga izgube, jer ne bi imali nikakvu šansu da se ponovo zaposle.

Dragutin Varga je govorio o tome kako su se radnici ITAS-Prvomajska izborili da sačuvaju svoju jedinu preživelu fabriku unutar nekadašnjeg giganta Prvomajska i postali njeni vlasnici-akcionari. ''Firma je otišla u stečaj 2005. godine sa 32 miliona kuna gubitka, bivši vlasnici su se obogatili, počeli sa rušenjem tvornice, upravne zgrade, restorana, koji su bili u krugu firme, i preprodali druge objekte trgovačkim lancima. To je bila prekretnica gde su se radnici pobunili. Radnici ne mogu da sačuvaju svoju tvornicu, ako napuste svoje radno mesto. Nismo više dozvoljavali vlasniku da uđe u fabriku uprkos brojnim pritiscima od strane policije i drugih''.

Jovica Lončar, aktivista iz Zagreba, govorio je da se povećava svest mladih o potrebi da se solidarno podrže radničke borbe, navevši POKRET ZA SLOBODU kao uzor u začetku tog procesa. Studenti okupljeni 2009. godine na velikim protestima za javno finansirano obrazovanje, prepoznali su i radničke probleme kao deo istog procesa uništavanja sistema socijalne sigurnosti. Postoji veći broj grupa mladih, posebno u Zagrebu, Splitu i Rijeci, koji su angažovani na pomaganju radničkih borbi.

O uzrocima aktuelnih socijalnih protesta i nemira u Sloveniji govorio je Dejvid Braun, koji više godina živi u Ljubljani gde je angažovan u većem broju inicijativa usmerenih na organizovanje slojeva koji nisu reprezentovani u konvencionalnim oblicima političkog ili radničkog organizovanja (migrantski radnici, nezaposleni, studenti, prekaritetni radnici, itd). Korupcija u poslovnim aktivnostima javno-privatnih preduzeća, posebno u Mariboru, uz policijsku represiju prema početnim protestima, dovela je do širenja socijalnih nemira širom Slovenije. Protesti su usmereni protiv eksproprijacije javnog dobra i profitiranja na uštrb građana od strane privatnih kompanija. Tražene su ostavke političara, ali je i kritikovana opšta ekonomska situacija i sistem u celosti, posebno uloga banaka i čitavog finansijskog sistema.

Po završetku šestočasovne konferencije dogovorene su dalje aktivnosti POKRETA ZA SLOBODU i najavljeno objavljivanje knjige ''Borba za budućnost'' o socijalnim borbama na Balkanu.

Konferenciju je podržala fondacija ''Roza Luksemburg''.

VIDEO snimci:

Uvodno izlaganje, Milenko Srećković:



Urednik lista Kontrapunkt, Aco Popadić:


Regionalni industrijski sindikat, Siniša Miličić i Dragutin Varga:



O podršci mladih radničkim borbama u Hrvatskoj, Jovica Lončar:



O socijalnim protestima u Sloveniji, Dejvid Braun: