Privatizaciono urušavanje novinarstva u Srbiji: slučaj NIN


Pokret za slobodu je u prethodnom periodu obavio razgovor sa zaposlenima više informativnih kuća različitih profila u kojima je nakon 2001. godine izvršena privatizacija ili preuzimanje akcija, a u okviru istraživačkog projekta koji ima za cilj da utvrdi kakve je efekte promena vlasničke strukture u medijima imala na razvoj slobodnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. U razgovoru sa zaposlenima NIN-a, došli smo do brojnih informacija koje upućuju na ozbiljne povrede Zakona o privatizaciji i ugovora o kupoprodaji 70% društvenog kapitala ovog preduzeća kupcu Ringijer. Postupanje „Ringiera“ veoma je zabrinjavajuće ne samo u smislu kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, već naročito zbog toga što se ne radi o privatizaciji običnog preduzeća, već o instituciji od izuzetnog kulturnog značaja.
Prilikom kupovine NIN-a Ringier doo se obavezao da u narednih pet godina neće reorganizovati subjekt privatizacije i da neće biti prinudnog otpuštanja bez dogovora sa reprezentativnim sindikatom. Nepune dve godine nakon privatizacije, od 34 zaposlenika u NIN-u je ostalo svega 9, preduzeće je u potpunosti reorganizovano i integrisano u Ringier, odnosno u Ringier Axel Springer doo. Zaposlene u NIN-u niko nije obavestio pod kojim uslovima i uz čije odobrenje je to urađeno. Ova promena nije upisana u Agenciju za privredne registre, međutim to jasno proizilazi iz internih dokumenata i iz načina na koji funkcioniše preduzeće. De facto, NIN više ne posluje kao poseban privredni subjekt, jer više ne postoji ni jedna od službi koje su bile sastavni deo preduzeća i koje su omogućavale njegovo samostalno funkcionisanje: tehnika, marketing, foto, finansije, sekretarijat. Sve ove službe su ugašene, tako da je formalna samostalnost privrednog subjekta NIN zapravo samo mrtvo slovo na papiru, što upućuje na grubo kršenje navedenih odredaba Ugovora.

Pored dole navedenih činjenica koje ukazuju na kršenja odredaba ugovora koje se tiču položaja radnika i obaveze da redakcija neće biti reorganizovana, zaposleni su nam izneli i prigovore na ispunjenje ugovorne obaveze investiranja u subjekt privatizacije. Naime, pretežni deo planiranih investicija vezan za tehniku i za foto redakciju NIN više ne poseduje. Ukoliko je investicija u tehniku i izvršena, to je onda investicija u Ringierovu, a ne u NIN-ovu tehniku. Prema navodima zaposlenih, sa fotografom koji se formalno u impresumu lista vodi kao NIN-ov fotograf, niko iz NIN-a mesecima nije sarađivao, već je angažovan na drugim Ringierovim izdanjima. Drugim rečima, ni foto redakcija NIN-a više ne postoji, tako da je nejasno ko je korisnik investicionog programa, to jest da li se investicija Ringiera u sopstvene kapacitete može prihvatiti kao izvršenje investicione obaveze u smislu ugovora i Zakona o privatizaciji?

Pokret za slobodu je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama zahtevao od Agencije za privatizaciju izveštaj o preduzetim merama iz svoje nadležnosti u kontroli izvršenja ugovornih obaveza u „NIN“ d.o.o. Beograd, a posebno u vezi sa činjenicama koje upućuju na reorganizaciju preduzeća sprovedenu mimo Ugovora. Dana 11. maja 2011. godine Agencija za privatizaciju je dostavila odgovor na zahtev Pokreta za slobodu za pristup informaciji od javnog značaja u vezi sa privatizacijom preduzeća „NIN“ d.o.o. Beograd. Nakon analize odgovora i prateće dokumentacije koja se odnosi na izvršenje ugovorne obaveze investicionog ulaganja, a imajući u vidu nove informacije do kojih smo došli u kontaktu sa zaposlenima u ovom preduzeću, obratili smo se Agenciji sa novim zahtevom, kao i sa apelom da preduzme mere iz svoje nadležnosti u postupku kontrole izvršenja privatizacionog ugovora kako bi zaštitila opstanak jedne tako značajne nacionalne institucije kao što je „NIN“.


Izveštaj revizorske firme „Auditor“ koji nam je Agencija dostavila u prilogu svog odgovora ukazuje da „Ringier“ jeste uneo određenu opremu u „NIN“. To međutim nije odgovor na puno važnije pitanje koje smo postavili – da li preduzeće u koje je ova investicija izvršena i dalje posluje kao samostalan subjekat, odnosno da li „Ringier“ d.o.o. Beograd postupa u skladu sa obavezom da u narednih pet godina neće reorganizovati subjekt privatizacije. S druge strane informacije koje smo u međuvremenu dobili od zaposlenih u „NIN“-u dodatno potvrđuju sumnje koje smo izneli u prethodnom dopisu, da „Ringier“ nizom organizacionih i statusnih promena nastoji da u potpunosti integriše „NIN“ u svoju strukturu, faktički ga ukine kao samostalno preduzeće i u potpunosti podredi svojim interesima.

U svetlu činjenica na koje smo Agenciji već ukazali u prethodnom dopisu, a koje jasno govore da se u „NIN“-u sprovodi „tiha reorganizacija“, potpuno je deplasirano uopšte utvrđivati da li je „Ringier“, recimo, investirao u tehničku opremu, a da prethodno nije utvrđeno da li je istina da „NIN“ više nema tehničku službu. Ko koristi nabavljenu foto opremu, ako „NIN“ više nema foto redakciju? Drugim rečima, zbog čega Agencija ignoriše kršenje zabrane reorganizacije iz Ugovora, i zbog čega se „Ringierova“ investicija u nekadašnje kapacitete „NIN“-a, a sada sopstvene kapacitete „Ringiera“, pribavljene suprotno ugovoru, prihvata kao izvršenje ugovorne obaveze u privatizaciji „NIN“-a?

Više je nego očigledno da formalna reorganizacija nije izvršena samo zbog toga da bi se održala iluzija da „NIN“ i dalje postoji.

Suštinski, on već odavno ne posluje kao samostalno javno glasilo.

Već u avgustu 2009. godine svi zaposleni u tehnici bili su prinuđeni da potpišu aneks ugovora kojim se obavezuju da će osim rada u NIN-u obavljati i poslove za ostala magazinska izdanja Ringiera, ali uz uslov da im se plata ne izniveliše sa članovima tehnika koji rade u Ringieru (tehnika u magazinima Ringiera je daleko više plaćena jer obavlja poslove za više listova). Na taj način je tehnika NIN-a integrisana u Ringier, da bi u veoma kratkom roku svi članovi tehnike bili primorani da potpišu „sporazumni raskid radnog odnosa“. Umesto otpuštanja kao viška radne snage (što jesu postali nakon što su protivno odredbama kupoprodajnog ugovora integrisani u Ringier), uz otpremninu zagarantovanu socijalnim programom, svi su bili prinuđeni da potpišu „sporazum“ sa otpremninom u iznosu 2500 evra. Od njihovog odlaska, poslove tehnike za NIN obavljaju radnici Ringiera, koji u isto vreme rade i Blic ženu, ili Puls.

Otpuštanje novinara je počelo u avgustu 2010. godine, kada su dvojici novinara ponuđeni aneksi ugovoru po kojima se raspoređuju na mesto novinara-saradnika sa platom od dvadeset hiljada dinara. U sistematizaciji NIN-a takvo radno mesto ne postoji, a zaposlene i sindikat niko nije obavestio da je doneta nova sistematizacija, niti je sindikat u vezi sa njom konsultovan.

U praksi to znači da su iskusni i dugogodišnji novinari NIN-a bili prinuđeni da skupljaju materijal za druge novinare, čak i za neiskusne honorarce, to jest da su ponižavani i profesionalno i materijalno kako bi potpisali „sporazumni raskid“.

Decembra 2010. godine još dva novinara su dobila sličan aneks ugovora i platu od dvadeset hiljada dinara. Radi se o javnosti poznatim slučajevima bivšeg glavnog i odgovornog urednika NIN-a Slobodana Reljića i dugogodišnje urednice ekonomske rubrike Ruže Ćirković. Umesto novinara-saradnika, oni su dobili rešenje da su novinari-reporteri. Sistematizacijom ni ovo radno mesto nije predviđeno, niti su sindikat i zaposleni obavešteni kada je i zašto uvedeno, i da li je uopšte uvedeno. Nakon toga i Reljić i Ćirković su otpušteni kao „višak radne snage“, iako je samo mesec dana ranije svim novinarima zabranjeno da do marta koriste godišnji odmor, zbog nedostatka novinara. Pitanje je da li bi i oni bili primorani da zaključe „sporazumni raskid“ da u međuvremenu novinarska udruženja (UNS i NUNS) i Sindikat novinara nisu javno ocenili da je to što radi Ringier Axel Springer kršenje i radnih i ljudskih prava.

Ni o jednom slučaju, ni o jednom formiranju novog radnog mesta, ni o jednoj promeni sistematizacije (ako je i urađena), sindikat nije ni konsultovan, niti obavešten.

S obzirom da NIN poseduje adekvatan prostor za obavljanje delatnosti, kupac se obavezao da će redakciju iseliti samo pod uslovom da se „obezbede adekvatni uslovi i prostor za rad subjekta privatizacije“.

Ringier je redakciju iselio iz Cetinjske u iznajmljeni prostor. Zaposleni ističu da im je u Agenciji za privatizaciju nezvanično rečeno da je teško proceniti da li je NIN iseljen u „adekvatan prostor“, jer ugovorom nije precizirano šta je to adekvatan prostor. Bilo bi, međutim, dovoljno samo pogledati prostor u koji je NIN sada smešten pa da se stekne uvid u njegovu neadekvatnost, odnosno u kršenje tačke 8.2.1. Ugovora.

Zaposleni su smešteni u deo hale koji dele sa ostalim radnicima Ringiera, u kvadraturi koja je daleko ispod zakonskog minimuma po zaposlenom. Takođe, zbog loše klimatizacije i nemanja vazduha mnogi zaposleni imaju ozbiljne zdravstvene probleme zbog čega su svi, i stari i novi članovi redakcije, potpisali peticiju tražeći „vazduh“. Po zakonu bi Ringier morao da pozove Inspekciju rada za kontrolu zdravlja na radu i utvrdi koliko su uslovi štetni, ali je rukovodstvo Ringiera u potpunosti ignorisalo peticiju.


Uz ove zakonski jasno definisane propuste koji ukazuju da prostor u koji je NIN preseljen nije adekvatan, moraju se istaći i možda teže dokazivi propusti u obezbeđenju uslova za obavljanje novinarskog posla. Novinari su tesno pribijeni jedni uz druge, bez ikakvih paravana koji bi obezbedili zvučnu i profesionalnu izolaciju, bez telefonske govornice u kojoj može da se čuje sagovornik, bez tehnike uz pomoć koje može da se snimi razgovor, bez sobe u kojoj može da se primi sagovornik, pa čak i bez stolice na koju bi mogao da se smesti.

Zaposleni su naročito zabrinuti aktivnostima u vezi sa istraživanjem javnog mnenja o promenama uređivačke koncepcije časopisa. Promene čija se isplativost procenjuje ovim istraživanjem, prema navodima zaposlenih, vode ka tabloidizaciji jednog od najuglednijih nedeljnih listova u Srbiji.
25. septembar 2011.

  1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija