Konferencija ''Poljoprivredna reforma u Srbiji''


Покрет за слободу вас најсрдачније позива на конференцију "Пољопривредна реформа у Србији" која ће се одржати у суботу 26. јуна 2010. године у Дому Омладине Београда, са почетком у 11 часова.
Основни циљ конференције ’’Пољопривредна реформа у Србији‘‘ јесте анализа тренутног стања српске пољопривреде и мера које би довеле до њеног опоравка, унапредиле пољопривредну производњу и прераду, укинуле монопол у трговини пољопривредним производима, и побољшале удруживање, организовање и социјални положај људи који живе од пољопривреде.
Након дводеценијског уништавања реалног сектора српске привреде кроз економске санкције и неолибералне реформе (безусловна приватизација, деиндустријализација и преоријентација на трговину и услуге…), Србија се сада суочава са глобалном економском кризом потпуно неспремна. Пољопривреда би могла бити важан фактор опоравка српске економије па питање аграрне реформе, опоравка индустрије за прераду пољопривредних производа и демонополизација трговине постају незаобилазне теме за разговор о тренутном стању и будућности српског друштва. Међутим, власти у Србији потпуно игноришу овај проблем. Све се гласније говори да је притисак „увозничког лобија“ заправо главни разлог због којег власт одбија да се позабави питањима као што су закуп и реституција пољопривредног земљишта, стварање услова за унапређење задругарства, заштита домаће пољопривредне производње, опоравак прерађивачке индустрије, демонополизација трговине и извоза, итд.
У свом досадашњем раду, Покрет за слободу подржао је различите иницијативе група и појединаца који су се доследно и упорно борили за права потчињених и угрожених  – радника, сељака, избеглица, итд. Више информација о покрету можете пронаћи на интернет адреси www.pokret.net
Рад конференције подржава фондација ''Роза Луксембург''.

Учесници конференције:
Проф. др Миладин Шеварлић – председник Друштва аграрних економиста Србије и шеф катедре економике пољопривреде и тржишта на Пољопривредном факултету у Београду. Председник је Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије. Аутор је већег броја научних радова и истраживач на бројним националним и међународним пројектима.
Проф. др Зорка Закић  је редовна професорка Економског факултета у пензији. Чланица је Научног друштва економиста, Друштва аграрних економиста Србије, председништва Друштва економиста Београда, и редакције часописа Економски видици. Оснивач је курса Рурална економија и агробизнис. Предавала "Економику и организацију пољопривредних предузећа" и "Економику пољопривреде". Ауторка је великог броја научних књига и монографија међународног и националног значаја.
Проф. др Милован М. Митровић – редовни професор за Општу социологију на Правном факултету у Београду. Говориће о аграру и политици у Србији – стању и перспективама.
Јон Попов – председник Грађанско-синдикалног фронта  Вршац и председник штрајкачког одбора ''Вршачких винограда'' говориће о уништавању прерађивачке индустрије у Србији.
Мирослав Грубанов – председник Удружења пољопривредника ''Паори'' из Црепаје. Својим радом покушава да поправи положај пољопривреде у друштву, посебно малих пољопривредника, како кроз институције, тако и ван њих. Верује да је будућност Србије у пољопривреди, али не онаквој каква је сада.
Мирослав Тубић – др ветеринарске медицине. Магистрант на технолошком факултету у Новом Саду, одсек за микробиолошке процесе. Стручни сарадник удружења ''Природа'' за органску храну из Зрењанина. Одборник Скупштине Зрењанин. Говориће о органској пољопривреди као императиву очувања природе и здравља људи.
Сунчана Пешак из Загреба говориће о пермакултури и екоселу – креирању одрживих људских заједница. Координаторка је Савеза удруга ''Мрежа екосела Балкана'' основаног 2005. године. Учествовала је у изградњи Рециклираног имања у селу Вукомерић код Загреба као будућег пермакултурног едукацијског центра и екосела. Формално образовање стекла је у Пољопривредној школи у Загребу, смер пољопривредни техничар вртлар и на Агрономском факултету Универзитета у Загребу – смер уређење околине. Завршила је течај креирања и менаџмента екосела и течај пермакултуре. Учествовала је у пројекту очувања генетске разноликости пољопривредног биља из којег је настала удруга Рустица – за очување и развој биолошке разноликости и руралне баштине.
Јелена Сајић - дипломирала на Пољопривредном факултету, смер воћарство и виноградарство 2001. године. 2009. године завршила је двогодишње МBA студије о агробизнис менаџменту, субвенционисане од стране Европске уније при Универзитету у Београду. Бави се новинарством од 2001. године. Са радом је почела у дневном листу Политика а затим наставила у месечној ревији Моћ Природе где убрзо постаје и уредник рубрика везаних за пољопривреду. Заједно са Иваном Тарлеом оснивач је медијског пројекта за фармере Моја фарма. Председник је Центра за одрживу пољопривреду и рурални развој.
Драгомир Олујић ће говорити о ''домаћем аграру на путу ка Европској Унији, без стратегије, плана и извесности''. Олујић је био активиста студентског – шездесетосмашког – покрета и један од покретача, активиста и предавача дисидентског ''Слободног универзитета'', једине опозиционе групације у Југославији – преко двадесет пута привођен, хапшен, суђен или затваран, последњи пут у ''Процесу шесторици'', највећем политичком суђењу у СФРЈ. Био је запослен у Радио Београду (двапут избациван као морално-политички неподобан) и ''Привредном прегледу'' (уређивао странице Аграрно тржиште), радио у Радио Сињу, Радио Сплиту, ''Одговору'', ''Независном металцу'' и ''Радничкој речи'', а крајем 90-тих био дописник сарајевског ''Свијета'' и тузланске ''Трибине''. Један је од покретача ''Самоуправе'', првог ''приватног'' листа у СФР Југославији. Написао је преко хиљаду текстова и објавио их, већину под псеудонимом, углавном у студентској и омладинској штампи широм бивше Југославије и урадио стотинак радио и ТВ-емисија, те неколико маркетинг-истраживања. Слободни је новинар, члан НУНС-а и IFJ-а.
Бранислав Гулан ће говорити о српском селу у транзицији. Гулан је новинар, публициста и књижевник. Члан је међународне организације Новинари без граница. Запослен у Привредној комори Србије. Радио је као дописник и новинар већег броја листова – међу њима су Борба и Вечерње новости, и уредник већег броја рубрика. За досадашњи новинарски и публицистички рад добио је низ признања. Аутор је више књига. Током рата на просторима СФРЈ радио и као ратни репортер извештавајући са свих зараћених страна. О томе је објавио књигу ''С обе стране пакла'' и ''Две стране истине'' (1998). За време бомбардовања СРЈ завршио књигу ''Корени''. Корени су америчка шифра ''Rоотs'' о економском рушењу СФРЈ. Бавећи се више деценија агропроблематиком, између осталог написао је књигу Пољопривреда Југославије – пре и после санкција (1999. године). Сарадник је Научног друштва економиста Југославије.

  1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija