Pripadnici različitih evropskih seljačkih pokreta i organizacija susreli su se 16-21. avgusta u Kremsu, u Austriji, kako bi usvojili zajedničku politiku borbe za pravedniji prehrambeni sistem. Na poziv organizatora, Pokret za slobodu je sastavio delegaciju koja je predstavljala Srbiju na ovom skupu na kojem je prisustvovalo više od 400 ljudi iz 34 evropske zemlje. Tom prilikom usvojena je sledeća zajednička deklaracija:
Krems, Austrija, 21. avgusta
Stanovnici Evrope upravo doživljavaju strukturalno prilagođavanje koje je do sada bilo nametano stanovnicima drugih regiona, posebno na globalnom Jugu; sve isključivo u cilju očuvanja kapitalizma i onih koji od njega imaju korist (privatne banke, investicione grupe i transnacionalne korporacije). Po svemu sudeći, ove anti-socijalne mere postaće u bliskoj budućnosti ozbiljnije i opsežnije. Prve opšte mobilizacije za odbacivanje ekonomskih i vladajućih sistema koji su nas dovde doveli, počele su, i mi pružamo – kreativno i energično – odgovor evropskih socijalnih pokreta radi suprotstavljanja modelu globalne poljoprivrede koji predstavlja jasan odraz kapitalističkog sistema koji ga je stvorio.
Prehrambeni sistemi svedeni su na model industrijalizovane poljoprivrede koju kontroliše nekolicina transnacionalnih korporacija s malom grupom krupnih preprodavaca. Taj je model osmišljen radi stvaranja profita i stoga ne uspeva da ispuni svoje obaveze. Umesto da se posveti proizvodnji hrane koja je zdrava, pristupačna i korisna, on se sve više usmerava na proizvodnju sirovina kao što su agrogorivo, stočna hrana ili roba proizvedena na plantažama. S jedne strane, taj je model naneo ogroman gubitak poljoprivrednim gazdinstvima i ljudima koji od njih žive, dok, s druge strane, promoviše način ishrane koji je štetan i koji sadrži nedovoljno voća, povrća i žitarica.
Ovaj industrijski model proizvodnje zavisan je od ograničenih fosilnih goriva i upotrebe hemikalija; ne prepoznaje ograničenost prirodnih bogatstava kao što su zemlja ili voda; odgovoran je za drastične gubitke u bioraznovrsnosti i plodnosti zemljišta; doprinosi klimatskim promenama; prisiljava hiljade ljudi da se bave poslovima na kojima im se osnovna prava ne uvažavaju i vodi pogoršanju radnih uslova za poljoprivrednike i radnike, posebno migrante. Odaljava nas još više od toga da se prema prirodi odnosimo s poštovanjem i prema načelu održivosti. Eksploatisanje i tretiranje zemlje na takav način temeljni je uzrok seoskog siromaštva i gladi za preko milijardu ljudi na planeti (kao što je sada slučaj na Rogu Afrike). Osim toga, izaziva prisilnu migraciju stvarajući viškove industrijski proizvedene hrane, koja završava na otpadu ili u prodaji po sniženim cenama, uništavajući tako lokalnu proizvodnju.
Ovakva situacija rezultat je prehrambene, finansijske, trgovinske i energetske politike, koju naše vlade, Evropska Unija (posebno kroz njenu Zajedničku poljoprivrednu politiku), multilateralne i finansijske institucije, kao i transnacionalne korporacije, nameću. Primeri uključuju politiku deregulacije i liberalizacije tržišta poljoprivrednih proizvoda i špekulacije na tržištu hrane.
Promena smera ovog disfunkcionalnog prehrambenog sistema biće moguće samo potpunim preusmeravanjem prehrambenih i poljoprivrednih politika i praksi. Od velike je važnosti da se prehrambeni sistem preoblikuje prema principima suverenosti hrane, posebno u Evropi, i da se to uradi odmah.
Zbog toga se više od 400 ljudi iz više od 34 evropske zemlje, od Atlantika do Urala i Kavkaza, i od Arktika do Mediterana, uz internacionalne predstavnike iz različitih socijalnih pokreta i organizacija, susrelo 16-21. avgusta u austrijskom gradu Kremsu kako bi napravili korak napred u razvoju evropskog pokreta za suverenost hrane. Nastavljamo graditi na temelju Deklaracije Nyeleni 2007: Foruma za suverenost hrane, koji je reafirmisao međunarodni okvir za suverenost hrane – pravo naroda da demokratski utvrde sopstvene prehrambene i poljoprivredne sisteme bez nanošenja štete drugim ljudima ili okruženju.
Brojna iskustva i prakse koja već postoje ovde i sada, na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou, zasnovana su na suverenosti hrane i demonstriraju kako ona može da bude realizovana.
Mi smo ljudi koji dele vrednosti zasnovane na ljudskim pravima. Zahtevamo slobodu kretanja ljudi, a ne slobodnu cirkulaciju kapitala i robe koji doprinose destrukciji životne sredine i time mnoge ljude prisiljavaju na migraciju. Naš cilj je saradnja i solidarnost nasuprot nadmetanju. Mi se posvećujemo ponovnom uspostavljanju demokratije: svi ljudi bi trebalo da budu uključeni u sva pitanja od javnog interesa i u stvaranje javne politike, zajedno odlučujući o načinu na koji ćemo da organizujemo naš prehrambeni sistem. To zahteva stvaranje demokratskog sistema i procesa, bez nasilja i korporativnih uticaja, a zasnovanog na jednakim pravima i rodnoj ravnopravnosti, što će voditi i ka ukidanju patrijarhata.
Mnogi među nama su mladi ljudi koji predstavljaju budućnost našeg društva i naših borbi. Pobrinućemo se da naša energija i kreativnost osnaže naš pokret. Da bi to uradili moramo da budemo uključeni u proizvodnju hrane i integrisani u sve strukture i donošenje odluka.
Uvereni smo da je suverenost hrane ne samo korak napred prema promeni našeg prehrambenog i poljoprivrednog sistema, već i prvi korak prema dalekosežnijim promenama u našem društvu. Zbog toga se posvećujemo borbi za:
Promenu načina proizvodnje i konzumacije hrane
Težimo fleksibilnom prehrambenom proizvodnom sistemu koji omogućava zdravu i sigurnu hranu za sve stanovnike Evrope, dok istovremeno čuvamo biodiverzitet, prirodne resurse i životinje. To zahteva ekološke modele proizvodnje i ribarstva kao i mnoštvo malih proizvođača, baštovana i ribara koji proizvode lokalnu hranu kao osnovu prehrambenog sistema. U ovim sistemima borimo se protiv upotrebe GMO i negujemo i obnavljamo široku raznovrsnost ne-GMO semena i stočnih vrsta. Promovišemo održive i raznovrsne prehrambene kulture, posebno konzumaciju visoko kvalitetne lokalne i sezonske hrane, uz što manju preradu hrane. Ovo podrazumeva manju konzumaciju mesa i životinjskih proizvoda, koji bi trebalo samo lokalno da se proizvode koristeći lokalnu ne-GM stočnu hranu. Angažujemo se u obnavljanju i promovisanju prerade hrane kroz obrazovanje i deljenje veština.
Promenu načina distribucije hrane
Težimo decentralizaciji prehrambenih lanaca, promovišući raznovrsna tržišta zasnovana na solidarnosti i pravednim cenama, kao i na kratkim lancima snabdevanja i intenzivnijim odnosima između proizvođača i potrošača u lokalnim prehrambenim mrežama kako bi se suprotstavili širenju i moći supermarketa. Želimo da omogućimo ljudima da razviju svoje sopstvene sisteme distribucije hrane i omoguće poljoprivrednicima da proizvode i prerađuju hranu za svoje sopstvene zajednice. Ovo zahteva podržavajuća pravila za bezbednost hrane i lokalnu prehrambenu infrastrukturu za male poljoprivredne proizvođače. Takođe nastojimo da hrana koju proizvodimo bude dostupna svim ljudima u društvu, uključujući i one sa malim ili nikakvim prihodima.
Vrednovanje i poboljšanje radnih i društvenih uslova u prehrambenim i poljoprivrednim sistemima
Borimo se protiv eksploatacije i degradacije radnih i socijalnih uslova, za prava svih žena i muškaraca koji proizvode hranu, kao i za prava sezonskih i migrantskih radnika, radnika u prerađivačkim, distributivnim i maloprodajnim sektorima. Težimo javnoj politici koja poštuje socijalna prava, postavlja visoke standard i javno finansiranje uslovljava njihovom implementacijom. Društvo mora više vrednovati prehrambene proizvođače i radnike u našem društvu. To podrazumeva i pristojne životne prihode. Težimo stvaranju širokih saveza među svim ljudima koji rade u prehrambenom sistemu.
Povraćaj prava na zajednička bogatstva
Protivimo se i borimo protiv komodifikacije, finansijalizacije i patentiranja našeg zajedničkog prirodnog bogatstva kao što su: zemlja, seme tradicionalnih i kultiviranih sorti, stočne i riblje vrste, drveća i šume, voda, atmosfera i znanje. Pristup navedenim bogatstvima ne bi trebalo da bude uslovljen tržištima i novcem. U upotrebi zajedničkih resursa, mora da osiguramo realizaciju ljudskih prava i rodne ravnopravnosti, kako bi društvo u celini napredovalo. Takođe zahtevamo odgovornost i održivo korišćenje zajedničkog bogatstva i poštovanje prava majke zemlje. Našim bogatstvima bi trebalo da se rukovodi kolektivno uz demokratsku društvenu kontrolu.
Promenu javne politike koja upravlja našim prehrambenim i poljoprivrednim sistemima
Naša borba podrazumeva promenu javne politike i vladajućih struktura koji upravljaju našim prehrambenim sistemima – od lokalnog do nacionalnog, evropskog i globalnog nivoa – i delegitimisanje korporativne moći. Javne mere moraju biti usklađenje, komplementarne i da promovišu i štite prehrambene sisteme i kulture. One moraju biti zasnovane na pravu na hranu, da iskorene glad i siromaštvo, osiguraju ispunjenje osnovnih ljudskih potreba, i doprinesu klimatskoj pravdi – u Evropi i globalno. Potreban nam je pravni okvir koji garantuje stabilne i pravedne cene za proizvođače hrane, promoviše poljoprivredu koja ne uništava prirodnu sredinu, spoljašnje troškove uračunava u cenu hrane i sprovodi zemljišnu reformu. Ove mere bi rezultirale u povećanju broja poljoprivrednika u Evropi. Javne mere moraju biti osmišljene uz pomoć društveno odgovornog istraživanja da bi se postigli gore navedeni ciljevi. One mora da osiguraju zabranu špekulacije hranom i zaštitu postojećih lokalnih ili regionalnih prehrambenih sistema i prehrambenih kultura – dampingom ili otimanjem zemlje u Evropi, posebno u Istočnoj Evropi, ili na globalnom Jugu. Težimo izgradnji nove politike za prehrambeni suverenitet u Evropi koja bi upravljala poljoprivredom, hranom, semenom, energijom i tržišnom politikom, a koja bi bila internacionalno zasnovana. Ona posebno mora da uključi: drugačiju Zajedničku poljoprivrednu i prehrambenu politiku, ukidanje Direktive EU o biogorivima i globalno upravljanje međunarodnom trgovinom poljoprivrednih proizvoda unutar FAO-a a ne unutar STO.