Živan Lazić: Posledice olake prodaje - Mračni jubilej: Decenija drame „Jugoremedije“

Jugoremedija: Deset godina radničke agonije

Sve nevolje zrenjaninskog proizvođača lekova, pa i različita viđenja uloge “Jugoremedije” u osnivanju preduzeća “Penfarm”, potiču usled dugogodišnjeg ometanja od strane države da firma regularno posluje. Paljenje službenog automobile v.d. direktora ”Jugoremedije” Zdravka Deurića, potom i hapšenje ovog nekadašnjeg radničkog lidera zajedno sa troje bliskih saradnika, vratili su zrenjaninsku firmu u žižu javnosti

V.D. zatvorenik: Zdravko Deurić, uhapšeni direktor

Čaršijske priče da je u pitanju poruka dela malih akcionara nezadovoljnih aktuelnom poslovnom politikom, trebalo je da na uverljivosti dobiju i izjavom nikog drugog do direktora policije Srbije Milorada Veljovića, po kome su četvoro pritvorenih prilikom osnivanja preduzeća za proizvodnju pencilinskih lekova “Penfarm” oštetili matičnu firmu za 600.000 evra.

Odluka istražnog sudije da Deuriću i Milani Zlokas odredi jednomesečni pritvor, a da se Ankica Malušić i veštak Stevan Gregović brane sa slobode kod puka dodatno gradi uverenje da “tu nešto ima”.  U medijski veoma rabljenom policijskom saopštenju još se navodi da je Savet Evropske unije među 24 prioriteta za preispitivanje privatizacija u Srbiji sa stanovišta koruptivnosti svrstao i slučaj “Jugoremedije”. Kreira se utisak da se za četvorku interesuju i evrokontrolori.

Međutim, Unija korupciju  u privatizacijama, uključujući  zrenjaninsku, prvenstveno vezuje za državu, njoj bliske interesno- političke grupe i neobične promene vlasništva iz kojih su iznikli (i poslovni) problemi. Nevolja je upravo što država već 15 meseci ne postupa po zahtevu iz Brisela. Banaćani su više puta saopštenjima ustvrdili da vlast Borisa Tadića nije bila spremna za preispitivanje rad Agencije za privatizaciju. Naročito je  briselski apel ignorisala vlada Mirka Cvetkovića, koji je, inače, bio čelnik Agencije upravo u osporavanom periodu rada ove državne institucije. “Penfarm” je zaseban slučaj, čije osnivanje je policija još jesenas četiri meseca proveravala i nije našla ništa nepropisno. Stoga Vladimir Pecikoza, predsednik fabričkog sindikata, smatra da “je hapšenje još jedan prljav potez odlazeće vlasti tako nesklone “Jugoremediji”, ali i farmaceutskoj branši u celini.”

Burazerska privatizacija: Ima li leka za Jugoremediju?

Kada je menadžmentu definitivno  postalo  jasno da država izbegava preispitivanje spornih privatizacija, krajem maja tužili su državu za dugogodišnje nanošenje štete procenjene na 111,2 miliona evra. Država je reagovala brojnim pokušajima da se skupština firme zakazana za kraj juna ne održi, što bi značilo odlazak preuzeća u stečaj, potom i zaustavljanje svih sporova koje je započela likvidirana firma. Skupština je održana, usledila su paljenja i hapšenja…

Nevolje nekada regionalno značajnog proizvođača lekova traju deceniju. Da bi se slučaj razumeo valja znati da je “Jugoremedija” dobra firma koja je 2008. godine, poslednje koliko- toliko regularne, plasirala robe u vrednosti 24 miliona i ostvarila 6,8 miliona dobiti. Među ređim je tvornicama generičkih lekova koja poseduje tehnologiju kojom proizvodi tablete sa ravnomernim dejstvom između dva uzimanja. Slabija strana preduzeća je zastoj u investiranju tokom “ratne decenije”, zbog čega su se mali akcionari svojevremeno i zalagali da se firma, profitno veoma uspešna, prvo modernizuje, potom, i to sav akcijski kapital, iznese na tržište. Deurić odavno tvrdi da je prerana i parcijalna prodaja ključan promašaj.

Već viđeno: Opasnost za Jugoremediju

Druga ovdašnja osobenost je da se za tržište lekova vredno 750 miliona evra ne bore samo tradicionalne farmaceutske kompanije, već i netom osnovane firme tajkuna debelo zaduženih u drugim segmentima poslovanja. Borba se vodi svim sredstvima, a osnov je odluka srpske vlade od pre dve godine da status “domaćeg proizvođača”, time i prolaz lekova na pozitivnu listu sa koje Republički fond za zdravstveno osiguranje - finansijer svih državnih klinika, bolnica  ambulanti, 90 odsto ukupnog prometa lekova -  jedino i može da kupi, dobiju i preduzeća koja preparat uvoze u osnovnoj formi, a ovde samo oblikuju u tablete i pakuju. Propis po meri ovdašnjih tajkuna, kojim Srbija gubi bazičnu farmaceutsku proizvodnju, a tranzicijski biznismeni očas osnovaše dvadesetak firmi sa po dvadesetak radnika, na šta se svodi krajnje redukovana “fabrika”. Bazni preparat se uvozi iz Indije, gde su već decenijama proizvođači lekova meta kritike javnosti usled spornih kvaliteta i efikasnosti lekova.

Kada je ambijent već tako pripremljen “tableta-fabrikama”, valja se malo i pomučiti. Strategija je logična: pokušati iz stečaja kupiti budzašto afirmisanog proizvođača, ako bude suviše teško, onda slistiti neposlušnog.

Kako da se dugogodišnji proizvođač, upućen u trendove branše, nije pripremio i prilagodio situaciji? Odgovor  se krije  u odveć dugim nevoljama “Jugoremedije”, započetim još 2002. godine, kada je država, uz blagosiljanje dugogodišnjeg predprivatizacionog vođstva, a suprotno volji malih akcionara, odlučila da svojih 42 odsto vlasništva iznese na tržište i tako oformi vlasničku strukturu u kojoj se interesi daleko najvećeg, ne i većinskog, akcionara suprotstavljaju interesima ostalih suvlasnika. Menadžment je očekivao dolazak ljubljanskog “Leka”, ali Slovenci na aukciji zastaju već posle dva dizanja ruke. Pobednik, niški, danas skoro zaboravljeni, biznismen Jovica Stefanović Nini je firmu izlicitirao na 15 miliona nemačkih maraka (DEM). Svakako mu je bilo poznato da na fabričkom lageru ima lekova vrednih deset miliona maraka, a u to vreme bio je i favorit državne Komercijalne banke.

Nije slučajno da u razvijenim tržišnim ekonomijama čim neko stekne 25 odsto udela (negde samo 15) mora otkupiti sve vlasništvo. I u “Jugoremediji” je odmah uočen razlaz najkrupnijeg naspram malih suakcionara i Nini je pokušao da ulaganjem dođe do većinskog vlasništva. Navodnim investicijama napabirčio je 56 odsto akcija, ali su radnici i ostalih skoro 4.000 malih akcionara osporili vrednost investicije. Štrajk je, s prekidima, trajao četiri i po godine. Posle bezbroj ročišta i oprečnih odluka, sud je konačno presudio u korist malih akcionara. Dokapitalizacija je poništena, vraćena je inicijalna vlasnička struktura, mali akcionari 58, država 42 odsto. Na mesto v.d. direktora Skupština akcionara je postavila radničkog lidera malih akcionara Zdravka Deurića.

Zaposleni su se 1. marta 2007. vratili za mašine ozarena lica. Međutim, smešak je brzo nestao: zatekli su 24 miliona evra dugovanja, prazne lagere medikamenata i sirovina, nedopustivo mnogo opasnog otpada, licencni ugovori su izmenjeni na štetu firme, fabrički objekti stavljeni pod hipoteku zarad 14 miliona kredita kojima je Nini kupovao druge firme, bez ikakve veze sa farmacijom. Samo hitan izvoz otpada i nov način plaćanja licenci četiri leka, fiksna godišnja nadoknada umesto cene vezane za obim prodaje, su koštali firmu 3,8 miliona evra.

Posebno pitanje je 140 ljudi koje je Nini uposlio tokom štrajka starozaposlenih, čime je ukupni broj radnika dostigao 460. Previše. Međutim, Zakon o radu ove radnike tretira kao i starozaposlene, a nov, prilično tribunski menadžment, nije bio sklon otpuštanjima.

Tokom naredna 24 meseca, firma vraća dugove, krajem 2009. godine završena je 11 miliona evra vredna modernizacija pogona za čvrste forme, baze firme, kojim su u poslednji čas zadovoljeni GDP standardi. Slična restauracija neophodna je i pogonu za tečne i praškaste forme, dok se proizvodnja antibiotika mora izdvojiti u posebnu i geografski odvojenu firmu. Upravo ovi zahtevi kvaliteta i pokazuju koliko je bilo nužno pravovremeno investirati u razvoj, a ne hrliti u prodaju.
Lider malih akcionara: Zdravko Deurić

Sredinom 2009. godine RFZO počinje sve više da docni u plaćanju isporučenih lekova. Sa 45 prešlo se na 90, pa 120, 240 i napokon  na aktuelnih 300 dana kašnjenja, što postupno uništava gro veledrogerija i proizvođače. Srbolek je likvidiran, Galeniku je spasila bliskost sa SPS i državna garancija za 70 miliona bankarskog kredita kojim je vraćen deo od 110 miliona duga. Posrće i regionalni gigant “Hemofarm”, oslanja se na matičnu “Štadu”, preko koje nelikvidnost premošćuje podižući kredit u Nemačkoj po 2,5 odsto godišnje kamate. Na ovdašnjem finansijskom tržištu, ovakvo kreditiranje bi se kamatilo i 17, 18 pa i više odsto.

Nakon rđavog iskustva sa državom, u “Jugoremediji” odlučuju da kašnjenje RFZO pokušaju premostiti u saradnji sa ono malo preostalih veledrogerija. Uz standardnu maržu od šest odsto, cenu lekova će dodatno sniziti za one koje plate unapred. Tehnika prodaje je u žargonu branše poznata kao “kasa”. Nevolja je što je početnih 10 odsto sniženja brzo naraslo na 17, pa 22, sve do 35 odsto, samo da se obezbedi obrtni kapital, prvenstveno za nabavku sirovina.

Početkom prošle godine Fond uslovljava kupovinu Jugoremedijinih lekova snižavanjem cene, čak i  ispod proizvodne. Proizvođač je prinuđen da prihvati svojevrsnu ucenu, pošto izostanak sa pozitivne liste u našim uslovima znači kraj za svaku farmaceutsku kompaniju. Eventulani povratak na ovu listu dugo traje i mnogo košta. Od tada firma posluje sa gubicima, već 18 meseci. Dugovanja rastu, plate sve više kasne, trenutno za sedam meseci. Zanimljivo je da Zrenjaninci redovno otplaćuju kamate pa banke prolongiraju otplate glavnice, ali rastu dugovi prema dobavljačima, državi i zaposlenima, ukupno osam milione evra, uz jedanaest investicionih za pogon čvrstih formi.

Ipak, malo ko je očekivao da će krajem prošle sezone firmu blokirati poverilac najmanje svote, pola miliona evra, Fond za razvoj, čiji je predsednik Upravnog odbora bio tadašnji ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić. Teško je razumeti da država blokira firmu u kojoj je suvlasnik 42 odsto. Deurić potez tumači politički: lideri “Jugoremedije” su, kao članovi lokalnog udruženja “Ravnopravnost”, bili i gradski odbornici. Tokom pripreme izborne kampanje, Ćirić je ponudio Udruženju učlanjenje u Udružene regione Srbije. Nakon odbijanja ponude, usledila je reakcija.

Svima je jasno, i malim akcionarima podeljenim u dva polarizovana udruženja, da je posle svega izlaz u prodaji strateškom partneru. Prošle godine je rasipisan tender. Možda su i mali akcionari očekivali previsoku cenu za akcije, ali početkom tenderskog roka u prostorije firme ulazi finansijska policija i četiri meseca češlja sva dokumenta, uključujući i ona o osnivanju “Penfarma”. Nisu našli ništa ali se zbog njihovog prisustva ni partneri nisu pojavli. Odista, ko bi kupio firmu u kojoj policija mesecima prevrće poslovnu dokumentaciju, a javnost se svakodnevno huška, kasnije se ispostavilo, neosnovanim insinuacijama? Kada se proletos pojavio Dušan Mladen, uspešni američki biznismen poreklom iz Banata, posao je uslovio kupovinom celog akcijskog paketa. Nije teško pogoditi ko je odbio ponudu -  Ćirić nije hteo da paketima dva maloakcionarska udruženja priključiti i državnih 42 odsto.

Može se prigovoriti aktuelnom menadžmentu, pre svega potpuno ignorisanje potrebe smanjivanja broja radnika. Malim akcionarima se može prebaciti na nerealnim očekivanjima u vezi sa cenom akcija. Ali, država je u oporoj priči o “Jugoremediji” vukla ključne, po pravilu pogrešne  poteze - od nepotrebne prodaje neodgovarajućem partneru, do gotovo bahatog kašnjenja u plaćanju medikamenata, što je deformisalo celo srpsko farmaceutsko tržište. Zaposleni i akcionari su već snosili teret sopstvenih i tuđih pogrešaka.

Velika je pretnja da posledice budu i neugodnije, jer je krajem juna jedva izbegnut stečaj, a stvar je prolongirana do kraja novembra. Ako do tada firma ne počne da isplaćuje sve tekuće obaveze i ne započne vraćanje duga, kraj je izvestan. Spas je u prodaji cele firme. Apsurdno, iz srećnog epiloga, najviše koristi bi imao najveći grešnik - država. Ponovo bi prodala svoj udeo, pa ceo zrenjaninski slučaj može da se shvati I kao tranzicijska verzija Glišićeve pripovetke “Glava šećera” u kojoj sreski načelnik, zahvaljujući moći pozicije, mnogo puta prodaje, pa nasilno vraća sebi, istu glavu šećera, uvek zadržavajući novac kupca. Država je zadržala 15 miliona maraka,  voljom očigledno pristrasnog zakona, ponovo postala 42-odstotni suvlasnik sa pravom prodaje. Bilo bi šaljivo, da u pitanju nisu sudbine 450 porodica zaposlenih, kapitala 4.000 malih akcionara i preduzeća koje je imalo sve parametre da i dalje bude uzorno.
Penfarm

Reč je je o zajedničkom ulaganju “Jugoremedije” i “Luksol  farmacije” za proizvodnju penicilinskih preparata. U nenovčani deo osnovnog kapitala, prvi su uneli licencna prava i mašine, drugi parcelu i objekat. Sam “Luksol farmacija” je nastao unosom svežeg novca i akcija 47 akcionara “Jugoremedije” založenih za kredit koijm je izgrađen objekat.  Osnovni motiv je da se , kako nalaže Zakon o lekovima i bez čega nema izvoza u EU, prizvodnja antibiotika dislocira.  Policija tvrdi da je precenjena vrednost parcele i objekta, podcenjena vrednost licence i time oštećena “Jugoremedija”. Isto se tvrdilo i jesenas, ali duga istraga nije utvrdila kršenja propisa.
Izvor: E novine (www.e-novine.com)
Photos: Stock
avgust 2012.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):