Za koga rade sindikati - uloga ''Nezavisnosti'' u Jugoremediji

U poslednjem saopštenju radničko-akcionarskog menadžmenta ''Jugoremedije'' opisuje se razvoj borbe za očuvanje proizvodnje u fabrici. Prenosimo i dokument koji pokazuje kakvu je ulogu odigrao sindikat ''Nezavisnost'' u sprečavanju radničke borbe i pružanju podrške Jovici Stefanoviću Niniju.
ODGOVOR NA NEOSNOVANE NAPADE NA „JUGOREMEDIJU“ I NJEN MENADŽMENT

Veliki broj akcionara obraća nam se poslednjih dana sa pitanjima u vezi sa pokretanjem novog udruženja malih akcionara „Jugoremedija 3“ i napadima na upravu kompanije. Zbog toga smo obavezni da razjasnimo ko stoji iza novog talasa glasina o našoj fabrici, i da još jednom podsetimo akcionare i javnost na činjenice o problemima kroz koje je „Jugoremedija“ prošla od 2002. godine, a koji se ponovo ili prećutkuju, ili tumače na zlonameran način.
Ko nas napada?
Kada su se mali akcionari „Jugoremedije“ 2003. godine organizovali kako bi se suprotstavili nezakonitostima u privatizaciji fabrike i štetnim odlukama Jovice Stefanovića-Ninija, jedno od najvažnijih uporišta naše borbe bila je fabrička organizacija Saveza samostalnih sindikata Srbije. U to vreme, kada su vlasnička prava i akcionarsko organizovanje bili nepoznanica u Srbiji, naš sindikat je prepoznao zajedničke interese radnika i malih akcionara u zaštiti imovine i radnih mesta, i bezrezervno podržao napore akcionara da zaustave pljačku i propadanje „Jugoremedije“. Jovica Stefanović je na ovu saradnju reagovao organizovanjem druge sindikalne organizacije u fabrici, u sastavu UGS „Nezavisnost“. U ovaj sindikat, koji je osnovan 2004. godine, ušli su radnici lojalni Jovici Stefanoviću, i oni koji nisu imali snage da se odupru pretnjama i pritiscima. Tokom trogodišnje borbe radnika i malih akcionara „Jugoremedije“ protiv bezakonja, sindikat „Nezavisnost“ je tesno sarađivao sa Stefanovićem, protiv svojih kolega iz Samostalnog sindikata. Podsetićemo na najvažnije momente ove saradnje:
- Tokom proleća i leta 2004. godine, dok je u fabrici trajao štrajk i protest članova Samostalnog sindikata i malih akcionara, Sindikat „Nezavisnost“ je u medijima agitovao protiv našeg štrajka, tvrdeći da smo neradnici koji prave haos, prouzrokuju štetu fabrici i sprečavaju ih da rade. Ovakva njihova saopštenja značajno su doprinela hajci koju su vlast i Jovica Stefanović u to vreme u medijima vodili protiv našeg protesta. Brutalno izbacivanje štrajkača iz fabrike i hapšenje trojice lidera radnika i malih akcionara avgusta 2004. godine nije imalo uporište u zakonu, ali to za policiju u tom trenutku nije ni bilo bitno, jer su uporište za svoju nezakonitu akciju dobili u višemesečnom medijskom linču štrajkača i lažnom izveštavanju o motivima našeg protesta. Veoma važan doprinos ovom linču dao je Sindikat „Nezavisnost“, koji je svojim saopštenjima stvarao utisak da u fabrici postoje „dobri radnici“ koji žele da rade, ali im to ne dozvoljava grupa „neradnika“ i „komunjara“ koja je okupirala fabriku. Nakon izbacivanja 140 štrajkača i malih akcionara iz „Jugoremedije“ avgusta 2004. godine, Jovica Stefanović je dobio priliku da bez ikakve kontrole i bez i jednog glasa protiv nastavi sa pljačkom fabrike.
- Kada su 2006. godine sudovi u Srbiji pravosnažno utvrdili da su mali akcionari u pravu, odnosno da je ugovor između Jovice Stefanovića i Akcijskog fonda o dokapitalizaciji „Jugoremedije“ nezakonit, Stefanović je pokušao da otkupi 11% akcija od sebi lojalnih akcionara okupljenih oko Sindikata „Nezavisnost“, ne bi li na taj način ponovo uspostavio kontrolu nad fabrikom. Pošto je na raspolaganje akcijama „Jugoremedije“ bila stavljena zabrana do okončanja sudskih sporova, Stefanović i njegovi akcionari su 8. aprila 2006. godine osnovali firmu „Nini kozmetika“, u koju su akcionari kao osnivački kapital uneli svoje akcije „Jugoremedije“. Stefanović je u ovoj firmi većinski vlasnik sa 51% kapitala. Durgim rečima, ovi akcionari su svoje glasove u skupštini „Jugoremedije“ stavili na raspolaganje firmi „Nini kozmetika“, to jest njenom većinskom vlasniku. Radi se o uobičajenom mehanizmu nezakonitog vanberzanskog trgovanja akcijama u Srbiji. Jasno je, naime, da akcionari nisu svoje glasove preneli na Jovicu Stefanovića zato što ga vole, već zato što su novac za svoje akcije dobili „ispod stola“. Ubrzo su, međutim, sudovi Stefanoviću oduzeli ne samo akcije koje je pribavio nezakonitom dokapitalizacijom, već i onih 42% koje je kupio od Akcijskog fonda, tako da nezakonita kupovina 11% akcija više nije imala nikakvog smisla. Ipak, firma „Nini kozmetika“ nije ugašena. Ona postoji i danas, što znači da nezakonito trgovanje akcijama „Jugoremedije“ iz 2006. godine može biti aktivirano u bilo kom trenutku. Imena osnivača „Nini kozmetike“, odnosno akcionara koji su svoje akcije nezakonito prodali Jovici Stefanoviću, dostupna su javnosti na sajtu Agencije za privredne registre:
http://pretraga.apr.gov.rs/RepsisPublicSite/Public/Enterprise/Founder.aspx?BusinessEntityId=1063818&RegistryCode=17189859&rnd=887994837
- Istovremeno sa nezakonitim otkupom akcija, Stefanović i Sindikat „Nezavisnost“ su 2006. godine napravili još jedan očajnički pokušaj da pokrenu medijsku hajku protiv malih akcionara. Sindikat je organizovao protest svojih članova pod sloganom „Primenite zakon, zaustavite bravara“, nastojeći da nas ponovo predstave kao „sile mraka i haosa“. Međutim, tokom dvogodišnje uporne borbe, mali akcionari i otpušteni radnici su uspeli da u javnosti potpuno razjasne šta se tačno dešava u fabrici. U probijanju istine o „Jugoremediji“ kroz medijsku blokadu, presudno nam je pomogla podrška Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije i brojnih uglednih intelektualaca iz Srbije i čitavog sveta, tako da je Sindikat „Nezavisnost“ sa protestima iz 2006. godine uspeo jedino da se osramoti, i da potvrdi da njihova podrška Stefanoviću iz 2004. godine nije bila posledica zablude, već sistemske veze ove sindikalne organizacije sa vlastima i prljavim kapitalom. O ovoj vezi jasno svedoči i dokument do koga smo nedavno došli zahvaljujući saradnji sa radnicima i malim akcionarima „Srboleka“, farmaceutske kompanije iz Beograda koju je Stefanović kupio 2005. godine, nakon obračuna sa radnicima i akcionarima „Jugoremedije“. Poučeni našim iskustvom, Samostalni sindikat i mali akcionari „Srboleka“ su se povezali i zajednički suprotstavili Stefanoviću, na šta je on, po modelu oprobanom u „Jugoremediji“, reagovao osnivanjem Sindikata „Nezavisnost“. Početkom 2009. godine Stefanović je povereniku ovog sindikata u „Srboleku“ dao opomenu pred raskid ugovora o radu. Predsednik Granskog sindikata hemije, nemetala, energetike i rudarstva „Nezavisnost“ Milorad Panović, obratio se 20. februara 2009. godine Jovici Stefanoviću pismom u kom je hapšenje i batinanje radnika i malih akcionara „Jugoremedije“ avgusta 2004. godine opisao na sledeći način: „Gospodine Stefanoviću, podsećamo Vas na blisku prošlost i doprinos koji je Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost dao u razrešenju višenedeljne blokade fabrike Jugoremedija Zrenjanin, prouzrokovane protestima malih akcionara i članova Samostalnog sindikata kompanije čiji ste Vi tada bili legalni većinski vlasnik. Dok je trajala blokada fabrike Jugoremedija, predstavnici rukovodstva našeg Granskog sindikata su svojim nastupima u Skupštini Republike Srbije, u svakodnevnim kontaktima sa predstavnicima Vlade Srbije i resornih ministarstava, svojim snažnim pritiskom direktno doprineli da Vlada Srbije donese odluku da se otkloni blokada fabrike i da se omogući pokretanje proizvodnje u fabrici. To su nepobitne činjenice koje niko ne može osporiti i krivotvoriti“. Pod pritiskom ovako prezentovanih činjenica, Stefanović je ne samo povukao upozorenje pred otkaz povereniku Sindikata „Nezavisnost“, već ga je i unapredio na bolje radno mesto!
Nakon što smo se 1. marta 2007. godine vratili u fabriku i preuzeli upravu, suočili smo se sa katastrofalnim posledicama Stefanoviće pljačke „Jugoremedije“, za koju je sve vreme imao punu podršku Sindikata „Nezavisnost“. Proizvodnja u fabrici je bila obustavljena, zalihe gotovih proizvoda svega 124 miliona dinara, a zatečeni dugovi ogromni: blokada poslovnog računa od oktobra 2006. do jula 2007. godine u iznosu od 250 miliona dinara; tužba „Jugohemije“ za udružena sredstva koja se mogu konvertovati u kapital u iznosu od 70.297.874,30 dinara i kamata po tužbenom zahtevu 119.179.740,97 dinara; obaveze za porez na dobit 80.427.356,44 dinara; kredit kod AIK Banke 50.399.530,14 dinara; obaveze prema dobavljačima, domaćim 256.477.314,00 dinara i inostranim 93.860.440,77 dinara; obaveza za izdate menice 77.926.725,35 dinara; druge obaveze po osnovu meničnog poslovanja 57.161.400,73 dinara; obaveze iz poslovanja sa Stefanovićevom firmom „JAKA 80“ 98.899.065,10 dinara; jemstvo za drugu Stefanovićevu firmu MD „NINI“ 101.485.605,81 dinara; obaveze za zarade 48.199.061,22 dinara; izgubljene zarade 200 miliona dinara; obaveze za druge javne prihode 6 miliona dinara; obaveze za kamate za AIK Banku 14 miliona dinara; obaveze „Remevite“ 325.776.709,40 dinara; penali po osnovu potpisanog ugovora između bivšeg vlasnika i „Aventisa“ 180 miliona dinara. Dakle ukupne obaveze su iznosile 2.030.090.824,23 dinara. Pored toga, postojala je i hipoteka prvog reda kod „Komercijalne banke“ po osnovu kredita Stefanovićeve MD „NINI“ u iznosu od 12,6 miliona evra, sirovine višestruko precenjene u odnosu na tržišnu cenu, realizacija menice od strane MD „NINI“ po poslovima za koje nismo imali ugovore...
Upravo zato što je fabrika bila u teškoj situaciji, novi menadžment se suprotstavio pokušajima revanšizma prema radnicima koji su do 2007. godine bili lojalni Niniju, članovima Sindikata „Nezavisnost“. Poslednje što je fabrici bilo potrebno u tom trenutku, kad smo se borili da izbegnemo stečaj koji nam je Stefanović pripremio, bilo je produbljivanje sukoba. Odlučno, po cenu da izgubimo podršku dela svojih dojučerašnjih saboraca, zauzeli smo stav da se podele i obračuni u „Jugoremediji“ više neće ponoviti, i pozvali sve radnike da prevaziđu sukobe za dobrobit fabrike i svih nas koji od nje živimo. Iz ovog razloga nijedan radnik iz grupacije koja je bila lojalna Niniju Stefanoviću, i koja je saučestvovala u uništavanju „Jugoremedije“ tokom Stefanovićeve vladavine, nije izbačen iz fabrike nakon 1. marta 2007. godine. jednostavno, smatrali smo da će produbljivanje podela i revanšizam samo još više oslabiti „Jugoremediju“. Na žalost, druga strana nije razmišljala na ovaj način, i nikada nije postupala u zajedničkom interesu svih akcionara i radnika, već isključivo u svom pojedinačnom interesu, kao što su to činili i pre 2007. godine.
Za razliku od perioda Stefanovićeve uprave, kada se u Sindikatu „Nezavisnost“ nisu usuđivali da pitaju za plate i kada su se ponosili time što se ne mešaju u vlasnička pitanja, od 2007. godine do danas ova sindikalna organizacija koristi svaku priliku da oteža rad rukovodstva i poremeti vlasničke odnose. Vrhunac njihovih aktivnosti je pokretanje novog udruženja malih akcionara „Jugoremedija 3“. Ovo udruženje pokrenula je grupacija radnika „Jugoremedije“ svojevremeno lojalnih Niniju, članova Sindikata „Nezavisnost“ i akcionara koji su 2006. godine na nezakonit način Niniju Stefanoviću prodali akcije, nastojeći da ga održe na vlasti nakon poništenja dokapitalizacije. Zloupotrebom nezadovoljstva radnika „Jugoremedije“ zbog neredovne isplate zarada, glasina o navodnim zloupotrebama u zajedničkom ulaganju „Jugoremedije“ i grupe njenih akcionara u „Penpharm“ d.o.o. i višegodišnjih nagomilanih problema u „Luxolu“, ova grupacija nastoji da skupi dovoljan broj akcija da zajedno sa državnih 42% oforme većinski paket.
Simptomatično je da je i ovog puta, kao i 2004. godine, aktivnost Sindikata „Nezavisnost“ u potpunosti sinhronizovana sa medijskom hajkom protiv „Jugoremedije“, sa interesima finansijskih moćnika, i sa pritiscima Ministarstva ekonomije i policije, uperenim protiv pojedinaca koji su nekada predvodili borbu malih akcionara, a danas rukovode fabrikom.
Naime, „Jugoremedija“ je već godinu ipo dana pod neprestanim pritiskom policije, koja vodi istragu na osnovu „naloga odozgo“ u vezi sa navodnim zloupotrebema u poslovanju. Predmet istrage najpre je bila investicija u usklađivanje proizvodnih pogona sa GMP standardima, realizovana 2008/09. godine. Ovom istragom nisu utvrđene nikakve nezakonitosti. Protiv direktora „Jugoremedije“ Zdravka Deurića nije pokrenut nikakav postupak, o čemu nas je Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu i zvanično izvestilo dopisom od 11. jula 2011. godine. Jedini cilj istrage bilo je da se upadom policije u „Jugoremediju“ podstakne medijska hajka pokrenuta neposredno uoči Skupštine kompanije 2010. godine, u trenutku dok su se prikupljala punomoćja za zastupanje na Skupštini. Očekivalo se da će akcionari zbog navodne „afere“ uskratiti podršku rukovodstvu, što se nije desilo.
Pred održavanje ovogodišnje Skupštine pokrenuta je nova „afera“, ovog puta o navodnim zloupotrebama u vezi sa osnivanjem „Penpharm“ d.o.o. Grupa akcionara koja danas agituje za formiranje novog udruženja akcionara „Jugoremedija 3“, tada je pokušala da na talasu lažnih optužbi protiv rukovodstva „Jugoremedije“ prikupi dovoljan broj glasova za smenu uprave. Pokušaj nije uspeo, međutim kako je ova grupacija okupila skoro deset odsto glasova na Skupštini, omogućili smo im da sa po jednim predstavnikom učestvuju u Upravnom i Nadzornom odboru „Jugoremedije“. Napominjemo da nije postojala nikakva zakonska, niti statutarna obaveza da se predstavnici manjinskih akcionara uključe u upravljačke i nadzorne organe „Jugoremedije“. Imenovanje Jelene Medarević za članicu Upravnog odbora, i Radice Milinkova za člana Nadzornog odbora „Jugoremedije“, posledica je stalnog napora većine malih akcionara i uprave kompanije da se sukobi prevaziđu, i da se više nikada ne ponovi situacija iz 2004. godine – da jedan akcionar uz pomoć privatne vojske i uz podršku vlasti izbaci sve ostale iz fabrike, i kao radnike, i kao akcionare. Takvo ponašanje, koje su članovi Sindikata „Nezavisnost“ svojevremeno zdušno podržavali, za nas nije bilo prihvatljivo kada smo bili manjina, a nije ni danas kada smo u većini. Ispostavilo se, međutim, da članovi Uoravnog i Nadzornog odbora koje smo izabrali iz redova manjinskih akcionara nisu zainteresovani da se angažuju na rešavanju problema „Jugoremedije“.
Šta je istina?
Iako su inicijatori udruženja akcionara „Jugoremedija 3“ prethodnih godina u više navrata pokazali loše namere prema „Jugoremediji“, mediji ipak poklanjaju značajnu pažnju neistinama koje inose u javnost i predstavljaju ih kao akcionare koji se bore za svoja vlasnička prava. Zbog toga je neophodno da još jednom podsetimo akcionare sve „Jugoremedije“ i javnost na činjenice koje smo i do sada iznosili u javnost prilikom svakog napada.
- Zatečene obaveze u ukupnom iznosu od preko dve milijarde dinara uspeli smo da vratimo.
- Jovica Stefanović je „Jugoremediju“ između ostalog koristio i za kupovinu drugih firmi širom Srbije, među kojima su bile i „Medela“ iz Vrbasa, „Luxol“ iz Zrenjanina i mnoge druge. Nova uprava je 2007. godina uvidela interes „Jugoremedije“ da se akcije u ovim preduzećima što pre prodaju, kako bi se likvidirao deo nasleđenih dugova i da se kapaciteti „Jugoremedije“ više ne bi rasipali na rukovođenje preduzećima koja sa farmacijom nemaju nikakve veze. Zbog ovakvog stava smo čak trpeli i kritike radnika i akcionara „Medele“, koji su nam zamerili da smo ih prodajom akcija „ostavili na cedilu“. Iz njihove perspektive, to je možda i bilo istina. Međutim, naš zadatak je bio da radimo u interesu „Jugoremedije“, a „Jugoremedija“ je imala suviše svojih nasleđenih problema i obaveza da bi mogla da obezbedi menadžment drugima. Takođe smo imali nameru da prodamo i akcije zrenjaninskog „Luxola“. Problem je što niko nije želeo da ih kupi – kako zbog dugova koje je napravila Stefanovićeva uprava, tako i zbog zastarele proizvodnje u koju godinama nije ulagano, a nove investicije su bile neophodne da bi proizvodi „Luxola“ izdržali konkurenciju stranih proizvođača koji su nakon 2000. godine preplavili domaće tržište. Ipak, najveći problem „Luxola“ jesu privatni monopoli koji su uspostavljeni na maloprodajnom tržištu robe široke potrošnje. Zloupotreba monopolskog položaja od strane velikih lanaca, a pre svega neplaćanje obaveza prema dobavljačima, dovela je do ivice propasti brojne male proizvođače širom Srbije, među kojima je i „Luxol“. Proteklih godina smo na sve načine nastojali da pomognemo „Luxol“ i da zajedno sa njihovim radnicima i akcionarima tragamo za rešenjem. Na žalost, oni su konstantno odbijali da razumeju situaciju u kojoj se nalaze. Uvek smo bili jasni u stavu da je nama na prvom mestu interes „Jugoremedije“ i rešavanje njenih problema, odnosno da radnici i akcionari „Luxola“ ne mogu očekivati da njihove probleme rešava bilo ko drugi, pa ni „Jugoremedija“. Svaljivanje odgovornosti za probleme „Luxola“ na menadžment „Jugoremedije“ je najniži od svih udaraca koji poslednjih dana dolaze od grupe okupljene oko Sindikata „Nezavisnost“ i udruženja „Jugoremedija 3“.
- U osavremenjavanje proizvodnje „Jugoremedije“ nije ulagano od osamdesetih godina prošlog veka. Umesto da sredstvima fabrike investira u usklađivanje proizvodnje sa standardima Dobre proizvođačke prakse (GMP), uprava koja je do 2002. godine vodila fabriku priklonila se rešenju koje je promovisala vlast – da se preko prodaje državnih 42% akcija nađe investitor koji će probleme „Jugoremedije“ rešavati umesto nas. Kako je Nini Stefanović izvršio obavezu investiranja, poznato je čitavoj javnosti u Srbiji. Nakon povratka malih akcionara u fabriku 2007. godine, nova uprava se suočila ne samo sa dugovima koje je Stefanović napravio, već i sa obavezom ulaganja u GMP, za koje smo nepotrebno izgubili četiri ipo godine. Odmah nakon što smo likvidirali dugove, krajem 2007. godine pristupili smo pripremama za realizaciju investicije od koje zavisi budućnost „Jugoremedije“. Do kraja 2009. godine, uprkos činjenici da nas je u ovom zamašnom poslu dodatno omela i svetska ekonomska kriza, investirali smo 11 miliona evra u sanaciju tabletnog odeljenja. Imajući u vidu da tablete čine oko 70% od svih registrovanih lekova sa palete „Jugoremedije“, sanacija ovog dela proizvodnje (pogona za proizvodnju čvrstih formi, primarnog i sekundarnog pakovanja, skladišta, hemijske i mikrobiološke laboratorije kao i izgradnja postrojenja za PW vodu), bila je proirotet. Procenjena vrednost postrojenja i opreme je pre ulaganja bila 10 miliona evra, a po završenoj sanaciji 21.367.108 evra. Ono na šta smo naročito ponosni je vrednost ulaganja koja se ne može izraziti u brojkama – očuvali smo baznu proizvodnju lekova u Zrenjaninu i radna mesta za naše radnike i za buduće generacije. Ova borba, međutim, još uvek nije okončana. Prioritetni zadatak za naredni period predstavlja ulaganje u sanaciju ampulnog odeljenja, koje u ukupnoj proizvodnji „Jugoremedije“ učestvuje sa oko 25%. Najveći problem, međutim, pojavio se u vezi sa uvođenjem GMP standarda na odeljenju za proizvodnju penicilina, najmanjem proizvodnom pogonu fabrike, koji u ukupnoj proizvodnji učestvuje sa oko 5%.
- Inspekcija za lekove Ministarstva zdravlja naložila je 22. marta 2006. godine „Jugoremediji“ da u roku od šest meseci uskladi proizvodnju penicilina sa Zakonom o lekovima i principima Dobre proizvođačke prakse. Tadašnja uprava “Jugoremedije”, pod kontrolom Jovice Stefanovića, odlučila je da ne investira u usklađivanje proizvodnje penicilina sa navedenim normama, već da od ove proizvodnje odustane. Dodatni problem sa nastavkom proizvodnje penicilina pojavio se 2008. godine kada smo ušli u sanaciju tabletnog odeljenja radi usklađivanja sa pravilima GMP, koja predviđaju da se antibiotici ne mogu proizvoditi u istom objektu sa ostatkom proizvodnje. Zbog toga Skupština „Jugoremedije“ 2009. godine donosi odluku o izmeštanju proizvodnih odeljenja Penicilina i Cefalosporina na drugu lokaciju, van parcele na kojoj se nalaze proizvodni objekti „Jugoremedije“, na jednu od industrijskih zona opštine Zrenjanin. Proizvodnja antibiotika je obustavljena, da bi se izbegao rizik kotaminacije novih, saniranih proizvodnih pogona, čime bi se ugrozila investicija vredna 11 miliona evra. U industrijskoj zoni Bagljaš postojao je objekat koji je namenski građen za proizvodnju lekova i koji je bio na prodaju, ali po ceni od 1,2 miliona evra. „Jugoremedija“ ovu cenu nije mogla da plati, jer je već bila finansijski iscrpljena ulaganjem u sanaciju, tako da smo prihvatili ponudu akcionara okupljenih oko preduzeća „Luxol-farmacija“ d.o.o. da zajednički osnujemo preduzeće u koje bi „Jugoremedija“ unela opremu i licence za proizvodnju Penicilina i Cefalosporina, a „Luxol-farmacija“ zemljište i objekat u koji će se izmestiti proizvodnja. Nakon procene ulaganja, utvrđeno je da „Luxol-farmaciji“ pripada 64,20%, a „Jugoremediji“ 35,80% vlasništva u zajedničkom preduzeću „Penpharm“. Nakon što završimo ovo ulaganje, kao i ulaganje u sanaciju ampulnog odeljenja, moći ćemo da kažemo da smo sačuvali celokupnu proizvodnju u „Jugoremediji“. Upravo ovaj naš cilj je razlog napada na „Jugoremediju“ i njenu upravu.
Zbog čega se iznose neistine?
Greške koje su godinama pravljene u privatizaciji „Jugoremedije“, početkom 2007. godine su nas dovele na ivicu stečaja. Uprava koju od 1. marta 2007. godine kontrolišu mali akcionari, uspela je da likvidira sve obaveze koje su proizašle iz ovih grešaka, u ukupnom iznosu od preko 20 miliona evra, kao i da investira 11 miliona evra u usklađivanje proizvodnje tableta sa evropskim standardima. Drugim rečima, uprava koju su imenovali mali akcionari, za proteklih pet ipo godina je obezbedila preko 31 milion evra kako bi se ispravile tuđe greške i obezbedila sigurna budućnost za „Jugoremediju“, njene akcionare i radnike. Ove cifre, međutim, za vlast, policiju i njihove saradnike među zaposlenima i akcionarima kao da ne postoje. Tako sadašnji ministar ekonomije Nebojša Ćirić i njegov državni sekretar Branislav Zec izjavljuju kako je „Jugoremediji“ potreban bolji menadžment, a na naše pozive da kao suvlasnici pomognu fabriku u situaciji kada smo finansijski iscrpljeni zbog posledica ekonomske krize, realizovanih investicija i policijskih pritisaka koji narušavaju poslovni ugled „Jugoremedije“, Ministarstvo ekonomije odgovara ucenama – da će nam pomoći jedino ukoliko se smeni sadašnja uprava i umesto nje imenuju ljudi koje predlaže ministarstvo. Pošto dosadašnje ucene i pritisci nisu urodili plodom, vlast sada ponovo pokušava da kontrolu nad „Jugoremedijom“ uspostavi uz pomoć Sindikata „Nezavisnost“, koji je 2004. godine po sopstvenom priznanju održao na vlasti Ninija Stefanovića, i akcionara koji su 2006. godine pokušali da ga održe na vlasti prodajući mu na nezakonit način svoje glasove u Skupštini.
Na kršenju zakona ne može se stvarati vladavina prava. To su akcionari i radnici „Jugoremedije“ jasno pokazali višegodišnjom upornom borbom protiv sprege vlasti i prljavog kapitala, koja je početkom 2007. godine dovela do toga da sudovi u Srbiji oduzmu Jovici Stefanoviću nezakonito stečene akcije. Krajnje je opasno za čitavo društvo ako nije sposobno da uoči i ispravi napravljene greške. Više je nego očigledno da je napravljena greška u privatizaciji ne samo „Jugoremedije“, već i brojnih drugih firmi u Srbiji. To je nedavno uočeno i u Briselu, odakle je stigla preporuka da se istraži 26 spornih slučajeva privatizacije, među koje je svrstana i „Jugoremedija“. I sama Agencija za privatizaciju priznaje da je raskinula četvrtinu zaključenih ugovora. Ova cifra je ozbiljno upozorenje da se greške moraju ispraviti. Akcionari i menadžment „Jugoremedije“ su za proteklih pet ipo godina ispravili gotovo sve greške koje su drugi napravili – preostala je sanacija ampulnog odeljenja i završetak investicije u pogon „Penpharm“. Činjenica da smo u ovome uspeli je razlog zbog kog smo pod konstantnim pritiskom onih koji su greške napravili. Postali smo primer da se greške vlasti mogu ispraviti. Njihova potreba da taj primer neutrališu je jedini razlog zašto nastoje da nas kompromituju.

U Zrenjaninu, 16. novembra 2011. godine
MENADŽMENT “JUGOREMEDIJE“

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):