Uloga sindikata ''Nezavisnost'' u Srboleku - upozorenje kolegama iz Jugoremedije

Zoran Gočević o svojim iskustvima u Srboleku
01. decembar 2011. godine
U listu “Zrenjanin“ od 25. novembra 2011. godine u svom demantiju pod naslovom „Neistine, optužbe i lažne konstatacije“ predsednik GS HNER „Nezavisnost“ Milorad Panović izneo je krupnu neistinu u vezi sa događajima koji su doveli do hapšenja Jovice Stefanovića Ninija krajem prošle godine. Naime, negirajući tvrdnju Zdravka Deurića o povezanosti sindikata „Nezavisnost“ sa Jovicom Stefanovićem, Panović kaže da je ovaj sindikat svojim aktivnostima doprineo Stefanovićevom hapšenju. Kao predsednik Samostalnog sindikata, godinama sam, zajedno sa predsednikom udruženja malih akcionara Mišom Savićem, bio nosilac svih aktivnosti protiv kriminalne uprave Jovice Stefanovića. Tokom ove višegodišnje borbe, Sindikat „Nezavisnost“ bio je ili „nezainteresovan“, ili na strani Stefanovića. Osim u samom finišu, leta 2010. godine, kada su medijskim manipulacijama pokušali da se u javnosti nametnu kao predvodnici borbe protiv Stefanovića.

Medijske manipulacije su, inače, jedini posao kojim se Sindikat „Nezavosnost“ bavio za par godina svog postojanja u „Srboleku“.
Jovica Stefanović je preuzeo kontrolni paket akcija „Srboleka“ krajem 2005. godine, kršeći Zakon o preuzimanju akcionarskih društava. Već naredne godine, suprodstavili smo se njegovim pokušajima da raskomada preduzeće. Na Skupštini 2006. godine, glasovima malih akcionara je sprečeno premeštanje proizvodnje u Niš, a na Skupštini 2007. godine smo ga onemogućili da izdvoji veledrogeriju u posebno preduzeće, kako bi je potom prodao odlukom Upravnog odbora, bez glasanja na Skupštini. Stefanović je na naše uspehe reagovao na sebi svojstven način – prestao je da saziva Skupštinu.
Sredinom 2007. godine, pokrenuli smo postupak pred Komisijom za hartije od vrednosti da se Stefanoviću oduzme 25% akcija stečenih kršenjem Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Postupajući po našem zahtevu, Komisija mu je naložila da u roku od tri meseca proda nezakonito stečene akcije, ili da podnese zakonitu ponudu za preuzimanje. Akcije je prodao, ali firmi „Invej“ Predraga Rankovića Peconija. Prethodnog dana, na račun „Inveja“, sa kojim „Srbolek“ nikada ni pre ni posle toga nije poslovao, legla je suma novca potrebna za otkup spornih 25% akcija „Srboleka“. Očekivali smo da će Komisija za hartije od vrednosti reagovati na ovo očigledno kršenje zakona i izigravanje njenog naloga, ali to se nije desilo. Kako državni organi nisu preduzimali ništa, udruženje akcionara se oktobra 2008. godine najpre obratilo policiji, a zatim je jula 2009. godine podnelo krivičnu prijavu protiv Stefanovića, koja je dopunjena januara 2010. godine. U ovoj krivičnoj prijavi, ukazali smo na sve zloupotrebe u poslovanju „Srboleka“ sa Stefanovićevim povezanim firmama zbog kojih je novembra 2011. godine naš „većinski vlasnik“ napokon i uhapšen. Međutim, takođe smo ukazali i na navedene zloupotrebe prilikom preuzimanja akcija, koje do današnjeg dana nisu istražene! Zbog čega organi gonjenja selektivno istražuju prijave za zloupotrebe u „Srboleku“, verujem da će se razjasniti nakon što naša država postupi po nalogu Evropske unije da se ispitaju sporni slučajevi privatizacije, među kojima su i „Jugoremedija“ i „Srbolek“. Za sada je očigledno samo to da se deo istine o privatizaciji obe naše fabrike zataškava.
Naporedo sa podnošenjem krivičnih prijava od strane malih akcionara, Samostalni sindikat je 2008. godine po prvi put ušao u štrajk, i samim tim u otvoren sukob sa Stefanovićem. Direktna posledica ovakvog našeg delovanja je osnivanje Sindikata „Nezavisnost“ u „Srboleku“! O ovoj povezanosti svedoči pismo koje je 20. februara 2009. godine Stefanoviću uputio upravo Milorad Panović, da bi zaštitio poverenika sindikata „Nezavisnost“ u „Srboleku“ Tomislava Grubića: „Gospodine Stefanoviću, podsećamo Vas na blisku prošlost i doprinos koji je Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost dao u razrešenju višenedeljne blokade fabrike Jugoremedija Zrenjanin, prouzrokovane protestima malih akcionara i članova Samostalnog sindikata kompanije čiji ste Vi tada bili legalni većinski vlasnik. Dok je trajala blokada fabrike Jugoremedija, predstavnici rukovodstva našeg Granskog sindikata su svojim nastupima u Skupštini Republike Srbije, u svakodnevnim kontaktima sa predstavnicima Vlade Srbije i resornih ministarstava, svojim snažnim pritiskom direktno doprineli da Vlada Srbije donese odluku da se otkloni blokada fabrike i da se omogući pokretanje proizvodnje u fabrici. To su nepobitne činjenice koje niko ne može osporiti i krivotvoriti“. Nakon ovog pisma sukob između Stefanovića i Grubića je izglađen, a Grubić je premešten na bolje radno mesto.
Krajem 2009. godine, mali akcionari su u front protiv Stefanovića okupili i investicione fondove koji su suvlasnici „Srboleka“, a koji su u međuvremenu uvideli da im sa Stefanovićem nema budućnosti. Po našem zajedničkom zahtevu, sud je za januar 2010. godine naložio održavanje Skupštine „Srboleka“, koju je Stefanović odbijao da sazove nakon poraza koje je doživeo 2006. i 2007. godine. Samostalni sindikat je istovremeno pokrenuo štrajk u fabrici, u kom je Sindikat „Nezavisnost“ odbio da učestvuje.
Zahvaljujući povoljnim odredbama Statuta preduzeća, na Skupštini održanoj po nalogu suda, a koju je Stefanović bojkotovao, uspeli smo da glasovima malih akcionara i investicionih fondova izaberemo dva svoja predstavnika u Upravnom odboru – predsednika malih akcionara Mišu Savića i mene. Usledila je i Stefanovićeva reakcija. Pošto nije mogao da nas kontroliše kao male akcionare, kaznio nas je kao radnike – štrajk je brutalno ugušen tako što je 42 štrajkača dobilo otkaze, a Sindikat „Nezavisnost“ je poveo kampanju među preostalim radnicima, tvrdeći da sindikat ne treba da se bavi vlasničkim pitanjima i poslovnom politikom, i da su štrajkači žrtve „nerealnih“ zahteva malih akcionara. O ovome postoji obimna video i pisana arhiva izjava za elektronske medije i sindikalnih pamfleta koje su u to vreme štancovali rukovidioci „Nezavisnosti“ u „Srboleku“ Tomislav Grubić i Nebojša Stojanović. Za mene su govorili da vodim „privatni štrajk“. Šta znači ova diskvalifikacija, to mi ni do danas niko od gospode nije razjasnio. Jasno je jedino to da su nakon naših otkaza i slamanja štrajka funkcioneri Sindikata „Nezavisnost“ nagrađeni bolje plaćenim radnim mestima.
U to vreme policija je već bila počela učestalo da nas poziva na razgovore u vezi sa krivičnim prijavama podnetim protiv Stefanovića. Kako se obruč oko njega stezao, izgledalo je da će se ponoviti situacija koja se 2006. godine desila u „Jugoremediji“ – da na kraju uz Ninija ostane samo njegov verni sindikat.
Ipak, i Ninijev sindikat je naučio lekcije iz „Jugoremedije“.
Jula 2010. godine, uz medijsku halabuku Sindikat „Nezavisnost“ menja stranu i kreće da se predstavlja kao lider borbe protiv propadanja „Srboleka“. Smatrajući da imamo istog protivnika, i da je saradnja u interesu „Srboleka“, prihvatili smo da na trenutak zaboravimo prošlost i uđemo u zajedničku borbu. Danas bi se moglo reći da smo pogrešili. Međutim, u tom trenutku nismo imali izbora. U svakom slučaju, protesti koje smo zajednički organizovali doveli su 12. oktobra do zaključivanja protokola o normalizaciji stanja u „Srboleku“, koji su potpisali Nebojša Ćirić ispred Ministarstva ekonomije, Miroslav Čučković ispred Grada Beograda, Jovica Stefanović i predstavnici oba sindikata. Ubrzo potom, 8. novembra, Jovica Stefanović i direktor „Srboleka“ Mladen Lučić su uhapšeni zbog sumnje da su počinili zloupotrebe na koje su mali akcionari ukazali policiji još 2008. godine. Sindikat „Nezavisnost“, koji je u tom periodu trošio svu svoju energiju da se u medijima predstavi kao lider borbe za „Srbolek“, nikada nije podneo niti jednu prijavu protiv Jovice Stefanovića! Ali, kao što sam već rekao, medijske manipulacije su jedini posao za koji su aktivisti „Nezavisnosti“ edukovani.
Ubrzo se, međutim, ispostavilo da iako vlast jeste imala nekakav interes da uhapsi Stefanovića, njihove namere prema fabrici ostale su iste kao i u vreme dok su tolerisali Stefanovićevo samovlašće. To je i glavni razlog zašto sve ovo pišem. Voleo bih da kolege u „Jugoremediji“ ne zadesi sudbina „Srboleka“, i nadam se da će vas događaji koji su usledili nakon hapšenja Jovice Stefanovića poučiti da ne ponovite naše greške.
Pet godina štetnog poslovanja dovele su „Srbolek“ u težak finansijski položaj. Ipak, Miša Savić i ja, kao predstavnici malih akcionara u Upravnom odboru, preuzeli smo odgovornost za upravljanje firmom. I pored ogromnog napora koji smo uložili, i pored činjenice da je nova uprava isplatila radnicima šest ipo bruto plata koje im je Stefanović dugovao, dužnička mreža koju je Nini pet godina pleo oko „Srboleka“ ipak nam je došla glave. Maja ove godine nad „Srbolekom“ je otvoren stečaj, a u novembru je proglašen bankrot. Naravno, ovaj scenario će se teško ponoviti u „Jugoremediji“, koja je finansijski u znatno boljoj situaciji nego što je bio „Srbolek“. Ono što je, međutim, zajedničko za obe naše priče je ponašanje nekadašnjeg Ninijevog sindikata, koje destabilizuje firmu iznutra i čini je ranjivom prema vlastima.
Čim je nova uprava preuzela kontrolu nad „Srbolekom“, Sindikat „Nezavisnost“ je odjednom počeo „da se bavi poslovnom politikom“. Sve ono što svojevremeno Ninija nisu smeli ni da pitaju, počeli su da zahtevaju od uprave koja je pokušavala da iščupa firmu iz propasti. Pritom su nas blatili da smo lopovi, i, čak, da svojim učešćem u radu Upravnog odbora sarađujemo sa Stefanovićem. Dakle, u vreme kad je Sindikat „Nezavisnost“ podržavao Ninija i Peconija, Miša Savić i ja smo ušli u Upravni odbor kao predstavnici malih akcionara. Nas 42 je tada kažnjeno otkazima, a rukovodstvo Sindikata „Nezavisnost“ je nagrađeno unapređenjima. Godinu dana kasnije, isti taj sindikat nas proglašava za kolaborante, zbog toga što kao članovi Upravnog odbora pokušavamo da oporavimo „Srbolek“ i sačuvamo i svoja i njihova radna mesta.
Zaista se čudim kako gospodina Panovića nije sramota da govori o ulozi svog sidnikata u hapšenju Jovice Stefanovića, kad i sam vrlo dobro zna da Sindikat „Nezavisnost“ ne samo što nikada nije podneo ni jednu krivičnu prijavu protiv Stefanovića, već je jedina krivična prijava koju su podneli bila 5. januara ove godine, protiv nove uprave koja je pokušavala da „Srbolek“ i spase od stečaja! Pored ove prijave, sindikat koji do pred samo hapšenje nije imao nikakav prigovor na Stefanovićev menadžment, početkom 2011. godine je u „Srbolek“ doveo pet različitih inspekcija, prijavljujući nas za sve čega su mogli da se dosete. Sa druge strane, među radnicima su širili iluzije da će protokol iz oktobra 2010. godine biti realizovan, da će Vlada imenovati svoju upravu koja će „Srbolek“ voditi bolje od malih akcionara, da će Grad Beograd posredovati da nas preuzme „Galenika“... Uz sve probleme koje nam je ostavio Nini, Sindikat „Nezavisnost“ nas je iz dana u dan dodatno opterećivao da se bavimo abrovima, budalaštinama i lažnim nadama da će naše probleme rešiti neko drugi.
Zbog čega rukovodstvu „Nezavisnosti“ nije bilo stalo do oporavka „Srboleka“, mislim da je jasno. Navešću samo dva detalja koja oslikavaju za koga sada radi nekadašnji Ninijev sindikat.
Naime, naporedo sa pokušajima da stabilizujemo „Srbolek“, vodili smo intenzivne pregovore sa ministrom Ćirićem i drugim predstavnicima vlasti da nam izađu u susret i posreduju sa bankama kako bi smo dobili vreme da normalizujemo poslovanje i počnemo da vraćamo nagomilane dugove. Međutim, gde god da smo se mi obratili za pomoć, Sindikat „Nezavisnost“ je istovremeno vodio žestoku kampanju protiv našeg plana i programa za oporavak „Srboleka“. Čak i nakon što smo ušli u stečaj, postojala je mogućnost da „Srbolek“ nastavi sa radom. Štaviše, stečajni upravnik je podržao plan i program Upravnog odbora. Međutim, naš program je odbio ministar Ćirić, sa obrazloženjem da bi rado pomogao ako bi svi u fabrici bili za program, ali da ne želi da ga „druga strana“ napada zbog podrške Upravnom odboru, tako da je za njega najbezbednije rešenje da „Srbolek“ ode u bankrot. Kakve su bile realne šanse „Srboleka“ za oporavak, najbolje govori činjenica da smo za svega par meseci isplatili šest ipo zaostalih bruto plata, i da je u trenutku kad je fabrika stala iza nas ostalo nezavršenih 440.000 kutija Nitroglicerina, 120.000 kutija Aminofilina, velike količine drugih proizvoda...
Drugi detalj na koji hoću da vam skrenem pažnju jeste da od propasti „Srboleka“ korist imaju jedino oni koji danas uvoze Nitroglocerin, i druge lekove koje smo mi nekada proizvodili.
Pokušao sam da vam prenesem iskustvo „Srboleka“ držeći se isključivo činjenica, sa što manje emocija. Naravno, to baš i nije tako lako. Još dugo ću pamtiti kako su kolege iz „Nezavisnosti“ januara ove godine, dok smo se borili da pokrenemo fabriku, tražile od vlasti da zatvori „Srbolek“ jer u proizvodnim pogonima nema grejanja. A nije baš da sasvim nije bilo grejanja, uspeli smo makar da im obezbedimo „cerovke“. Isti ti ljudi su godini dana ranije, januara 2010. godine, dok smo mi štrajkovali i dobijali otkaze, radili bez grejanja da bi se dodvorili Niniju i slomili štrajk. Tada im nije smetalo da rade po mrazu. Nije bilo čak ni „cerovki“.
Znam da je radnicima „Jugoremedije“ teško jer ne primaju plate. Vrlo dobro znam šta to znači, bio sam u mnogo goroj situaciji dok je Jovica Stefanović upravljao „Srbolekom“. Ipak, znam i kroz šta ste sve do sada prošli, i verujem da nećete dozvoliti da vas sindikat koji nikada nije radio u interesu radnika, i koji se razume jedino u medijske manipulacije, sada huška protiv uprave koja je trn u oku političkim moćnicima i tajkunima. Siguran sam da razumete da trn u oku moćnicima nije Zdravko Deurić, već „Jugoremedija“ i njena proizvodnja.
Zoran Gočević, sada nezaposlen, bivši predsednik Samostalnog sindikata „Srboleka“
i bivši član Upravnog odbora „Srboleka“ izabran glasovima malih akcionara
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):