Regionalni centralizam

Ivan Zlatić, aktivista Pokreta za slobodu

Ilustracija: Milan Zindović

Sećate se, sve je počelo nakon izbora 2007. godine. Dinkić je baš bio prebacio cenzus sa NIP-om i „irskim modelom", predao islužene taljige Đilasu, a sam preuzeo Ministarstvo ekonomije i prilepio mu nadležnost za nešto što se tad još uvek nejasno zvalo „regionalni razvoj". Onda nas je malo zabavljao sa „privatizacijom kroz stečaj" i „pravom na besplatne akcije", da bi dalekosežna strategija poslednjih meseci počela da se razmotava kroz novu fazu demokratskih reformi koje to nisu - decentralizaciju koja to nije.

Najpre je brutalno centralizovan politički sistem novim zakonom o strankama, kojim su de facto ukinute lokalne političke inicijative, ili se bar pokušalo njihovo ukidanje (još uvek ne znamo kako će lokalni pokreti odgovoriti izazovu 10.000 potpisa). Usput je pohapšeno par gradonačelnika i objavljen rat korupciji na lokalnom nivou, tek da se obaška pritegne već gvozdena disciplina unutar velikih stranaka. Konačno, vladajuća koalicija je putem simultanih glavnih odbora obnarodovala (to jest „obstranačila") jedinstvo u viziji decentralizacije. Naime, lokalne samouprave će ostati uboge i bespomoćne kao i do sada, samo što će ih ubuduće dodatno jahati sreski načelnici (ona nevidljiva sila iz Nušićevog „Narodnog poslanika" koja „izbrisa Ilića"), sve u skladu sa najpozitivnijim evropskom iskustvima. Kako prenosi „Blic" od 10. juna, presudnu političku korist od „regionalizacije" odneće novi G17+ (šuška se da će čak i ime da promene!), pročišćen od mangupa u svojim redovima (verovatno V. Kalanović i ostali koji su izblamirani oko NIP-a), udružen sa Verkom Stevanovićem, Ugljaninom, lokalnim moćnicima sa kojima se Dinkić duplo vezao kroz saradnju na „regionalnom razvoju". Pritom retorika kojom potpredsednik Vlade obrazlaže viziju, neodoljivo podseća na demokratski zanos iz vremena „najmanje hiljadu evra" po glavi stanovnika, samo što se sada Trgovištu obećava beogradski standard, a svima nama milioni iz „pristupnih fondova".

Nakon regionalizacije, Dinkić najavljuje i ono što uistinu jeste korak ka decentralizaciji - vraćanje imovine lokalnim samoupravama, oduzete 1995. godine. Bez imovine, naime, nema faktičke nezavisnosti, odnosno faktičke samouprave, pa je teško poverovati da je vlast u Srbiji, i pored opsežne kastracije političkih prilika na lokalu, spremna da gradove i opštine tek tako učini svojim na svome, nezavisnim od NIP-ova i regionalne „pomoći" (kao što, uostalom, zazire i od građana nezavisnog od „socijalnog programa" i hiljadu evra sa neba)? Još ako se setimo kako je Dinkić rušio prethodne tri vlade (a baš je pre neki dan, povodom lokalnih izbora na Voždovcu, zapretio napuštanjem koalicije, iz nekog „principijelnog" razloga), mnogo je verovatnije da ćemo odmah po formiranju „stranke regiona" ići na nove izbore, to jest da onaj korak nakon regionalizacije nikada neće doći. Ukratko, još jedan „model" koji će trajati koliko i predizborna kampanja, osim što će za sobom ostaviti nove kafkijanske hodnike, sada regionalnih načelstava, iz kojih plaze iste one birokrate otpuštene iz vladinih agencija u prošlogodišnjoj racionalizaciji državne uprave.

Mada, opet, ko zna. Možda je nula plus nula i u Srbiji konačno postalo nula.
15.jun 2009.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):