Prvi dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu PZS 14. septembra 2012.

            Pokret za slobodu
            Matični broj organizacije: 17686097
            www.pokret.net
            info@pokret.net
            Br. tel: 062/234.251 i 063/83.83.882
Predsedništvo Srbije,
Andrićev Venac br. 1

Predmet: Obnova proizvodnje u domaćim preduzećima kao osnova suverene ekonomije [slučaj preduzeća ''Rafinerija nafte Beograd’’]

Poštovani,

Po dogovoru postignutom prilikom našeg protesta ispred Predsedništva 14. septembra, u ovom dopisu šaljemo Vam, za početak, informacije o jednom od preduzeća čiju proizvodnju treba što pre zaštititi od neodgovornog rukovođenja - što je jedini način da ono na vreme izbegne sudbinu brojnih drugih firmi u kojima je proizvodnja uništena nezakonitim delatnostima vlasnika.

Iako je jasno da su upravo prethodne vlasti odgovorne za propast pomenutih firmi, narod je glasao za novu vlast očekujući da će učinjena nepravda biti ispravljena. Naš protest od 14. septembra, kao i naš prethodni protest od 17. aprila, nije hteo da istakne samo zahtev da se ispitaju i kazne odgovorni za korupciju i kriminal u privatizaciji, već i da ukaže na neophodnost da se u oštećenim preduzećima ponovo uspostavi proizvodnja.

Kako su zaposleni najzainteresovaniji za očuvanje proizvodnje, od koje zavisi njihova mogućnost da zarađuju i izdržavaju svoje porodice, smatramo da je važno, pre svega, omogućiti im da kontrolišu poslovanje i zajedno sa nadležnim organima rade na očuvanju i obnavljanju proizvodnje. Podsećamo vas da je upravo suprotna praksa dovela do dosadašnje masovne propasti privatizovanih firmi – vlasnike nije zanimala proizvodnja, već rasprodaja mašina i atraktivnih građevinskih lokacija, podizanje hipoteka, i druge finansijske špekulacije u cilju postizanja lične koristi. Takve delatnosti novih vlasnika bile su protivne odredbama kupoprodajnih ugovora, a naročito odredbi o obaveznom očuvanju kontinuiteta proizvodnje, ali su korumpirane državne agencije, vrlo često usled direktne naredbe iz nadležnih ministarstava, ignorisale sva radnička ukazivanja na nelegalne radnje koje vode u stečaj.

Radnici su najčešće bili jedini koji su se protivili neodgovornom poslovanju i uništavanju preduzeća, ali bez ikakve moći da to spreče. Naša organizacija takođe godinama ukazuje i bori se protiv korupcije u privatizaciji i smatramo da je sada situacija u kojoj se naša zemlja nalazi toliko loša, da ukoliko ne dođe do korenitih sistemskih promena, nama ne preostaje ništa drugo osim da nastavimo sa protestima na ulici sve dok ne ostvarimo svoje zahteve. Vaša reakcija na naš protest 14. septembra prepoznata je od strane radnika kao ispravan korak u smeru rešavanja problema na koje ukazujemo.

Pred nama je zadatak rešavanja problema koje nam je napravila vlast koja će biti zapamćena po neodgovornosti, bahatosti i korupciji. S obzirom na ishod izbora, verujemo da se danas gorko kaju što se prema zahtevima naroda nisu odnosili odgovornije i njihove greške nikako ne treba ponavljati.

Kažnjavanjem odgovornih, zaplenom imovine stečene kriminalnim radnjama, i Uredbama - nalik onoj po kojoj strane kompanije dobijaju od 4-10.000 evra po radnom mestu (1) - može se pokrenuti, oporaviti i sačuvati proizvodnja u domaćim preduzećima koja su se našla u rukama neodgovornih vlasnika i rukovodstva. Kako se iz realnog sektora, iz poreza i doprinosa na plate, finansira javni sektor, pokretanje privrede od opšteg je društvenog interesa i spasava Srbiju od potrebe da se dodatno zadužuje i tako doživi sudbinu jedne Grčke. Kao što vam je poznato, osiromašeni narod širom Evrope i sveta organizuje se oko pitanja pokretanja proizvodnje i podsticanja poljoprivrede, radi stvaranja nove Evrope u kojoj bi ljudi živeli u skladu sa principima samoodrživosti i suvereniteta. Ekonomsku krizu možemo prevladati stvaranjem ravnopravnijeg društva u kojem će narod biti zaštićen od interesa krupnog i špekulativnog kapitala.

U ovom dopisu šaljemo Vam informacije o ’’Rafineriji nafte Beograd’’, čijih je 87 radnika kolektivno pristupilo našoj organizaciji, izgubivši poverenje u sindikate usled njihove inertnosti. Oni su u strahu da će doživeti sudbinu drugih privatizovanih preduzeća i ostati bez posla a samim tim i bez prihoda.

Rafinerija je, pre privatizacije, sa tradicijom dužom od sedamdeset godina, bila lider na tržištu motornih i industrijskih ulja. Preduzeće je najpre 2007. godine na tenderu prodato grčkoj kompaniji ''Neochimiki'', koja nije bila zainteresovana za proizvodnju ulja, već se bavila berzanskim špekulacijama. Takvom prodajom prenebregnuta je osnovna svrha tendera, a to je da se preduzeće proda onoj kompaniji koja se proceni kao najadekvatnija za očuvanje i unapređenje osnovne proizvodne delatnosti. Po kupovini preduzeća, ''Neochmiki’’ osnovnu delatnost preduzeća, proizvodnju ulja, ugovorom ustupa bugarskoj kompaniji ''Prista Oil'', trećeplasiranoj na tenderu, što je još jedan pokazatelj da je ’’Rafinerija nafte Beograd’’ prodata pogrešnoj kompaniji. Posledica dvogodišnje saradnje sa ''Prista oil’’-om i proizvodnje ulja pod njihovim brendom bio je gubitak Rafinerijine liderske pozicije, dok je ''Prista oil’’ kroz ovu saradnju upravo ušla na tržište Srbije. Ugovor o prodaji "Rafinerije nafte Beograd" raskinut je tek u januaru ove godine, u petoj godini privatizacije, kad je već naneta neprocenjiva šteta poslovanju, a preduzeće ostalo sa dugovima i bez sirovina i obrtnih sredstava. Zatim je istog meseca doneta Odluka o restrukturiranju preduzeća bez prethodne analize poslovanja, dok je Privremeni zastupnik kapitala (PZK) zadržao rukovodstvo lojalno grčkoj kompaniji, iako su radnici bili za smenu rukovodstva. To isto rukovodstvo i danas radi netransparentno i radnici ni od njega ni od privremenog zastupnika kapitala ne mogu dobiti nikakve informacije o poslovanju preduzeća i planovima za budućnost Rafinerije (2).

Propadanje ‘‘Rafinerije nafte Beograd‘‘, pod okriljem Agencije za privatizaciju, predstavljeno je i u dokumentu Hronologija propadanja RNB, koji vam šaljemo u prilogu ovog pisma, i ne razlikuje se mnogo od modela propadanja ostalih srpskih preduzeća. Dokazi o propadanju Rafinerije sastoje se od očiglednih fizičkih dokaza (desetkovana proizvodnja, porušeni objekti, loša infrastruktura, nemodernizovani proizvodni objekti) i pogubnog finansijskog izveštaja.

Radnici su zabrinuti za opstanak firme i radnih mesta, jer im je nepoznato da li Privremeni zastupnik kapitala (PZK) rukovodi firmom na odgovoran način. Nepoznato je:

·    da li je PZK utvrdio postojanje nesavesnog poslovanja bivšeg kupca i rukovodstva;
·    da li je PZK sačinio izveštaj o finansijsko-ekonomskom stanju ''Rafinerije nafte Beograd'' pre donošenja Odluke o restrukturiranju, na šta ga obavezuje Uredba o postupku i načinu restrukturiranja subjekta privatizacije (Sl.gl.br.52/2005, 96/2008 i 98/2009);
·    da li je sačinjen program restrukturiranja;
·    da li su novi zaposleni primljeni po zakonskoj proceduri i iz stvarne potrebe;
·    da li se radi na novom prospektu firme, tj. da li se preduzimaju mere u vezi sa daljom privatizacijom, ili država smatra da joj je u interesu da podstakne dalju proizvodnju i Rafineriju zadrži u svom vlasništvu.

Od državnih institucija koje će biti odgovorne za proces predstojeće privatizacije (Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo energetike) radnici zahtevaju:
1.    da se poštuju interesi radnika, a ne raznih interesnih grupa;
2.    da se uvede stroga kontrola investicionog kapitala i da postoji javna kontrola procesa privatizacije;
3.    da radnici uzmu učešća u kontroli procesa privatizacije;
4.    da se zaštititi pravo na rad, a da svi kojima to pravo bude uskraćeno budu obeštećeni.

Problemi sa kojima se suočava privreda u Srbiji svojom kompleksnošću prevazilaze dobre namere pojedinaca u novoj vlasti. Zato je važno napraviti radne grupe koje će raditi na obnavljanju proizvodnje u kojima bi bio zastupljen glas radnika. Jedno obnovljeno i sačuvano preduzeće može da stvori obrazac i primer za obnavljanje ostalih. Zajedničkim snagama možemo da stvorimo pravednije društvo. Ukoliko se dozvoli propadanje ‘‘Rafinerije nafte Beograd‘‘ i ostalih preduzeća, građani će izgubiti poverenje i u novu vlast.
Molimo Vas da nas vaš tim informiše o podacima koje prikupi o ovom slučaju i nadamo se da ćete ignorisati državne službenike raznih agencija i ministarstva koji će vam davati brojne izgovore za trenutnu situaciju i obrazlagati kako je upropašćavanje privrede u Srbiji ‘‘obavljeno u skladu sa zakonom‘‘.
Još jednom vas u prilogu podsećamo na naše zahteve iznete na protestu 14. septembra. Ovaj dopis ćemo vam poslati faksom i i-mejlom, i dostaviti na pisarnici Predsedništva.
Srdačan pozdrav i želimo Vam puno uspeha u radu.

POKRET ZA SLOBODU
i radnici ‘‘RAFINERIJE NAFTE BEOGRAD‘‘

Milenko Srećković

___________________
(potpis i pečat)

27. septembar 2012, Beograd


Prilog br. 1

Zahtevi radničkog protesta 14. septembra 2012.

1) Zahtevamo da se omogući aktivno učešće radničkih predstavnika u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija. Radnička i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lažiran. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika, javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istražnim radnjama koje se sprovode, ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinačnih preduzeća.

2) Zahtevamo da se odšteta sastoji u obnavljanju ili očuvanju proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadležne državne agencije nisu pravovremeno reagovale, iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Kao što postoji Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija, koja omogućava stranim kompanijama da dobiju 5-10.000 evra po radnom mestu, takođe se uredbom novac može kanalisati u obnovu proizvodnje koja je uništena tokom procesa privatizacije dok su fabričkom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. Pokretanjem proizvodnje, taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u državni budžet.

3) Zahtevamo proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća. Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko slučajeva privatizacije, već treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji, namerno guranje preduzeća u stečaj, kao i na poslovanje koje je štetilo preduzeću.

4) Zahtevamo poboljšanje opštih prava radnika, kao na primer sprečavanje otpuštanja radnica na trudničkom bolovanju koje se vrši neprodužavanjem Ugovora na određeno.


Prilog br. 2

Hronologija propadanja RNB:

§    2005, zajedno sa FAM Kruševac, izdvajaju nas iz NIS-a, a deo radnika uz otpremninu napušta firmu
§    2007. raspisan je tender i sprovodi se proces privatizacije
(www.priv.rs/upload/company/document/teaser_20703.pdf)
§    Tendersko nadmetanje je u jednom trenutku bilo osporeno. Postojale su indicije da se prvoplasirani ponuđač, grčka firma Neochimiki, bavi berzanskim špekulacijama, što se kasnije ispostavilo kao tačno.
§    Ipak, Neochimiki otkupljuje 70% kapitala za 16.350.000€, uz najavljene investicije u prve dve godine u vrednosti od 15.000.000€
§    Po drugi put aktuelan je socijalni program, radnici bez selekcije potreban/nepotreban odlaze iz firme, što je ukazivalo da poslodavca ne zanima unapređenje delatnosti.
§    Osnovnu delatnost, proizvodnju ulja, Grci prepuštaju bugarskoj firmi Prista oil, trećeplasiranoj na tenderu, sklopivši Ugovor koji će trajati do 2009. kada se raskida i ocenjuje kao nepovoljan.
§    Deo radnika, uglavnom službe razvoja i primene, prelazi u Prista oil i nezakonito odnosi Tehničku dokumentaciju proizvoda.
§    U toku prve i druge godine privatizacije, Neochimiki investira u nekoliko rekonstrukcija bez predhodne analize (među kojima ima nedovršenih i neuspelih) kako bi pravdao bavljenje delatnošću i ulaganja.
§    Uvozi se oprema i projektuje nova fabrike emulzija kao posebna investicija, koja nema nikakve veze, a nije ni kompatibilna, sa osnovnom delatnošću.
§    Zbog potreba izgradnje nove fabrike, jedan deo objekata i skladišnog prostora RNB-a je porušen.
§    Raskid Ugovora o zajedničkom nastupu na tržištu, sa bugarskom firmom Prista oil, poklapa se sa prodajom kompletne kompanije Neochimiki američkom investicinom fondu Carlyle Group. O ovoj finanskijskoj aferi, i tome kako je odjeknula u finansijskim krugovima, izveštavali su mediji širom sveta (sporno je bilo 500.000.000€) 
§    Posledica dvogodišnje saradnje sa Prista oil-om i proizvodnja ulja pod njihovim brendom bio je gubitak pozicije lidera na tržištu za RNB, dok je Prista oil kroz ovu saradnju ušla na tržište Srbije.
§    U 2009. Grci odustaju od I investicije - izgradnje fabrike emulzija i prijavljuju Agenciji za privatizaciju II investiciju - tankvanu rastvarača, koja takođe nije realizovana
§    Tek posle četiri godine Agencija reaguje na neispunjenje Ugovornih obaveza i značajan pad proizvodnje i raskida Ugovor u petoj godini privatizacije (19-01-2012)
§    Sindikat je ukazivao na nepravilnosti kroz izveštaje koje je upućivao Agenciji (npr. provera vrednosti uvezene opreme za novu fabriku), ali nikad nije istrajao, već je „balansirao” između Agencije i Kupca
§    Grci odlaze, RNB ostaje bez sirovina, u dugovima (navodno 9 miliona evra) i bez obrtnih sredstava
§    Odluka o restrukturiranju doneta je 24-01-2012, bez prethodne analize poslovanja društva, što je definisano Uredbom o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije, pa se postavlja pitanje da li je odluka o restrukturiranju pravno validna
§    Agencija postavlja za PZK Andreja Popova
§    Prodaja pokretne imovine RNB (auto i vagon cisterne) i hipotekarni kredit od Fonda za razvoj od 500.000€, samo privremeno amortizuju gubitke koje RNB pravi iz meseca u mesec
§    Uvedene su mere štednje kroz smanjenje zarada zaposlenih i prinudne odmore
§    PZK, očigledno nije pronašao dokaze o nesavesnom poslovanju bivšeg rukovodstva i zadržao je rukovodstvo koje je bilo lojalno grčkoj kompaniji, iako su radnici bili za smenu
§    PZK je na mesto generalnog direktora doveo čoveka koga je, zbog utvrđenih nepravilnosti u radu, poslao na prinudni odmor?!
§    Sem generalnog direktora, RNB je dobio nekoliko novih zaposlenih radnika, neki su na rukovodećim pozicijama (Nebojša Stojanović, bivši PZK Farmakos-a), koji su primljeni u toku restrukturiranja, mimo procedura, pri čemu je teško uočiti njihove kvalitete i na koji način doprinose poslovanju.
§    Na čelu RNB u proteklih pet godina smenjivalo se 8 Generalnih direktora, sprovodeći politiku svojih nalogodavaca (vlasnika ili političkih stranaka) 
Fusnota:
1) Uredba o privlačenju direktnih investicija.
2) Privremeni zastupnik kapitala je u obavezi da odgovara i izveštaje dostavlja Agenciji za privatizaciju, prema Uredbi i pravilniku o postupanju lica koji obavljaju poslove privremenog zastupnika kapitala u subjektu privatizacije.
--
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):