1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija

Potrebni su nam socijalni a ne partijski protesti

Narod je jedina prava opozicija - povodom najavljenog protesta SNS 5. februara

Umesto partijskih protesta čiji je cilj smena vlasti, potrebni su nam socijalni protesti, sa socijalnim zahtevima. Najbitniji zahtev u ovom trenutku nije raspisivanje izbora i personalna promena na vlasti, što traži SNS, već radikalni raskid sa dosadašnjim konceptom tranzicije. Narod nema nikakvu garanciju da neka nova koalicija na vlasti neće nastaviti sa dosadašnjom politikom privatizacije, uništavanja privrede, i nemara prema poljoprivredi i životnom standardu. Zato građani treba da se, nezavisno od partijske, sindikalne ili bilo koje druge pripadnosti, povežu u jedan dugotrajni samoorganizovan protest, potpomognut generalnim štrajkom, kojim bi se država naterala na preosmišljavanje važećeg koncepta tranzicije.

Umesto protesta za smenu vlasti, potrebni su nam protesti koji će naterati vlast da radi svoj posao i redefiniše pogubni koncept tranzicije koji je domaću privredu doveo u kolaps. Opozicija ne želi stvarni raskid sa režimskom politikom. Narod mora da preuzme stvari u svoje ruke i radikalnim protestom pokaže da mu je dosta socijalne bede i ponižavanja.

Političke partije iskorišćavaju nezadovoljstvo u narodu kako bi došle na vlast a onda nastavile sa istom neodgovornom politikom kakvu su vodili i njihovi prethodnici. Zato je potrebno da svaki novi protest osnažuje sposobnost naroda da se organizuje i natera vlast, bilo koju, da sprovodi volju naroda. Protest ne treba da bude sredstvo za dolazak na vlast političkih partija, već način da narod utiče na državnu politiku.

U definisanje nove politike mora da budu uključeni svi slojevi društva a posebno predstavnici onih grupa kojima je tokom tranzicije naneta šteta - radnici, mali akcionari, seljaci. Oni treba da govore u svoje ime i sami sebe predstavljaju jer najbolje znaju kakvi ih problemi muče. Ukoliko se bude čuo glas onih koji su oštećeni, pokradeni i osiromašeni, a zatim pokrenut državni aparat kako bi se njihovi problemi rešili, doći će do stvarne demokratizacije društva u kojem se ogromna većina stanovnika više neće osećati isključena iz društvenih zbivanja i prepuštena apatiji. Tek onda će vlast moći da govori o optimizmu.

Problemi u privredi

Tajkunima nasleđenim iz Miloševićevog perioda najpre treba oduzeti tržne centre koji blokiraju privredu time što proizvođačima ne isplaćuju novac od prodate robe. Javni poslovi i građevinski radovi koje subvencioniše država ne mogu biti prilika za punjenje stranačkih džepova pred predizbornu kampanju. Telekom ne sme da se proda kako bi država imala novac da kupi kratkotrajni, predizborni socijalni mir. Ministarstvo ekonomije se hvali uspehom u Rači kragujevačkoj i dovođenjem Jure, a ustvari snosi najveću krivicu što ugovor o privatizaciji sa Rankom Dejanovićem, suprugom Slavice Đukić Dejanović, nije raskinut čim su radnici ukazali na zloupotrebe. Da radnici nisu izbacili Ranka Dejanovića (koji je uzgred proneverio novac iz NIP-a a da do dan-danas nije odgovarao), ne bi ni bila stvorena mogućnost investiranja od strane južnokorejske kompanije. Međutim, da bi to postigli radnici su morali godinu dana da provedu na ulici. Zapitajmo se koliko je još takvih fabrika u Srbiji kojima upravljaju neki drugi partijski Dejanovići. Pokret za slobodu se ponosi svojim doprinosom u primoravanju vlasnika da se odrekne vlasništva nad Zastavom elektro, i najradije bi iz drugih fabrika širom Srbije izbacili sve ostale Dejanoviće, Ninije, Kopčaliće, Ivkoviće. Danas su obični ljudi prinuđeni da se ponižavaju i kradu hleb kako bi preživeli a najveći lopovi obasuti su počastima.

Obrazovanje i zdravstvo

Pored ekonomske politike, treba redefinisati i odnos prema obrazovanju i zdravstvu. To su dve najvažnije oblasti na kojima počiva svako ozbiljno društvo. One su zasnovane na humanističkom odnosu prema okruženju i našim bližnjima. Međutim, država kao da sve više želi da nas gurne u tamu bolesti i neznanja, pa su ove dve oblasti potcenjene i sve je manje građana koji sebi mogu da priušte da se leče i školuju. Osim toga, ove dve oblasti sve više reprodukuju neoliberalne vrednosti koje su i dovele do trenutne ekonomske krize. Dominacija tržišta nad svim ostalim oblastima ljudskog postojanja može da dovede samo do još veće degradacije svih vrednosti, do još većeg siromaštva i ljudske bede, neznanja, mržnje i gluposti. Univerzitet i zdravstvo treba osloboditi tržišne logike jer su te dve oblasti preduslov postojanja društva.

Genetski modifikovana hrana, NATO

U javnosti se sve češće plasiraju nagoveštaji o nužnosti povlačenja određenih nepopularnih političkih poteza kako bi Srbija stekla pravo da postane deo uređenog sveta, Evropske Unije ili određenih međunarodnih organizacija. Između ostalog, govori se o evroatlantskim integracijama, odnosno pridruživanju NATO paktu, i omogućavanju proizvodnje genetski modifikovanih organizama kao preduslovu za učlanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju. Pobornici tih političkih poteza sebe predstavljaju kao neshvaćene reformatore, sami sebe izjednačavaju sa značajnim istorijskim figurama, sve kako bi opravdali svoju nameru da ignorišu činjenicu da se ogromna većina u narodu protivi njihovim planovima. Ukoliko se ne organizujemo i ubuduće će nam međunarodne korporacije, belosvetski prevaranti i lokalni tajkuni preko svojih nameštenika u Vladi Srbije nametati ono što mi ne želimo. Potrebno je da pokažemo da se tome protivimo.

Poziv svima

Pozovimo sve sindikate, udruženja, policiju, taksiste, zdravstvene radnike, seljake, prosvetare, omladinske organizacije, radnike Telekoma, da organizuju štrajk na svojim radnim mestima a svaki naredni partijski protest pretvore u narodni socijalni protest. SNS je izabrao da glumi opoziciju vladajućoj koaliciji – potrebno je da im pokažemo šta znači stvarno protivljenje nenarodnim merama. Socijalni bunt kakav sve češće zahvata Evropu, Grčku, odnedavno i Tunis i Egipat, mora da se razbukta i u Srbiji, u kojoj za to ima najviše razloga. To potvrđuje čak i zvanična statistika. Vladajuća koalicija treba da oseti da joj je opstanak na vlasti sve manje izvestan jer su se svi okrenuli protiv nje. A onda neka vide šta će da rade.

Milenko Srećković,

Pokret za slobodu

januar 2011, Beograd