Osmi dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Ikomu'' iz Subotice

Pokret za slobodu
Matični broj organizacije: 17686097
www.pokret.net
info@pokret.net
Br. tel: 062/234.251 i 063/83.83.882
Predsedništvo Srbije,
Andrićev Venac br.1

Predmet: Privatizacija ''Ikoma'' iz Subotice

Poštovani,
Po dogovoru postignutom prilikom našeg protesta ispred Predsedništva 14. septembra, prenosimo Vam dopis о privatizacionom kolapsu preduzeća ''Ikom'' iz Subotice, koje su sastavili dole potpisani mali akcionari ovog preduzeća.

Srdačan pozdrav,
Milenko Srećković
POKRET ZA SLOBODU

Da li pod sporne privatizacije, spadaju i mala-srednja preduzeća — privredna društva? Svaka privatizacija mora biti sporna ukoliko je urađena tako da se nekada, državni kapital, pretoči u ruke privatnika, a da pri takvoj privatizaciji korist ostvari samo onaj koji postaje većinski vlasnik kapitala. Šta se događa sa radnicima i zaposlenima u tako nakaradno urađenim privatizacijama? Jedna takva privatizacija se dogodila i nama. 11. 02. 2003. godine privatizovan je "Ikom" iz Subotice. Osnovna delatnost Ikoma je industrijsko konfekcioniranje i štampanje veštačkih omotača kao i prerada i sortiranje prirodnih svinjskih i goveđih creva, a za potrebe kako mesnih industrija pr. "Carnex", "Topiko" itd; tako i za potrebe privatnih mesara. Aukcijskom prodajom 70% kapitala Ikoma, prodato je dotadašnjem direktoru Bojović Dragomiru, a 30 % kapitala pripada ostalim zaposlenima putem besplatnih akcija. Poslovanje Ikoma se odvija po planu i programu većinskog vlasnika Bojović Dragomira. Ređaju se uspešne poslovne godine, dobijaju priznanja i pohvale, među kojima je i Privredna Komora u Subotici na celu sa Vojinović Slobodanom. Kako praksa pokazuje, priznanje i pohvale pripadaju "mozgu" a po radničkim rukama se gazi, iako se zna "da mozak bez ruku ne vredi puno". To doseže do te mere da radnici u takvim privatizacijama počinju da budu "prosjaci" svojih pošteno zarađenih, a mizernih plata i svega onoga sto im po Zakonu o radu i pripada. Šta je sa zakonom koji se ne odnosi samo na obaveze radnika, već i na obaveze i dužnosti poslodavaca. Naravno, zakon postoji u pisanoj formi, ali se primenjuje samo na slabije i manje. Umesto zakona počinje stvaranje "dinastije" većinskog vlasnika Bojović Dragomira. Broj zaposlenih, pre privatizacije je bio oko 90 ljudi, a da odmah nakon privatizacije počinje sa proglašenjem tehnoloških viškova, a sve pod izgovorom, o smanjenom procesu proizvodnje, što naravno nije tačno, što ce vreme za samo 4 god. i pokazati njegovu stvarnu i pravu nameru.

"Ikom" je kupljen po ceni od 29.000.000 din, a da su u momentu kupovine Ikoma razna potraživanja iznosila oko 24.000.000 din. Postavlja se pitanje, kako i na koji način se zatvaraju finansijski krugovi, i ko ima i kakvu korist u kasnijoj naplati tih potraživanja? Pored nepoštovanja i neizmirenja obaveza prema zaposlenima (plata za radnike u proizvodnji za februar 2003. god. je bila 4.000 din., a januarska pre privatizacije 13.500 din.), dolazi u fazu da ne izmiruje ni ugovorene odredbe prema Agenciji za Privatizacije RS.

No gle čuda! Aprila meseca 2007. god Agencija raskida ugovor sa većinskim vlasnikom Bojović Dragomirom, iz razloga neisplaćene kupo-prodajne cene 70% kapitala Ikoma. Činjenicu o raskidu ugovora zna samo Bojović Dragomir i njemu bliski saradnici, i to postaje njihova dobro čuvana tajna. Vazno je napomenuti da od aprila 2007. god. počinje bahato i protivzakonito ponašanje Bojović Dragomira, kako prema imovini i kapitalu Ikoma, tako i prema zaposlenima. Bahatost prema zaposlenima se odnosi na činjenice da počinje da ih šalje na plaćena odsustva, a bez saglasnosti i rešenja o istom, par meseci iskazuje neplaćena odsustva, a da se proces proizvodnje odvija u redovnom, čak i prekovremenom radu, takođe bez rešenja. Jasno je da takve odluke donosi sam i da su one samovoljne i tendenciozne, a pre svega nezakonite. 31.01.2010. god. šest radnica u pogonu prirodnih creva, bude proglašeno tehnološkim viškom, a da to isto radi i u pogonu veštačkih omotača 21.07.2010. god. Na taj način prestaje proces rada i proizvodnje u Ikomu. Te, 2010. god. avgusta meseca dolazi do blokade računa u visini preko 8.000.000 din. Ne gubeći vreme u svojim nezakonitim radnjama, on 03.09.2010. god. registruje na svoje ime firmu "Crevara promet", koju će tokom februara 2012. god. prepustiti supruzi Bojović Olgi. Po otpuštanju radnika, ostaje znatna količina robe za doradu, naravno on je preuzima i koristi za ostvarivanje dobiti u novootvorenoj firmi. Da li u ovom slučaju postoji povreda Zakona o konkurenciji i zloupotreba imovine Ikoma, a da je ugovor o privatizaciji raskinut već 2007. god. Jula meseca 2011. god. proglašava viskom jednu administrativnu službenicu i električara u septembru 2011. god, a šeficu proizvodnje i referenta maloprodaje iz Ikoma tokom Novembra 2011. god. preuzima u "Crevara-promet".

Tek, 31.08.2011. god. Agencija za Privatizaciju postavlja zastupnika kapitala, Milana Mišćevića, vlasnika privatne agencije iz Subotice. Zašto je tako dug period, od raskida do preuzimanja kapitala Ikoma Agencija dozvolila, i na taj način omogućila Bojović Dragomiru razne mahinacije i malverzacije? Da li je propust načinjen od strane agencije ili od strane Akcionog fonda. Ko je morao da izvrši zatvaranje ili da zapečati prostorije Ikoma sa danom kada je raskid ugovora i donesen. Sa ovako dugim periodom je omogućeno Bojović Dragomiru da odnosi i rasprodaje pojedina osnovna sredstva, deo voznog parka, sitnog inventara itd. Postoji još jedna jako vazna činjenica koja se dogodila Juna 2008. god. a to je da Bojović Dragomir podiže kredit kod NLB banke u Subotici, u iznosu od oko 230.000 evra, takođe znajući da je ugovor raskinut, a da je i on sam znao da nije izmirio svoje obaveze prema Agenciji. Jasno je da i ovde neko pravi veliki propust. Da li je to NLB banka koja nije izvršila dobru i kompletnu proveru svega potrebnog da bi odobrila takav kredit. Uz pravo na hipoteku NLB banka dodeljuje traženi kredit Bojović Dragomiru. ILI JE MOZDA ZNALA? Ko i kako radi za banku ili je samo Bojović Dragomir svesno prećutao da je došlo do raskida ugovora, i pokušava da dođe do para, pri tom znajući da ih nikada neće ni vratiti. Na ovaj način nismo oštećeni samo mi, mali akcionari, već i država Srbija.

U sukob sa zakonom, Bojović Dragomir dolazi i u vezi kupovine stana 2005. god. Naime maja meseca 2005. god. od svoje venčane supruge Bojović Olge, kupuje stan u od vrednosti 2.000.000 din. u Subotici, u ulici Arsenija Čarnojevića 44, da bi 2007. god. u Ikom-u, formalno zaposlio svoju ćerku, sada Antelj Branku, i njoj prodao taj isti stan na 20 god. roka otplate i to po ceni od 1.600.000 din. Dug Ikomu Antelj Branke, a po tom osnovu je između 500.000 i 881.000 din. Da bi i nju, svoju ćerku, 31.08.20l0. god. proglasio kao tehnološki višak a znajući da nogom nije kročila u firmu. Stan joj je dodeljen samo putem odluke, koja mahinacija i malverzacija!? Takođe je važno, da određeni broj zaposlenih ostaje bez isplaćenih otpremnina, delova plata, kao i neisplaćenih višemesečnih plata, tako da ta naša prava ostvarujemo putem privatnih tužbi kod Osnovnog suda u Subotici. Pravosnažne presude koje imamo, verovatno ćemo naplatiti iz stečajne mase.

Bojović Dragomir je imao veliku hrabrost, a uz svoju bahatost, da je određenim kupcima Ikomove robe kao sto su: Milojković Rade-"Crevar"iz Ćuprije i Smiljanić Mile-"RU-Začin"iz Rume, prodavao prirodna creva, tako da je dobijao novac na ruke jednim delom, a da ih je drugačije robno i finansijski zaduživao.

25.10.2011. god. na skupštini Društva sa utvrđenim dnevnim redom, mali akcionari saznaju od zastupnika kapitala za još jednu nezakonitu radnju Bojović Dragomira a koja se odnosi na neregistrovanje 30% besplatnih akcija. Blagovremeno smo pitali Bojović Dragomira da li su naše akcije u redu, a on nas je uveravao da jesu, a u stvari nas je izgovarajući takvu laž doveo u stanje velike zablude. Da li i za ovo mora biti odgovoran pred zakonom? Na naše stalno insistiranje, zastupnik kapitala Milan Miščević vrši registrovanje akcija tek početkom juna 2012. god. (moguć uvid u Centralni registar). 09.11.2011. god. na sednici Upravnog odbora, isti organ razrešava Bojović Dragomira sa funkcije direktora Ikoma, i imenuje novog, Rašuo Predraga. Međutim, tek krajem marta 2012. god. Bojović Dragomiru prestaje radni odnos u Ikomu i od tada se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Subotici (verovatno kao tehnološki visak), a da i dan-danas radi u Crevara-prometu. Sa zastupnikom kapitala i novoimenovanim direktorom, Rašuo Predragom, vrlo loše smo sarađivali. Uskraćivali su nam pravo na uvid u Bilans poslovanja, inventarske liste, uvid u to šta je sa podignutim kreditom, gde je uložen, zašto je stanje inventara drugačije, a da mi znamo sta je sve ostalo po prestanku rada Ikoma. Da ovo ne bude pisanje romana pod naslovom "Poštenje Bojović Dragomira" sve ove naše navode i sumnje potkrepićemo i fotokopijom krivične prijave, a za delo zloupotreba službenog položaja.

Zaključak nas malih akcionara je: Bojović Dragomir je namerno, svesno i tendenciozno doveo Ikom do stečaja. Angažovanjem nadležnih organa i institucija, vrlo lako se može proveriti i uvidom u celokupno poslovanje Ikoma (od 2003. do 2010. god) i dokazati mnoge njegove nezakonite radnje. Da li stečaj bio realan i jedini način rešavanja sudbine Ikoma? Da li je Bojović Dragomir, to mogao sam da uradi ili je toliko "velik" pa je u tim crnim radnjama imao svoje ljude koji su mu bili od velike koristi ili je pribegavao raznim korupcijama.?

Mogućnost za korumpiranje je nam je svojim primerom pokazala i imenovani stečajni sudija Ilona Stajić, na dan prvog poverilačkog ročišta, 12.07.2012. god., tako što nam je uskratila pravo da imenujemo svog predstavnika malih akcionara u odbor poverilaca.

Ključno pitanje je, da li u ovom slučaju Bojović Dragomir je dužan i mora da odgovara državi zbog otuđenja državne imovine, a za ličnu korist?

Imajući u vidu da stečaj ne ide brzo tokom sudskih procesa, nadamo se da nije sve izgubljeno. U nadi da ćete nam u bilo kom svojstvu odgovoriti, ovim putem, a na način kako smo mi sagledali, s dužnim poštovanjem Vam se obraća veći broj malih akcionara Ikoma. Za kontakt osobe odredili su:

Sijđarto Danica-tel:*********
Petrekanović Ruža-tel:********
Prilozi:
-    fotokopija krivične prijave
-    spisak malih akcionara
-    rešenje privrednog suda Subotica od 03.02.2012. god.
-    rešenje privrednog suda Subotica od 23.05.2012. god.   
-    zapisnik sa ročišta od 12.07.2012. god.
-    zapisnik Skupštine Društva od 25.10.2011 .god.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):