Ne ideologija, već sloboda

Godinu dana nakon objavljivanja prvog broja Z magazina

Intervju sa aktivistima Pokreta za slobodu – Freedom Fight

pitanja postavljao Ben Akiba

Od izlaska prvog broja Z magazina proteklo je godinu dana. Z magazinu je postavljen cilj da informiše o sadašnjem društvenom poretku, zasnovanom na nepravdi, kao i o osnovnim uzrocima te nepravde. Proteklih godinu dana Z magazin se zalagao za korenitu izmenu društva, koja bi dovela do ukidanja izrabljivanja, represije i socijalne nepravde. Organizacija koja objavljuje Z magazin je Pokret za slobodu - Freedom Fight. Ta organizacija radi na većem broju projekata s ciljem da unapredi borbu radnika, položaj izbeglica, i doprinese alternativnom informisanju. Osim Z magazina važnije publikacije Pokreta za slobodu su Glas radnika i Glas izbeglica. Aktivisti Pokreta za slobodu aktivno učestvuju u borbama ljudi o čijim problemima pišu ili govore na javnim okupljanjima. Cilj njihovog učešća je podsticaj samoorganizovanog suprotstavljanja društvenim tendencijama koje ugrožavaju egzistenciju velikog broja stanovništva. U ovom intervjuu pokušaćemo da čitaocima predstavimo osnovne stavove koje zastupaju aktivisti ove organizacije i kako oni gledaju na sadašnje društvene probleme.

Čime se bavi Pokret za slobodu – Freedom Fight?
Naša organizacija se poslednjih godinu dana prvenstveno bavila radničkim i izbegličkim problemima. Pokušali smo da, u skladu sa svojim mogućnostima, doprinesemo i unapredimo radničke borbe. Povezali smo se sa velikim brojem organizovanih radnika iz većeg broja preduzeća. Započeli smo sa izdavanjem Glasa radnika, mesečne, besplatne publikacije, čiji je cilj da informiše o aktuelnim borbama radnika u pojedinačnim preduzećima i problemima na koje oni nailaze. Tu publikaciju, kao i Z magazin, finansiraju i distribuiraju radnici iz Srbije, i oni su ti koji odobravaju njen sadržaj. Višemesečne okupacije fabrika ’’Šinvoz’’ i ’’BEK’’ u Zrenjaninu, kao i postavljanje radničke uprave u ’’Jugoremediji’’ 1. marta 2007, najznačajniji su radnički događaji u poslednjih godinu dana. Glavni podsticaj radničkim borbama i našoj nameri da ih raširimo dalje, došao je upravo odatle.

Što se tiče ogromnih egzistencijalnih problema u kojima se nalaze izbeglice i interno raseljena lica, nismo uspeli više da doprinesemo sem što smo tim problemima informisali preko svojih publikacija, i u Glasu izbeglica pokušali da sumiramo sve što nam je poznato o izbegličkim problemima. Nepoznavanje izbegličkog položaja u velikom delu domaće populacije još je veće nego nepoznavanje konkretnih radničkih problema.

Koju ideologiju zastupa Pokret za slobodu – Freedom Fight?
Pokret za slobodu nije ideološka organizacija. Upravo zbog rada na konkretnim problemima, postali smo svesni koliko je svaka ideologija suviše uska da bi mogla složenu stvarnost da svede na jednostavne ideološke obrasce i fraze. Oni koji se ne bave ničim konkretnim, i dalje zastupaju određene šuplje i neupotrebljive ideološke recepte. Njihov susret sa konkretnim problemima, na primer radnika, poprilično je traumatski i neplodan, jer shvataju da ukoliko se ne odreknu svojih ideoloških fraza, neće imati šta da kažu a kamoli urade. A um ideoloških fanatika jednostavno nije sposoban da se odrekne svojih dogmi. Oni bi to nazvali doslednošću, mi bi nazvali jalovom glupošću. Postoje brojne marginalne organizacije koje se kunu u radnike, a ne mogu da ostvare nikakvu komunikaciju sa njima, jer propovedaju nešto što nema nikakve veze sa stvarnošću u kojoj žive radnici. Često na radnike gledaju s prezirom i tvrde kako još uvek nisu dovoljno ’’osvešćeni’’, ali kad radnici budu usvojili njihovu ideologiju, onda će sve biti u redu (smeh). Članove tih organizacija povremeno možete da vidite na Prvom maju (tada imaju retku priliku da vide radnike uživo) kako nose ogromne transparente sa ’’cool’’ i ’’revolucionarnim’’ porukama i pokušavaju da radnicima ’’uvale’’ svoje publikacije za 30 ili 40 dinara.

Ako je Pokret za slobodu ideološki neopredeljen i heterogen, da li to ometa efikasnost rada i kako se usklađuju različita mišljenja aktivista?

Smatramo da je to naša prednost a ne opterećenje. Postojanje različitih vizija i mišljenja doprinosi kreativnosti i efikasnosti rada, jer obuhvata širu paletu ideja i metoda, neprestano traganje za novim putevima koji bi unapredili naš rad i doprinos boljem svetu. Možda nam se ideje, stavovi i vizije u određenoj meri razlikuju, ali cilj, koji se sastoji u stvaranju boljeg sveta, nam je zajednički i on nas povezuje. On nam pomaže da delujemo usklađeno i budemo efikasni uprkos svim teškim okolnostima u kojima radimo i koje ne zavise od nas. Mi ne propagiramo nijedno krajnje ideološko rešenje, zato i nije potrebno da u našoj organizaciji vlada jednoumlje. S druge strane, ne dozvoljavamo da se u našim publikacijama čitaocima neodgovorno plasiraju krajnja, nepromišljena rešenja, već u najboljem slučaju promišljanje sledećeg koraka u borbi za osvajanje veće slobode i odbrane prava.

Otkud toliki prezir prema ideologiji?
Tome nas je naučila realnost u kojoj živimo a čije sagledavanje usvojena ideologija može da ometa. Dovoljno je osvrnuti se na prošlost i videti koliko žrtava su posejali oni ’’dosledni’’ svojoj ideologiji, toliko dosledni da bi žrtvovali svakog ko joj se protivi. Mi smo do skoro pretežno zastupali anarhistička učenja, jer smo smatrali da neko ko ih je svestan ne može da bude nametljiv i da svoja učenja nameće u toj meri da ga ne zanima da li se narod slaže s tim. Kada smo videli da ipak postoje brojni anarhisti, i levičari uopšte, koji svoje stavove zastupaju sa zadnjim namerama, nekritički i neodgovorno, a sve radi manipulacije običnim ljudima za koje se navodno bore, onda smo morali da se dobro zapitamo šta je to slepa ideologija i kakve sve posledice ona može da ostavi. A prošlost, kao što je svima poznato, je puna žrtava ideologije.

Mi smatramo da je pre realizacije bilo čega potrebno imati odobrenje od naroda, koji bi sam izabrao, sprovodio i kontrolisao određene promene u društvu. Na to mislimo kada kažemo ’’Vlast narodu’’. I to što mi zastupamo u Z magazinu, može biti zloupotrebljeno ako izostane narodna kontrola onoga što se realizuje. Na primer, vidimo da je novoosnovana politička partija glumca Branislava Lečića, nekadašnjeg člana neoliberalne stranke LDP , usvojila slogan ’’Vlast narodu’’, koji mi koristimo, ali videćemo u budućnosti koliko će to zalaganje za ’’Vlast narodu’’ i za direktnu demokratiju, biti stvarno a koliko odglumljeno. Dakle, i naše ideje, ako se nekritički prihvataju i ako se ne ispituje njihova realizacija, mogu biti zloupotrebljene. Narod treba sam da se bori za što veća ovlašćenja, a neće mu ih doneti politička partija koja se, po definiciji, bori za osvajanje državne vlasti i za njenu centralizaciju u sopstvenim rukama.

Kakav odnos imate prema onome što se naziva tranzicijom?

Protivimo se žrtvovanju bilo koga zarad neke obećane, apstraktne, bolje budućnosti, Radi se o manipuliciji narodom obećavanjem nečega što se neće ostvariti. Istoriji je već poznat taj metod. Uzmimo za primer boljševičko obećanje kako će se idealno društvo, koje su oni nazvali ’’komunizmom’’, ostvariti nakon perioda diktature proletarijata. Umesto ostvarenja tog idealnog društva desilo se da se diktatura proletarijata, odnosno diktatura partije koja je osvojila vlast, otegla unedogled, nikad ne omogućivši realno ostvarenje obećanog idealnog društva i nasiljem suzbijajući svaku samoniklu narodnu inicijativu da do njega zaista i dođe. A setimo se koliko je žrtava donela ’’diktatura proletarijata’’ širom Istočne Evrope. Isto tako, danas imamo one koji nam obećavaju idealnu budućnost, nakon tranzicije (zapadne verzije diktature proletarijata), ali zbog koje moramo žrtvovati – radnike, izbeglice, beskućnike, bolesne, siromašne studente, što veći broj ljudi poslati u siromaštvo, itd. Samim tim što obećano društvo, koje navodno nastaje, zahteva tolike žrtve, bukvalne žrtve koje umiru od gladi i nemaštine, znači da se ta budućnost zasniva na usvojenom stavu da je žrtvovanje jednih zarad bolje budućnosti drugih opravdano, i da se ta budućnost nikad neće odreći tog stava. Mi smatramo da žrtvovanje jednih, a to znači ogromne većine naroda, zarad bolje budućnosti drugih, a to bi bila mala grupa povlašćenih, nije opravdano. Narod treba da se samoorganizovano brani od namere političke vlasti da ga prinese kao žrtvu na oltar obećane budućnosti. Narod ne sme da dozvoli da ga vladajuće partije i belosvetske interesne grupe pretvaraju u žrtvu. Narod treba da se organizuje izvan postojećih političkih partija i organizacija – i da sopstvenim akcijama vrši jak pritisak na vlast ne dozvoljavajući joj da ljude pretvara u žrtve obećane bolje budućnosti.

Šta je to neoliberalizam?

Neoliberalizam je danas vladajuća ideologija, stoga se, najpre, njemu suprotstavljamo. Radi se o jednom od najekstremnijih i najgorih oblika kapitalizma, koji je sam po sebi zasnovan na eksploataciji i nepravdi. Neoliberalna ideologija je usvojena od glavnih svetskih finansijskih institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, stoga one vrše najveći pritisak da neoliberalizam bude ideologija prema kojoj će se čitav svet saobraziti. Osim tih institucija, postoji veliki broj fondacija, nevladinih organizacija - čitava mašinerija zadužena za propagiranje neoliberalnih principa i za lobiranje radi njihovog usvajanja i realizacije. Glavne neoliberalne ekonomske mere su privatizacija po svaku cenu, zalaganje za slobodno tržište rada i minimalnu regulaciju tržišta kapitala, ukidanje sistema socijalne zaštite, smanjivanje javne potrošnje, ukidanje besplatnog školstva i besplatnog zdravstva, spoljnotrgovinska liberalizacija, liberalizacija domaćeg tržišta, potpuna liberalizacija tokova kapitala, itd. Veliki broj intelektualaca nekritički ih zastupa kao nešto što bi trebalo da se podrazumeva uopšte ne vodeći računa o posledicama po društvo i zajednicu. Uzmimo za primer Danicu Popović, profesorku Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koja u intervjuu za Politiku tvrdi da je ukidanje ’’Zastava zapošljavanje i obrazovanje”, nešto najbolje što se dogodilo u Srbiji u proteklih godinu dana, iako je to bez posla i prihoda ostavilo više hiljade ljudi.

Balkan danas?
Narodi Balkana su pretrpeli tragične posledice kapitalističkih geostrateških političkih i ekonomskih mera. Ekonomsko razaranje SFRJ, izvedeno uz pomoć instrukcija MMFa, širenje političke nestabilnosti i raspirivanje etničke mržnje, koje je, nažalost, ovde imalo plodno tlo ukorenjeno u prošlosti ovog prostora, dovelo je do raspada SFRJ.

Smatramo da je međunarodna solidarnost preduslov za ekonomsku, političku, idejnu i svaku drugu emancipaciju i samooslobođenje od represivnog društvenog poretka u kojem žive svi narodi ovog regiona.
Nužno je razvijati svest da narodi Balkana imaju dosta zajedničkog i da se udruženi moraju suprotstaviti globalnom nepravednom poretku. Svako izolovanje unutar nacionalnih granica ide na ruku tom poretku i onemogućava borbu protiv njega. Pokušavamo da u svim zemljama ovog regiona prepoznamo saborce i da kreiramo višenarodnu mrežu aktivista, pokreta, udruženja, koji bi se efikasno suprotstavili podaničkoj ulozi rezervisanoj za ljude koji žive na Balkanu.

Kako prevazići etničku mržnju među narodima sa ovog prostora?
Treba učiti iz prošlosti. Za krvave ratove vođene devedesetih godina odgovorni su oni koji su bili na vlasti u balkanskim državama. Mi smatramo da ne treba kriviti običan narod, sa bilo koje zaraćene strane, bar ne na ovakav način na koji ga obično optužuju. Pošto su vladari koji su osvojili upravu nad bivšim republikama došli putem parlamentarne demokratije na vlast, treba se zapitati koliko u jednom takvom mehanizmu vlasti obični ljudi imaju mogućnost odlučivanja. Jer ako vi glasate za nekoga i on dobije izbore, naredne četiri godine ni na koji način ne možete da utičete na ono što on radi. Teško da možete da, na primer, sprečite njegovu svojevoljnu odluku da započne rat. Sam sistem vas sprečava da vi budete neko ko se o tome pita.

Postoje mnogo bolji oblici demokratije koji manje otuđuju vlast od običnog naroda. Formiranjem takvih oblika direktne demokratije vlast bi bila podjednako raspoređena na sve stanovnike i time bi se išlo ka iskorenjivanju zloupotreba vlasti. Predstavnici bi bili podložni kritici i lako smenjivi od strane zajednice koja ih je izabrala. Građani bi učešćem u vlasti posedovali dovoljno informacija koje su nužne za pravilno odlučivanje. Da je bilo takve društvene strukture, do ratova devedesetih ne bi došlo. Da obični ljudi imaju pravo da odlučuju da li će njihova deca ići u rat ili neće, ne bi bilo ratova jer niko ne bi slao svoje dete da bude nemilosrdno ubijeno. A da nije bilo ratova, bez obzira na delovanje MMF-a na ovim prostorima, i ekonomska propast bi bila manja, ne bi bilo ratnih ni ekonomskih izbeglica, ne bi nastala pustoš kakva je nastala.

Mi sad moramo da stvaramo društvo koje je formirano u interesu čoveka a ne političke elite. Treba da se borimo da se običnim ljudima omogući dostojanstven život, da im se omogući prilika da razviju sve svoje potencijale. Ta borba može da bude efikasna i humana jedino ako nije ograničena teritorijalnim granicama, nacijom, verom, ideologijom, rasom, bojom kože, jezikom, ili nekim drugim barijerama.

Razgovor o Z magazinu


Svoj Z magazin svrstavate u alternativni medij. Šta je alternativni medij i kako se razlikuje od komercijalnih medija?

Komercijalni mediji slede logiku tržišta; oni su roba koja, pored osnovnog sadržaja koji nudi svojim konzumentima, služi i reklamiranju druge robe – najčešće nepotrebne za osnovnu egzistenciju. Takvim medijima imaju pristup i političari, kojima mediji olakšavaju manipulisanje narodom i ”izbornom voljom”. Glavno poprište predizborne borbe su mediji, a u medijima je najprisutniju onaj ko ima najviše novca da plati svoje reklamiranje. Mediji su u službi sistema glasanja za predizborna obećanja koja se ne moraju ispuniti. Mediji su manipulacija.

Alternativni mediji, nasuprot tome, teže da budu otelotvorenje narodnih inicijativa, glasnogovornici ljudi koji se solidarno i samoorganizovano bore za bolji i humaniji svet. Svoj opstanak i sredstva za rad ne zasnivaju na novcu dobijenom od reklama, već najčešće od donacija čitalaca i prodaje zasnovane na principima održive distribucije, odnosno na prodaji jednog primerka časopisa za sumu novca potrebnu za štampanje novog primerka. Najčešće ih rade aktivisti uključeni u lokalne borbe za pravednije okruženje.

Kako se finansira Z magazin?
Z magazin finansiraju radnici iz Srbije koji su u određenoj meri uspeli da se izbore za malo dostojniji život i koji sada rade na podršci onim radnicima koji još uvek nisu ni za toliko uspeli da se izbore.

Da li je Z magazin proizvod koncepcije Do It Yourself (uradi sam)?

Moglo bi se reći da je tako. Ako izuzmemo proces štampanja, sve ostalo potrebno za nastanak časopisa rade naši aktivisti, koji rade na časopisu dobrovoljno i bez novčane nadoknade. Ali i radnici u štampariji imaju simpatije za ono što radimo, pa nam često, u skladu sa mogućnostima, štampanje obavljaju po nižoj ceni.

Otkud ideja za pokretanje Z magazina?

Z magazin je posledica plana aktivista Pokreta za slobodu – Freedom Fight da imaju štampano izdanje materijala koji su objavljivali na veb portalu www.freedomfight.net? Taj alternativni medij je nastao 2004. godine i još od tada potiče i plan da postoji i štampano izdanje, koje bi sadržavalo sličan materijal. Bilo je pitanje vremena kada će do toga doći, kao i u slučaju plana o štampanom izdanju Glasa radnika. Nadamo se da ćemo u budućnosti biti u mogućnosti da štampamo časopis koji bi učestalije izlazio – možda mesečno, pa onda nedeljno.

Tribine

Aktivisti Pokreta za slobodu su imali veliki broj tribina – što o Z magazinu, što o radničkim ili izbegličkim problemima, što o pokretima u svetu kao što su zapatisti ili pokret radničkog preuzimanja fabrika. Gde ljudi mogu da vas čuju i da vam postave pitanja?
Tribine najavljujemo na veb sajtu www.freedomfight.net i preko mejl liste na koju se čitaoci mogu prijaviti tako što će nam poslati mejl na pismo@freedomfight.net. Prvu tribinu smo, po izlasku prvog broja Z magazina, održali u Zrenjaninu, a zatim najviše u Novom Sadu i Beogradu, u Domu Omladine i na Fakultetu političkih nauka. Po izlasku ovog broja ići ćemo i u druge gradove širom Srbije. Gde god su nas pozvali ili nas pozovu. Nedavno nam je u posetu došao i Blejk Bejli, advokat i autor romana Zapatista, pa smo imali tribinu o zapatističkom pokretu, a uz veliki broj tribina smo emitovali i razne dokumentarne filmove pre razgovora.

Budućnost

Šta planirate u budućnosti?
Budućnost je vrlo neizvesna. Rad na mnogim stvarima je otpočet sa zakašnjenjem, što samo otežava njihovo rešavanje. Pokušaćemo da iznađemo prave odgovore na izazove koje budućnost bude donela sa sobom, i da nastavimo sa svakodnevnom borbom. Razmišljaćemo i o svojim ciljevima, i o svojim metodama. Na postojeću situaciju uvek možete reagovati na veći broj različitih načina, ali neki su više efikasni a neki manje, stoga je potreban dobar uvid u okolnosti koje nas okružuju i uslovljavaju, da bi se donela prava odluka. Istovremeno, uvek na horizontu ka kojem koračamo treba imati predstavu onoga za šta se borimo – u toj predstavi nalazi se inspiracija borbe a i odgovor na pitanje koju strategiju borbe treba izabrati.
http://kakogod.birobeograd.info/
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):
 
  • August 17, 2017, 12:30 am - Georgeetexy

    I very like your site and I recomend it to my parents, if you want your can look at my website <a href="http://dziw.eu/metale6/">http://piszemydlaciebie.pl/odzyskiwanie-zlota-i-platynowcow/ </a> You will love this website.

  • July 8, 2017, 6:29 pm - Guestduego

    guest test post
    <a href="http://googlee.te/">bbcode</a>
    <a href="http://googlee.te/">html</a>
    http://googlee.te/ simple