Najvažnije probleme može rešiti samo globalni sindikat

Milenko Srećković

objavljeno: septembar 2008.


Zastava, Kragujevac - Suočeni sa činjenicom da će ’’Fijat’’ pre doći u Kragujevac nego povećati plate radnicima u Poljskoj iz koje seli proizvodnu liniju, pojedini kragujevački sindikalisti smatraju da potragu za jeftinijom radnom snagom može sprečiti samo globalni sindikat.

Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila, početkom septembra prisustvovao je internacionalnom okupljanju sindikalista svih zemalja u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike (Italija, Brazil, Poljska, Turska, Indija). Skup su organizovali predstavnici tri reprezentativna sindikata ’’Fijatove’’ fabrike u Torinu u kojem se okupljanje i održalo. Tema sastanka bila je pravljenje međunarodnog kolektivnog ugovora koji bi važio za sve države u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike, koji će se naknadno usklađivati sa propisima i zakonima svake pojedinačne države. Ugovor bi trebalo da propiše osnovne uslove koje ’’Fijat’’ mora da ispuni prema radnicima svih svojih ekspozitura, ma u kojoj državi da se nalaze. Osim toga, u njemu će biti uzeta u obzir i potreba da se cena rada usklađuje sa rastom cene života i vrednosti potrošačke korpe u svakoj od tih zemalja. Na taj način bi se prava radnika i uslovi rada, koliko je to moguće, izjednačili u svim fabrikama ’’Fijata’’, bez obzira na to u kojim se zemljama nalaze.
Ono što je na sastanku Zoran Mihajlović saznao o ponašanju ’’Fijata’’ prema radnicima u drugim zemljama ne deluje nimalo optimistično, i ukazuje na to da kragujevačke sindikaliste očekuje grčevita borba za prava radnika. ’’Fijat’’, kaže Mihajlović, ’’deluje kao sve multinacionalne kompanije – njemu je prioritet jedino zarada, tamo gde vidi bolju zaradu, tamo će i otići. U kojoj god zemlji da je imao ili ima fabriku, kada bi se sindikalisti pobunili ili tražili veću cenu rada, ’Fijat’ bi pretio da će dislocirati svoju opremu na neku drugu lokaciju’’.

U pojedinim ’’Fijatovim’’ fabrikama radi se više od 40 sati nedeljno, jer u zemljama u kojima se nalaze radno vreme nije regulisano zakonom, ili ga važeći propisi ne ograničavaju, kao što je slučaj u Indiji. Sindikat iz matične firme u Torinu ima primedbe na diskriminaciju na poslu, kao i na nisku cenu rada. Prosečna plata tamo iznosi oko 1.200 evra, s čime se u Italiji ne može normalno živeti, jer je čitavih 600 evra potrebno za zakup stana.

U Poljskoj je plata između 500 i 600 evra što za poljske prilike nije puno. Tamošnjim sindikatima je poručeno da će, ako ne odustanu od zahteva za većom platom, ’’Fijat’’ preseliti proizvodnju u neku drugu zemlju, kaže Mihajlović. Upravo je na sastanku u Torinu prvi put obelodanjena informacija da će iz fabrike u Poljskoj proizvodnja novog ’’fiće’’ biti prebačena u Kragujevac. Druga proizvodna linija stići će iz ’’Fijatove’’ firme na Siciliji, zbog čestih štrajkova sicilijanskih sindikata, a navodno i zbog toga što je prevoz delova i proizvedenih automobila trajektom skup.

U Turskoj je rad sindikata bio zabranjen do 1992, a mnogi sindikalisti proveli su više godina u zatvoru. Sam zakon sindikalistima ograničava polje rada, kaže Mihajlović. Veoma teško se dolazi do pregovora sa poslodavcima. U Indiji je situacija najteža jer se zapošljavaju čak i maloletnici, a prekovremeni rad se ne plaća, iako se radi duže od 40 sati nedeljno. 
 
’’Sindikat kakav imamo danas mora da se menja jer ne može odgovoriti zahtevima vremena i promenama koje se dešavaju u svetu’’, kaže kragujevački sindikalista. Potraga za jeftinom radnom snagom i pretnja izmeštanjem fabrika u države u kojima se ne poštuju prava radnika mogu biti sprečene samo postojanjem globalnih sindikata. Mihajlović kaže da je okupljanje sindikalista u Torinu označilo početak saradnje svih sindikata koji deluju u okviru ’’Fijata’’. Naredni sastanak će se možda održati upravo u Kragujevcu.

Cena tranzicije

Zoran Mihajlović smatra da su radnici Zastave platili preveliku cenu tranzicije. Od nekih 10.000 radnika, koliko je Zastava imala 2000. godine, samo će nekih 2.000 ostati na poslu. Dok političari govore o smanjenju nezaposlenosti, istovremeno se, kaže Mihajlović, stvara nova ’’armija nezaposlenih’’. Zoran Mihajlović tvrdi da više nikom ne veruje. Od ministra Mlađana Dinkića, koji je toliko puta prevario naivne radnike, zahteva pismene garancije za sva izrečena obećanja koja se tiču socijalnog programa i zapošljavanja radnika Zastave.

Nekada su gigantske fabrike kao što je bila Zastava služile za prihvatanje ljudi prognanih iz svojih mesta prebivališta. Veliki broj ljudi sa Kosova utočište je našao u Zastavi. Danas su okolnosti tako postavljene da samo ’’Fijat’’ može da bude siguran da će mu se dolazak u Kragujevac isplatiti zbog povlastica koje je dobio od države da bi ušao u ’’strateško partnerstvo’’ sa Zastavom. Sasvim je sigurno da nova fabrika, pod kontrolom ’’Fijata’’ željnog profita, neće imati onaj društveni i socijalni značaj kakav je imala Zastava. Desetine hiljada ljudi, koje će zemlje EU deportovati u Srbiju prema Zakonu o readmisiji, sigurno ne mogu očekivati utočište u nekoj fabrici, poput nekadašnje Zastave, koja bi bila spremna da žrtvuje svoju profitabilnost i funkcionalnost iz humanih razloga. Takve fabrike više ne postoje, niti je njihovo postojanje zamislivo u dobu ’’demokratije’’ i ’’evropskih integracija’’.

Radnici Zastave su nakon bombardovanja svoje fabrike od strane NATO pakta 1999. godine učestvovali u raščišćavanju ruševina. Veliki broj je nakon toga oboleo od raka i leukemije. Tačne podatke niko nema, jer je 2001. godine usledilo restruktuiranje Zastave, a radnici se razišli po njenim drugim ispostavama, ili su, uzevši otpremninu, napustili fabriku. Danas su oni, kao i bombardovanje Jugoslavije, zaboravljeni. ’’Evropske integracije’’ pišu svoju istoriju u kojoj za neke istine nema mesta.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):