Miškoviću privremeno odložena prodaja monopola

28. april 2011.
Uprkos tome što mu Komisija za zaštitu konkurencije nije odobrila sprovođenje koncentracije preuzimanjem “C marketa“ (odnosno spajanjem ovog trgovinskog lanca sa „Maxijem“, „Pekabetom“ i „Tempom“), kompanija „Delta M“ Miroslava Miškovića već četiri godine nemilice eksploatiše monopolski položaj na maloprodajnom tržištu Beograda.
Najvidljivije posledice drastične samovolje krupnog kapitala i nemoći države da spreči monopol u trgovini su visoke cene koje plaćaju potrošači, niža zarada primarnih proizvođača i dobavljača. Profit ostvaruje samo onaj koji ima monopol.

Za potrebe sudskog spora protiv rešenja Komisije, a suštinski za potrebe kampanje protiv ličnog i profesionalnog integriteta članova Komisije, Mišković je od 2006. godine naručio tri studije čiji je ekspertski zadatak bio da dokažu kako četiri navedena trgovinska lanca koja posluju u sklopu „Delte“ nemaju monopolsku poziciju u Beogradu. Jednu studiju potpisalo je nekoliko profesora Pravnog fakulteta (vidi sliku 1), a overena je štambiljem samog Pravnog fakulteta, što je čak i u našim uslovima retko viđena zloupotreba akademske institucije. Jedna potpisnica ove studije, Vesna Besarović, prošle godine je nagrađena članstvom u Savetu Komisije za zaštitu konkurencije, nakon što su iz ovog tela uklonjeni članovi koji su 2007. godine doneli rešenje koje nije odgovaralo Miškovićevim prohtevima. Ostale dve naručene studije uradili su ''Belox Advisory Services'', čiji je direktor i suvlasnik Miroljub Labus, i ''Conzit'' d.o.o. iz Beograda, suvlasništvo supruge Slobodana Milosavljevića.
Slika 1.
Iako spor pred Upravnim sudom između Miškovića i Komisije još uvek nije pravosnažno okončan, Miroslav Mišković, nakon što je godinama eksploatisao svoj monopolski položaj na najprofitabilnijem tržištu u Srbiji, nedavno je svoje maloprodajno carstvo prodao inostranoj kompaniji ''Delez''.

Međutim, da bi Ugovor o prodaji stupio na snagu potrebno je da Komisija za zaštitu konkurencije (u kojoj više nema onih koji su se 2007. godine suprotstavili Miškoviću) izda rešenje koje bi potvrdilo da Delez kupovinom 100 odsto kapitala ''Delta Maksi grupe'' ne narušava konkurenciju u Srbiji. Drugim rečima, Mišković će prodati svoj monopolistički položaj na tržištu kada Komisija za zaštitu konkurencije, u pripitomljenom sastavu, proceni ono za šta su pojedini njeni članovi još pre četiri godine založili svoj lični i akademski ugled – da trgovinski lanci koje kontroliše Mišković ne čine monopol. Možda ćemo prilikom obrazlaganja donetog rešenja napokon imati priliku da čujemo i vidimo misterioznu novu predsednicu Komisije za zaštitu konkurencije, Vesnu Janković, koja je na to mesto došla pošto je uklonjena nepodobna Dijana Marković-Bajalović.

Dijana Marković Bajalović

Predistorija

Dok čekamo predvidljivi ishod, prilika je da se podsetimo da je Mišković u posed „C marketa“ došao 2005. godine, primenom kartelskog sporazuma sklopljenog pod pokroviteljstvom članova Vlade i u organizaciji Danka Đunića (čuveni ''Memorandum o razumevanju''). Kontrolu nad ''C marketom'', Mišković i Milan Beko su tada stekli kupujući akcije malih akcionara novcem nepoznatog porekla, to jest sredstvima iz kredita Hypo banke za koji nikada nije utvrđeno po kom osnovu je odobren. Korisnik kredita bio je „Novafin“, jedna od Bekovih „školjka firmi“. U postupku pred specijalnim sudom za organizovani kriminal koji se vodi protiv tzv. „stečajne mafije“, advokati Slobodana Radulovića su od Beka pokušali da dobiju odgovor na osnovu čega mu je Hypo banka odobrila kredit u visini od 29 miliona evra, međutim Beko je odgovor izbegao. Firma kao što je „Novafin“ svakako nije imala kreditnu sposobnost višemilionskih razmera, jer je raspolagala samo simboličnim osnivačkim kapitalom, nije imala nikakve poslove, čak ni finansijske izveštaje, budući da je osnovana neposredno pre preuzimanja akcija ''C marketa'' i samo za tu namenu. Dakle, na koji je to novac, koju basnoslovnu imovinu, koje zakopano blago Hypo banka stavila šapu da bi Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću, notornim pljačkašima Srbije iz devedesetih godina, odobrila 29 miliona evra za kupovinu akcija „C marketa“? Koji krvavi depozit je poslužio kao zalog da „Novafin“ dobije 29 miliona najčistijih evra na svetu – iz kredita „ugledne finansijske institucije“?

I naravno, zbog čega tužilaštvo za organizovani kriminal ovo pitanje smatra irelevantnim?

Ili Tomo Zorić i njegove kolege možda misle da bi i sami mogli jednog dana da ušetaju u Hypo banku i dobiju kredit na lepe oči?

Kako su juče javili domaći mediji, Komisija za zaštitu konkurencije će u naredna tri meseca procenjivati da li kompanija ''Delez'' kupovinom 100 odsto udela ''Delta Maksi grupe'' otkupljuje od Miškovića monopol na domaćem tržištu. Iza te informacije postoji čitava predistorija na koju treba uvek podsećati, međutim ako sudite samo po medijskim izveštajima o ovoj temi, učiniće vam se da je Mišković tek na početku karijere i da mu je prvi poslovni potez prodaja ''Delta Maksija'', koji je verovatno nasledio od bogatog strica. Jedino su se Bekove „Večernje novosti“ pobunile, zbog toga što je Komisiji za zaštitu konkurencije potrebno toliko vremena da pusti Miškovića da radi šta hoće, a uz to još nesrećni ''Delez'' mora da joj uplati taksu od 4 miliona dinara. „Večernje novosti“ pritom još krive Komisiju za zaštitu konkurencije čak i za to što je ''Telekom Austrija'' na tenderu za kupovinu ''Telekoma Srbija'' ponudio nižu cenu od tražene. U čvrstoj nameri da uprkos privatizaciji ostanu ono što su oduvek bile, režimska agit-prop kupusara, „Novosti“ ni ovom prilikom nisu propustile da spomenu da rad Komisije ugrožava investiranje u Srbiju.
Milenko Srećković, Ivan Zlatić
Pokret za slobodu
28. april 2011.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):