Mehanizmi Međunarodnog monetarnog fonda na primeru Argentine

Međunarodne finansijske institucije, na čelu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), imale su presudnu ulogu u devastiranju latinoameričkih ekonomija tokom druge polovine XX veka. Države Latinske Amerike su, pod pritiskom svog većeg suseda SAD, bile prinuđene da u restruktuiranju ekonomija primenjuju neoliberalna načela koja su im nametale međunarodne finansijske institucije i time u potpunosti napustile put samostalnog razvoja.

Kao najočigledniji primer ovakvih nastojanja izdvaja se Argentina.

Nakon pada diktature 1983. godine Argentina je postala glavno ’’zamorče’’ Međunarodnog monetarnog fonda. Svi saveti koji su stizali iz MMF nekritički su bili primani k znanju od strane argentinskih vlada, a nakon toga i sprovođeni u delo. Tako je došlo da potpune liberalizacije tržišta, privatizacije javnog sektora, mahom od strane stranih firmi, i deregulacije tržišta rada na štetu radničkog stanovništva.
Uporedo je određen fiksni kurs pezosa prema dolaru u odnosu 1:1 što je imalo dalekosežne posledice. S obzirom da je tako nerealan kurs bio na snazi više od dvadeset godina došlo je do velikog zaduživanja u inostranstvu u dolarima i stvaranja visokog spoljašnjeg duga koji je 2001. godine dostigao 120 milijardi dolara. Druga kobna posledica nerealnog kursa bio je pojeftinjenje uvoza što je dovelo do propasti unutrašnje industrije i velikog povećanja nezaposlenosti.

Tokom celokupnog trajanja argentinske agonije MMF je novim kreditnim linijama, sa visokim kamatnim stopama, podržavao nerealno konstruisan ekonomski sistem. Umesto da se ulaže u dalju industrijalizaciju, stimulisanje uslužnog sektora kao i sveobuhvatan razvoj zemlje, MMF je svoje kredite usmeravao ka održavanju precenjenog kursa pezosa. Istovremeno, Fond je bio spreman da zažmuri na korupciju koja je, za vreme mandata predsednika Karlosa Menema (1989-1999), u potpunosti nagrizla sve segmente društva.

Da su recepti koji su stizali iz Vašingtona bili pogubni videlo se u decembru 2001. godine kada je Argentina doživela potpuni ekonomski kolaps. Usled prevelikog spoljašnjeg duga investitori (koji su u potpunosti bili iz inostranstva kao posledica privatizacije javnog sektora) su se povukli. Banke su prvo zabranile podizanje devizne štednje građana, a nakon toga je nelegalnom odlukom vlade odlučeno da se devizni računi pretvore u pezose koji su u međuvremenu obezvređeni.

Sve gore navedeno dovelo je do izlaska naroda na ulične proteste poznatije kao cacerolazo. Predsednik De la Rua uveo je, bez saglasnosti Kongresa, vanredno stanje što je izazvalo još veće nezadovoljstvo. Protestanti su kao odgovor krenuli na predsedničku palatu Casa Rosada. De la Rua je pobegao helikopterom, ali je bio prinuđen da podnese ostavku. U sledeće dve nedelje Argentina je promenila pet predsednika (!!!) koji nisu mogli da promene postojeće stanje.

Situacija se postepeno normalizovala tokom sledećih godinu dana i sa izborom Nestora Kirhnera za predsednika 2003. godine Argentina je počela svoj bolan put ka oporavku.

Kao prvu meru Kirhner je uveo zabranu vraćanja duga MMF dok se ne postigne dogovor o njegovom reprogamiranju. Sporazum je na kraju postignut, na veliko nezadovoljstvo MMF, koji je pristao na značajno smanjenje svojih potraživanja. Da bi se konačno oslobodila duga MMF Argentina je 2005. godine odlučila da proda polovinu svojih deviznih rezervi (!!!).

Veliki udeo u rešavanju argentinske krize imala je i Venecuela tj. njen predsednik Ugo Čavez koji je kupio trećinu obveznica kojima je reprogamiran argentinski spoljašnji dug i time značajno rasteretio ekonomiju Argentine. Danas, Venecuela i Argentina, predstavljaju glavne zagovornike stvaranja Banke za Jug koja će kao primarni cilj imati podsticanje samostalnog razvoja latinoameričkih zemalja. Preporuke koje stižu od MMF i Svetske banke stimulišu stvaranje neoliberalnih sistema čime se ugrožava nezavisnost ne samo ekonomija već i samih država Latinske Amerike. U skladu sa tim stvaranje nove finansijske institucije sa globalnim dometima, a drugačijim principima shvata se kao neophodan korak.

Venecuela je već pokrenula procez izlaska iz MMF dok je Argentina najavila isto.

Argentina danas pokušava da izgradi ekonomiju daleko izvan domašaja međunarodnih finansijskih institucija. Članica je MERCOSUR (1) i aktivno učestvuje u inicijativi ALBA (2) gde je najavila i skorije članstvo. Zajedno sa Venecuelom radi na stvaranju gore pomenute Banke za Jug koja će biti podređena potrebama latinoameričkih zemalja.

Oslonac na sopstvene snage i regionalna saradnja, a ne saveti koje stižu iz Vašingtona lekcije su koje je Argentina naučila iz sopstvenog iskustva. Nama samo ostaje da izvučemo pouke pre nego što bude prekasno i okrenemo se drugačijem razvoju Srbije.
Fusnote:
 (1) MERCOSUR – regionalni trgovinski sporazum između Argentine, Brazila, Paragvaja i Urugvaja sklopljen 1991. godine u Asuncionu. Pridružene članice su: Bolivija, Čile, Kolumbija i Peru. Venecuela je postala peta stalna članica 2006. godine. Njegova svrha je promovisanje i ostvarivanje slobodne trgovine i olakšano kretanje dobara, ljudi i valuta.
 (2) ALBA – Bolivarova alternativa za narode naše Amerike (Alternativa Bolivariana para los Pueblos de Nuestra América, ili ALBA što takođe znači ’zora’ na španskom) je politička, socijalna i ekonomska vizija integracije između latinoameričkih zemalja, koju je predložila venecuelanska vlada kao alternativu za Slobodno Trgovinsku Zonu Amerike (Free Trade Area of the Americas – FTTA ili ALCA na španskom) koju su predložile SAD. Alba sporazum otvoreno odbacuje mnoge principe otelotvorene u neoliberalnim slobodnotrgovinskim sporazumima i zasniva se na principima solidarnosti i uzajamne ekonomske pomoći i demonstrira moguću alternativu modelima regionalne saradnje koji su danas prisutni. Potpisnici ALBA sporazuma su za sada Venecuela (2004), Kuba (2004), Bolivija (2006) i Nikaragva (2007). (prim. Z redakcije)
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):