Marš ka Briselu - za socijalnu pravdu i stvarnu demokratiju a protiv politike štednje

Inspirativni španski socijalni pokret proglasio je 15. oktobar danom akcije. Da li bi to mogao da bude početni mali korak prema samoorganizovanom progresivnom odgovoru na ugrožavanje socijalne pravde i demokratije od strane Evropske Unije?

‘‘15. oktobra glavno pitanje biće da li dinamika koja sada postoji u Španiji može da inspiriše ostatak Evrope‘‘. Ovo je na sastanku u Barseloni izjavio Havier Toret, posvećeni španski aktivista iz organizacije Demokratija odmah!, jedne od mnogih grupa koje su uključene u protest. Španski pokret za stvarnu demokratiju i protiv politike štednje – često nazivan pokretom 15M ili ‘‘indignados’’ (‘‘besni‘‘) – objavio je ovog leta poziv za globalni Dan akcije protiv mera štednje i za socijalnu pravdu i pravu demokratiju. Poziv se izgleda uspešno raširio, pa će se događaji održati u većem broju evropskih gradova i drugim delovima sveta. A da bi osigurali da poruka stigne u Brisel, oko stotinu ljudi u Španiji započelo je početkom avgusta marš ka Briselu  - i trebalo bi da stignu par dana pre 15. oktobra. 
EU kontekst
Dan akcije dogodiće se usred ekonomske krize u Evropi, posebno u Evrozoni. Smanjeni su budžeti za socijalna davanja i zarade u Španiji, Irskoj, Portugaliji, Italiji, Grčkoj i drugim zemljama Evropske Unije. Dok su sve zemlje do određene mere pogođene finansijskom krizom iz 2008. godine, malo njih je pogođeno toliko ozbiljno kao ove zemlje, sada poznate kao ‘‘periferija‘‘ evrozone. Integracija ovih zemalja u jedinstveno tržište sa jednom valutom dovela je do pobede nemačke industrije, dok su industrije u perifernim zemljama doživele poraz. Njihove ekonomije postale su zavisne od zaduživanja, a kada im zaduživanje više nije bilo omogućeno, one su veoma brzo upale u recesiju. Milijarde su se slile u pozajmice namenjene prvenstveno da neodgovorne banke sačuvaju od propasti.
Kriza se razvila usred rastućih nejednakosti u prihodima koje su poslednjih trideset godina stvorile eksplozivnu neravnotežu u ekonomiji i društvu. U svom reagovanju na krizu, EU se ne bori protiv nejednakosti, niti problematizuje fundamentalne mane evra. A ne preduzima ambicione planove za javno investiranje da bi izbegla onakvu spiralu pada kakva je viđena tokom krize u tridesetim. Baš naprotiv. Politika štednje je ili nametnuta ili ohrabrena, i niz novih zakona i procedura je usvojen da bi ekonomsku politiku država članica očuvao unutar granica neoliberalizma, zagarantovavši na taj način dolazak mnogih teških godina. Drugim rečima, borba protiv politike štednje je postala evropska borba, i to je borba koja će definisati budućnost Evropske Unije. Neophodno je da se ima nacionalna agenda i nacionalni  pokret protiv politike štednje, ali to nije dovoljno.
Indignados – kratka istorija
Pre samo godinu dana, Španija nije izgledala kao potencijalni kandidat za podsticanje evropske akcije protiv politike štednje. Ne da Španija nije imala svojih problema. Sa nezaposlenošću radne snage od oko 20 odsto i nezaposlenošću mladih oko 45 odsto, Španija je u dubokoj socijalnoj krizi. Ali  parlamentarna opozicija merama bila je i ostala slaba. Sindikati nisu bili u mogućnosti da pruže veći otpor nakon jednodnevnog generalnog štrajka koji su organizovali u septembru 2010. Ali onda se 15. maja 2011, nedelju dana pre regionalnih i opštinskih izbora, demonstracijama, koje su predvođene od strane Demokratije odmah!, pridružilo desetine hiljada ljudi, uglavnom mladih, da bi odbacili nedostatak demokratije u Španiji, sebično ponašanje elite, političarsku nesposobnost da uvide znake upozorenja, i njihovo zanemarivanje dobrobiti naroda.
Nakon demonstracija u maju usledile su masovne akcije. Počevši od centralnog trga Sol u Madridu, pokret je okupirao trgove, inspirisan događajima na trgu Tahrir u Kairu koji su doveli do pada predsednika Mubaraka u Egiptu. Odmah pošto su ljudi okupirali trgove u Barseloni, Valensiji i drugim gradovima, policija je više puta pokušala da ih ukloni i došla na zao glas zbog upotrebe sile, ali je bila neuspešna. U stvari, postigla je suprotan efekat. U Madridu trg je najpre okupiralo nekih hiljadu ljudi. Nakon nekoliko policijskih napada, protestu se pridružilo 25.000 ljudi.
Ubrzo, 19. juna, novi talas demonstacija proširio se glavnim gradovima Španije, ovog puta protiv ozloglašenog Evro pakta, sporazuma koji su potpisale 24 od 28 država članica EU, koji ih obavezuje da redukuju plate u ime konkurentnosti i  da smanje  socijalna davanja u ime ‘’čvrstih javnih finansija’’. Na demonstracije je izašlo stotine hiljada ljudi što je bio najveći protest protiv nastajućeg neoliberalnog modela ‘‘ekonomskog upravljanja‘‘ u Evropskoj Uniji. Mnogo više od broja koji je na ulice izvela Konfederacija evropskih sindikata na svojim demonstracijama protiv politike štednje i smanjivanja plata.
Skupštine i demokratija

U veoma kratko vreme napravljen je pokret u Španiji – sastavljen uglavnom od mladih ljudi - u ovom trenutku u Evropi jedan od najvećih pokreta za demokratiju i protiv politike štednje. Na vrhuncu demonstracija i okupacija trgova, skupštine su se proširile širom zemlje. Sastanci u predgrađima na kojima se diskutuje o lokalnim pitanjima koja zahtevaju akciju, ili sastanci u vezi sa globalnim izazovima i šta da se uradi povodom njih – na kojima uglavnom prisustvuje veliki broj ljudi. Ove skupštine bile su često praćene akcijama za odbranu ljudi od talasa prisilnog iseljavanja usled propasti stambene politike. Participativna demokratija na delu!

Vladajuća socijaldemokratska partija PSOE pravi svirepe rezove i ne uliva nadu mladim ljudima. Ona će najverovatnije izgubiti novembarske parlamentarne izbore od konzervativne Partido Popular, a ono što će uslediti će samo produbiti smanjenje socijalnih davanja. Španski politički sistem ne pruža budućnost mladim ljudima i kao posledica toga veliki broj mladih okreće leđa takvom političkom sistemu – a mnogi takođe odbacuju i sindikate. Ovo je pokretu dalo određene karakteristike koje će se teško pojaviti negde drugde.

Sledeći korak: ka Briselu

Od kada su otišli iz Madrida početkom avgusta, učesnici marša bili su primljeni u velikom broju francuskih gradova. Po dolasku u Brisel, oni će se pridružiti briselskim aktivistima tokom nekoliko dana akcija, debata i demonstracija. Ali inspiracija iz Španije proširila se mnogo brže nego što njihove noge mogu da se kreću.
Druge zemlje imaju svoj sopstven ‘’indignados‘‘ pokret. Zauzimanje trga u Španiji bilo je uskoro ponovljeno u Grčkoj gde su aktivisti zauzeli trg Sintagma u Atini, a i centralni trg Lisabona bio je takođe ubrzo zauzet.
Snaga španskog indignados pokreta je u njegovoj sposobnosti da pokrene široke pokrete i inspiriše otpor u drugim mestima. Takođe njegova snaga leži u njegovoj značajnoj društvenoj i političkoj kompoziciji potpuno izvan okvira političkih partija i sindikata, oslobođen od birokratije i formalnih procedura i sa jasnim namerama dozvoljavanja svakome da govori. Iako aktivisti iz mnogih veteranskih organizacija i nekih levičarskih partija učestvuju u pokretu, većina ljudi na ulici nema partijske korene. Demonstracije u maju poslužile su kao iskra koja je otkrila koliko brzo duboko osećanje otuđenja od sveta tradicionalne politike, koje osećaju desetine hiljada Španaca, može da bude pokrenuto u akciju.
Ovom pokretu će naravno biti teško da definiše precizne kratkoročne ciljeve i zahteve. Da bi uspeo dugoročno, s obzirom na jasnu uzrokovanost politikom štednje EU, mora da postane evropska borba, sa jasnim kratkoročnim i dugoročnim zahtevima. Da bi se to desilo, mnogi drugi akteri će morati da se pridruže španskim učesnicima marša i demonstrantima na trgovima. U ovom trenutku EU politička elita plaši se finansijskih tržišta, ne socijalnih pokreta. Da bi se preokrenula ova situacija, potrebno je mnogo više od španskog pokreta. Učesnici marša na njihovom putu ka Briselu, uključujući i one koji se pridružuju iz Nemačke i Holandije, kao i one koji su izabrali da se angažuju tokom dana akcije, mogu samo da vide 15. oktobar kao početni mali korak i kao prvi marš ka Briselu.

Prevod: POKRET za SLOBODU

7. oktobar 2011.

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):