Lekcija iz levice

03.06.2009.
Ivan Zlatić, aktivista Pokreta za slobodu

Ilustracija: Nikola Grulović


Koliko god da se eskalacijom socijalnog nezadovoljstva širi prostor za redefiniciju levice u Srbiji (a prosto se razjapljuje!), vidici sa političkih loža ostaju skučeni. Kambek nezaboravnog (na njegovu žalost) A. Vulina, te zapaljivi nastup anarhosindikalnog soliste R. Trivunca na dan Bajdenove posete Beogradu, pokazali su nam da se pretendenti na avangardu radničke klase suštinski baš i ne razlikuju od svojih liberalnih i konzervativnih parnjaka, jer politiku takođe doživljavaju kao fanariotsku veštinu, prožetu udbaškom erudicijom, apdejtovanu savremenim PR i HR dostignućima.

Drugim rečima - zaposesti birokratiju i diplomatiju, istrebiti protivnike, a suverena (monarh, narod, radnička klasa...) učiniti zavisnim od naših usluga. S druge strane, srpski radnici sve češće iznenađuju umećem samoorganizovanja oko sasvim trezvenih inicijativa, i sasvim trezvenom skepsom prema svojim nesuđenim avangardistima. I dok Vulin po Šumadiji agituje o njenim ustaničkim tradicijama, radnici Zastave elektro iz kragujevačke Rače su svoje zahteve za isplatom zaostalih nadnica redefinisali u borbu za spas fabrike iz ruku Ranka Dejanovića, prvog zeta Narodne skupštine i Vulinovog bivšeg stranačkog druga.

Do pre samo pola godine, ovo preduzeće je bilo ponos privatizacije u Srbiji. Njihovu saradnju sa multinacionalnim Delphijem, SIEPA je isticala kao primer privlačenja stranih investicija. A onda je, krajem prošle godine, Delphi „naprasno" raskinuo ugovor i odneo mašine za Poljsku. Zbog ekonomske krize, tvrde Dejanović i njegov menadžment. Međutim, radnici su prošle nedelje novinarima podelili Delphijevo obaveštenje o raskidu ugovora, u kom se kao jedini razlog za povlačenje stranog partnera navodi finansijska blokada Zastave elektro.

Posle dvomesečnog protesta u kom su tražili neisplaćena primanja, radnici su pre dve nedelje, podneli zahtev Agenciji za privatizaciju da napokon najuri Slavičinog muža, blokirali zgradu opštine i pozvali odbornike da se uključe u borbu za oporavak jedine preostale fabrike u gradu. Službenica na pisarnici se toliko zbunila kad su joj predali dopise za svakog odbornika poimence, da je rekla kako mora da pita predsednika skupštne da li sme da ih primi!

U opasnoj pošti između ostalog stoji: „Ukoliko opština Rača ima interes da Zastava elektro ponovo proradi, onda mora da uveri kompaniju Delphi da je lokalna vlast posvećena zakonitosti i ekonomskom razvoju, i da želi da se ova kompanija vrati u naš grad, bilo kao partner, ili kao vlasnik Zastave elektro".

Naporedo, Štrajkački odbor je pozvao bivše mlade radnike, njih preko 500 koji su u vreme saradnje sa Delphijem bili angažovani po ugovoru o delu, da se uključe u protest i bore za svoju budućnost. Radnici u saopštenjima navode da bi zatvaranje fabrike značilo kraj Rače kao naseljenog mesta. Uspeli su, dakle, ono što profesionalnim političarima u Srbiji (stranačkim, NVO, „nezavisnim analitičarima"...), već godinama ne polazi za rukom - da artikulišu inicijativu koja je politička, ali bez trunke ideološkog zamlaćivanja.

Za sve samozvane srpske levičare, od Slavičinog SPS do anti-Bajdenovih anarhosindikalista, Zastava elektro je samo jedan od ispita na kojima su pali (pritom bi anarhisti trebalo da su posebno ganuti verom račanskih radnika u instituciju lokalne samouprave, ali izgleda da su prezauzeti sa „misliti globalno"). To je, naravno, neuporedivo manji problem od nestanka poslednje fabrike u Rači. A i to je mnogo manji problem od Srbije u kojoj možete biti ili gubitnik tranzicije, ili muž Salvice Đukić-Dejanović.

Lekcija iz Zastave elektro, naime, nije ni upućena Vulinu, nego nama gubitnicima.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):
 
  • June 5, 2009, 7:40 pm - dr Boris

    Dobra analiza desavanja u Srbiji.

    Cinjenice govore da su politicke stranke potpuno prevazidjene kada se pitanja koja ticu najveceg dela gradjana. Dovoljno je pogledati aktivnosti politickih stranaka da sve bude jasno. Da skratim , niko se zaista ne bavi ljudima koji ovde zive....

    Dobar tekst Ivane