1. Follow us on Facebook
  2. Borba za budućnost
  3. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  4. Otimanje zemlje: Otpor i alternative
  5. Z magazin Balkan
  6. Pokret
  7. Koordinacioni odbor radničkih organizacija

Kosovo: novi rat na Balkanu? Od nadgledane nezavisnosti do nekontrolisanog nasilja

Andrej Grubačić

U poslednje vreme dobijam veliki broj pisama u kojima me pitaju da li će ponovo biti rata na Kosovu. Ovim tekstom ću pokušati da na to pitanje odgovorim. Šta se to novo događa u vezi sa budućnošću Kosova? Prema BBC-ju, posrednici u razgovorima između Kosova i Srbije su zaključili da nikakav sporazum o statusu Kosova ne može biti postignut do krajnjeg roka koje su dale Ujedinjene nacije 10.decembra. Ko su ti posrednici? Mejnstrim mediji ih zovu "trojka": Evropska Unija, Sjedinjene Države i Rusija. Posle 120 dana odlučivanja o sudbini Srba, Albanaca i Roma koji žive na Kosovu, "trojka" je bila "nesposobna da postigne dogovor" i reši "preteću kosovsku krizu". Kosovo, da potsetimo čitaoce Z magazina, je još uvek srpska pokrajina, bar po slovu međunarodnog prava. "Oslobođeno" je 1999.godine, tokom  prvog "NATO rata", "humanitarne" intervencije čiji je cilj bilo unapređenje demokratije u ovom polu-varvarskom delu sveta, ponekad označavanom kao "Divlja Evropa" od strane civilizovanih zapadno-evropskih suseda. Novouspostavljena demokratija je kolonijalni protektorat u kojoj se nalazi američka vojna baza i zatvori nalik na Gvantanamo koji se koriste za istrage u "ratu protiv terorizma". Preostali Srbi i Romi su bili s vremena na vreme "čišćeni", i potiskivani u udaljene enklave. Romi, uglavnom, žive u izbegličkim logorima podignutim na zatrovanom zemljištu. Kolonijalna vlast je preselila Rome iz tri izbeglička logora podignuta na deponijama otrovnog otpada samo da bi ih premestila u logor u severnoj Mitrovici kojji su napustili Francuzi, zbog trovanja olovom. Oni žive u strahu, iščekujući novo preseljenje kao novi potez albanske vlade.

Novoizabrana albanska vlada Hašima Tačija, slavnog ratnog zločinca iz Oslobodilačke vojske Kosova, i jednog od vodećih pripadnika kriminalnog kartela Kosova, zapretila je da će jednostrano proglasiti nezavisnost po isteku roka za pregovore koje su odredile UN. Njegove pretnje su podržane izjavama vlada Sjedinjenih Država, Britanije, Nemačke, Francuske i Italije - koje insistiraju na tome da međunarodna zajednica (ta zajednica je istinski međunarodna: u njoj su svi oni koji ne žive na Kosovu) "mora poštovati svoje odgovornosti prema Kosovu". Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je optužio svoje partnere u pregovorima za nestrpljenje: "Nažalost, naši zapadni partneri blokiraju svaki (razgovor) govoreći  da je nezavisnost Kosova neizbežna". NATO-ov portparol Džejms Apature je umoran od razgovora: "NATO-ov pogled na stvari je... da proces sada mora da ide dalje" da je ovde potrebno krenuti u pravcu rešenja". General pukovnik Grosman iz KFOR-a kaže da će "NATO ostati ovde sve dok je to potrebno, dok međunarodna zajednica to vidi kao dobro sredstvo  da se izađe iz ovog konflikta". NATO kao pravo sredstvo izlaska  iz konflikta? Vrlo je zanimljivo što Njegova Ekselencija Volfgang Išinger ne nalazi da je "neprihvatljivo i nedopustivo" to što izaslanici međunarodne zajednice i NATO-a govore, čak i pre objavljivanja izveštaja trojke, da je nezavisnost Kosova "neizbežna". Niti je pomenuo Tačija, koji je uveravao Evropsku Uniju i Vašington da je on, impulsivan kao što jeste, promenio svoje mišljenje, i da će sačekati i proglasiti nezavisnost posle još nekih sastanaka međunarodne  zajednice, ali najkasnije početkom nove godine. Kosovski albanski predsednik Fatmir Sejdiu je isto tako rekao da će do nezavisnosti Kosova "doći vrlo brzo" ali je odbio da da tačan datum. Kolonijalni guverner Kosova, Joahim Ruker, je siguran da "je narod Kosova dovoljno zreo da pusti međunarodne mehanizme da rade". Pod ovim međunarodnim mehanizmima on verovatno podrazumeva predstojeći sastanak na vrhu u Briselu 14-og decembra, od koga se očekuje da će uputiti signal podrške Kosovu od većine članica Evropske Unije. On bi takođe mogao da ponudi "šargarepu" Srbiji: obećanje da će joj jednog dana biti dozvoljeno da se pridruži Evropskoj  Uniji. 

Može se takođe sa sigurnošću reći da će onog trenutka kad ova deklaracija bude objavljena, Srbi i Romi sa "srpskog severa" Kosova, kao i enklave u centralnom i južnom delu, biti napadnuti. I novi ciklus etničkog nasilja će nastupiti, i Kosovo, "najozbiljniji sukob i izazov evropskom jedinstvu u novijoj istoriji", će eksplodirati" i prerasti u regionalni sukob. Međunarodna krizna grupa koja se snažno opredelila za nezavisnost Kosova, u nedavnom izveštaju je izrazila zabrinutost zbog mogućeg "nekontrolisanog, verovatno nasilnog, procesa osamostaljivanja". Važno je primetiti da je nezavisnost koja je bila obećana kosovskim Albancima "nadgledana nezavisnost". To znači da bi nezavisnost data Albancima bila nadgledana  i ograničavana od strane takozvanog Međunarodnog civilnog predstavnika, i podržana jakim međunarodnim vojnim prisustvom (što se, u časnijim vremenima, nazivalo okupacijom).

Moj odgovor, jedini koji mogu da dam, na pitanje hoće li ovde ponovo doći do rata između NATO-a i Srbije, i između kosovskih Albanaca i kosovskih manjina, jeste - da. Biće rata ponovo. Ako "međunarodna zajednica", sa svojom vojskom i svojim kolonijalnim aparatom, ne ostavi Albance, Srbe i Rome da odluče sami o svojoj budućnosti, rat, ili, bar "lokalizovano" (i međunarodno nadgledano) nasilje i još jedan talas etničkog čišćenja Srba i Roma, biće neizbežni. Jedina šansa za mir na Balkanu jeste kraj okupacije Balkana. Na Kosovu kao i u Bosni, evropska i američka gospoda, međunarodne "humanitarne" nevladine organizacije, dragi brižni članovi međunarodne zajednice, molim vas - idite sa Balkana. I ne zaboravite da sa sobom povedete novinare BBC-a.