Kako postupati ako vas zlostavljaju na poslu?

Radionica udruženja “S.T.R.I.K.E.”

U saradnji sa Pokretom za slobodu članice udruženja “S.T.R.I.K.E” (Novi Sad)  održale su 14. oktobra u Beogradu radionicu na temu “Pravni aspekti zaštite od zlostavljanja na radu“. Oko dvadeset učesnika/ca je u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) pratilo radionicu na kojoj su upoznati sa razlikama između mobinga i diskriminacije kao i sa ostalim pravnim normama iz Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu donetog prošle (2010). godine. Tim zakonom se uredjuje i zaštita i postupak zaštite od zlostavljanja na radu što je bila i okosnica izlaganja radioničarke Jasmine Križ.


Na početku radionce polaznicima je na konkretnim primerima iz prakse predočeno šta se prema propisima smatra mobingom a šta diskriminacijom i na koji način da  postupaju ako su žrtve mobinga. U tom kontekstu jedan od saveta je bio da žrtva mobinga pre svega jasno zamoli osobu ili grupu osoba da prekinu sa šikaniranjem, nipodaštavanjem, omalovažavanjem i sličnim postupcima karakterističnim za mobingovanje. Ukoliko nakon tog prvog pokušaja mobing ne bude zaustavljen, polaznicima su zatim predočene dalje aktivnosti koje  mobingovana osoba može preduzeti u zaštiti od zlostavljanja: pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca (unutar firme) i pokretanje postupka takođe kod poslodavca za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog koji je zlostavljač. Polaznici su upozoreni da mobingovane osobe posebno povedu računa o rokovima u kojima treba da reaguju a čulo se i da poslodavac ima rok od 3 dana da reaguje na zahtev mobingovanog kao i da se čitav postupak u firmi mora okončati u roku od 8 dana. Zatim su navedene  aktivnosti koje mobingovana osoba može preduzeti ako pokušaj rešavanja problema uz pomoć posrednika ne uspe unutar firme.
U tom slučaju, mobingovana osoba ima dve mogućnosti: da se obrati sudu  ili da rešenje problema potraži u arbitražnom postupku pred  Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Prema navodima sa radionice, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova od donošenja zakona prošle godine pa do sada  ima više iskustva od pravosudnih organa u rešavanju sporova u vezi sa mobingom jer u odnosu na sudske sporove ima mnogo kraće rokove za donošenje odluke. Polaznicima radionice predočene su prednosti i mane obraćanja sudu, odnosno Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Tako je navedeno da je prednosti obraćanja Agenciji brz postupak (odluka se mora doneti 30 dana od prve rasprave) a mana to što nema dvostepenosti, odnosno odluka Agencije je konačna i izvršna te podnosilac  predloga (mobingovana osoba) nema prava žalbe. Naglašeno je da Agencija donosi odluke a ne presude i da one u odnosu na predlog koji je mobingovana osoba podnela – mogu biti usvojene, odbijene ili obustavljene.
Prednost obraćanja sudu je to što postoji drugostepenost (mogućnost  žalbe na presudu) a mane su dugotrajan i skup sudski proces a trenutno ne postoji ni jedna drugostepena presuda, odnosno praktično ni jedan spor pokrenut pred sudom za mobing (od donošenja zakona) još nije okončan.
Bilo da se mobingovana osoba obrati sudu ili Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova pred obe institucije može ispostaviti iste zateve: utvrđanje da je izvršeno zlostavljanje, zabranu ponašanja koje predstavlja zlostavljanje kao i zabranu daljeg zlostavljanja, zatim izvršenje radnji radi uklanjanja posledica zlostavljanja  kao i naknadu štete.
Polaznici/polaznice radionice su u diskusiji sa radioničarkom svedočili o mobingu kojem su i samo bili izloženi ali su i zatražili niz saveta u vezi sa postupanjima u slučajevima mobinga.
Na radionici je konstatovano i da se sve češće pojavljuju slučajevi zloupotrebe mobinga te je otuda zaključeno i da je edukacija o različitim aspektima mobinga od važnosti za zaposlene ali i za poslodavce.
Jovanka Zlatković – udruženje “S.T.R.I.K.E.”
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):