Ka zabrani hidrauličnog lomljenja

Stranicu ćemo redovno dopunjavati novim vestima o našem istraživanju da li je u Srbiji ikada sprovođen postupak hidrauličnog lomljenja

Naftna i gasna industrija od devedesetih na ovamo sve intenzivnije koriste metod hidrauličnog lomljenja, poznatiji kao „fracking“. Njime se u mnogome olakšava pronalaženje i proizvodnja gasa i drugih fosilnih goriva, dok se u isto vreme smanjuje cena proizvodnog procesa. Sam metod oponaša prirodno nastajanje pukotina pod dejstvom tečnosti visokog pritiska, samo što je ovde ta tečnost – hidraulični fluid – smeša vode, peska, i velikog broja toksičnih hemikalija. Industrijski rastvor ubrizgava se u stene, na velikim dubinama, izazivajući njihovo pucanje, i oslobađanje podzemnog gasa – dok se otpadne vode, dobijene ovim postupkom, odlažu u odgovarajuće bazene, ili na isti način ubrizgavaju u podzemne otpadne bunare.

Jedini problem sa hidrauličnim lomljenjem jeste što sa njegovom profitabilnošću proporcionalno rastu i rizici od njegove primene. Kancerogene i toksične supstance zagađuju vazduh i vodu, dok stvorene pukotine podstiču snažne seizmičke aktivnosti. U celini uzev, nivo opasnosti po životnu sredinu, kao i stepen ugrožavanja javnog zdravlja, daleko su od zanemarljivog – o čemu svedoči i činjenica da je hidraulučno lomljenje već zabranjeno u Francuskoj i Bugarskoj, dok je na njega stavljen moratorijum (privremeno ukidanje, tj. odlaganje) u Novom Južnom Velsu u Australiji, Karu Basenu u Južnoj Africi, Kvebeku u Kanadi, i u nekim od američkih država.
S obzirom na to da korporativni lobisti veličaju taj metod pod raznim sloganima – počev od „energetske nezavisnosti“, preko „privrednog procvata“, do nove „industrijske revolucije“ – i čine sve da minimiziraju njegove rizike, Pokret za slobodu kontaktirao je svoje saradnike iz Bugarske, i zamolio ih da sa nama podele svoja iskustva i uvide: uključujući i njihova iskustva sa političkom mašinerijom koja forsira ukidanje već donesene zabrane, i osmišljava propagandu za popularizaciju jednog ekološki nedopustivog postupka. Pogledati odgovor Ane Pelove ovde.
Srpsku javnost već duže vreme, u skladu sa logikom stranih ulagača i dobronamernih investitora, razni lobisti, eksperti, medijski i politički agenti ubeđuju da će istraživanja nafte i gasa biti bezmalo adrenalinska injekcija za našu posustalu privredu, a sve to uz skoro nikakvu opasnost po zdravlje i životnu sredinu. Postoje, međutim, indicije da se hidraulično lomljenje već primenjivalo u Srbiji – bilo za istraživanje, bilo za ekstrakciju gasa – i da je, šta više, ono odgovorno za neke incidente i nepogode (npr. za zemljotres u Kraljevu). Pokret za slobodu je zato uputio zahtev Ministarstvu za životnu sredinu i upravi NIS-a da se, na osnovu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, izjasne da li je na prostoru  Srbije ikada sprovođen postupak hidrauličnog lomljenja – i ako jeste, ko ga je sprovodio, sa čijom dozvolom, i u koju svrhu.
Vladimir Bogićević
Pokret za slobodu
14. mart 2012.
Nastavak:
Dopis Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine i odgovor Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 10. maj 2012.
Odgovor Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, 15. maja 2012.
''Na osnovu iznetog obaveštavamo Vas da nemamo saznanja da li je neka kompanija koristila postupak hidrauličnog lomljenja u procesu eksploatacije mineralnih sirovina na teritoriji AP Vojvodine. Imajući u vidu da nam je poznato da se u svetskoj javnosti ova metoda koristi, za eventualno dobijanje odgovora na vaše pitanje, predlažemo da se obratite NIS a.d.''
Pokrajinski sekretar
Radoslav Striković
Pokret za slobodu je podneo žalbu kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja zbog nedobijanja odgovora od NIS a.d. da li je na teritoriji Srbije sprovođen postupak hidrauličnog lomljenja.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):