Janusova lica globalizacije

  „Vlast  prikazuje većinu koja nastanjuje podrume sveta kao potrošnu robu. Podela sveta isključuje većinu.“
Markos, podkomandant Zapatističkog narodnooslobodilačkog pokreta
 
  „Živimo u svetu u kojem se transformiše svaki aspekt onoga što činimo, bilo to dobro ili loše, upadamo u jedan globalni poredak koji niko u potpunosti ne razume, ali čije posledice osećamo svi.“
Entoni Gidens
Iako globalizacija nije nova pojava, o različitim talasima globalizacije govori se još od 16. veka, kada se danas o njoj govori misli se na svet nastao nakon pada Berlinskog zida i okončanja Hladnog rata, kolapsa modela realnog socijalizma i Fukujamine objave kraja istorije odnosno objave pobede liberalne demokratije i modela slobodnog tržišta, dakle trijumfa kapitalizma kao globalnog sistema koji više nema alternative i svetskog rivala.

Menjajući svet i našu sliku o svetu u kojem živimo globalizacija prema Entoni Gidensu: „... povezuje udaljena mesta, na takav način da lokalna zbivanja uobličavaju događaji koji su se odigrali hiljadama kilometara daleko i vice versa.“ Za ogroman broj ljudi otvaraju se problemi i pitanja koja su u većoj ili manjoj meri povezana sa trendom globalizacije. Odnosno, globalizacija na svakodnevni život utiče onoliko koliko i na događaje na svetskom nivou. Tako globalizacija označava proširivanje i produbljivanje socijalnih odnosa i institucija kroz prostor i vreme, i to kada na svakodnevne aktivnosti pojačano utiču događaji s druge strane globusa, kada delovanje i odluke lokalnih grupa ili zajednica imaju značajan globalni odjek.

Iako postoje različite dimenzije globalizacije koje su međusobno neraskidivo povezane, globalizacija se neretko izjednačava sa ekonomskom globalizacijom koja podrazumeva dominaciju slobodnog tržišta, međunarodne ekonomske integracije, smanjenje trgovinskih barijera, slobodan protok kapitala, ili, prema rečima Tomasa Fridmana: „... globalizacija znači širenje slobodnotržišnog kapitalizma na gotovo svaku zemlju u svetu.“  Prema ovom diskursu tek svetsko, globalno, tržište obezbeđuje istinsko političko- demokratsko delovanje građana. Tako se globalizacija označava kao vladavina svetskog tržišta odnosno vladavina neoliberalne ideologije.

U osnovi ideologije slobodnog tržišta je model koji se često pripisuje Adamu Smitu, a prema kome tržišne sile- motivisanost profitom- kao nekavom nevidljivom rukom vode privredu ka efikasnim ishodima. Zato što po tom modelu nema potrebe za državnim intervencijama, to jest slobodna nesputana tržišta rade savršeno, ove politike kvalifikuju se kao neoliberalne, bazirane na tržišnom fundamentalizmu.

Međutim, neoliberalna globalizacija, prema Naomi Klajn, produkuje korporacijski sistem koji briše granice između Velike vlade i Velikog kapitala. Njegove glavne odlike su ogromni transferi javnog bogatstva u ruke privatnika, često praćeni naglo naraslim dugovanjima, sve većim jazom bleštavo bogatih i sramno siromašnih, kao i agresivni nacionalizam koji opravdava ogromne troškove u ime bezbednosti. Zbog nedostataka za većinu siromašnih korporacijski sistemi obuhvataju agresivnu kontrolu građana, masovna hapšenja, sužavanje građanskih prava i sloboda.

Kroz proces neoliberalne globalizacije nacionalne države bivaju potkopane aktivnošću transnacionalnih aktera, koji potencijalno anuliraju nacionalne zakone (radna, socijalna prava, zaštita životne sredine) ako ugrožavaju slobode multinacionalnih kompanija da kontrolišu ekonomske poslove i društveni život u čitavom svetu. S ovim se slaže i Entoni
Gidens. Prema ovom autoru globalizacija se vodi sa Zapada i snažno je obeležava američka politička i ekonomska moć  koja uništava lokalne kulture, uvećava nejednakost u svetu i pogoršava život siromašnima.

Prema rečima nobelovca Džozefa E. Stiglica: „ Globalizacija danas nije u interesu mnogih siromašnih u svetu.“  Za vreme svog mandata na mestu glavnog ekonomiste Svetske banke, 1997.- 2000.godine, ono što je tada video radikalno je promenilo njegove poglede na globalizaciju i ekonomski razvoj: „Video sam iz prve ruke pustošeće efekte koje globalizacija može imati na zemlje u razvoju i posebno na siromašne u tim zemljama.“  Ekonomske šok terapije, Čikaške škole Miltona Fridmana, koje su bile nametnute zemljama u razvoju u procesu globalizacije- kreirane u Beloj kući, Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci- donošene su, tvrdi ekonomista Stiglic, zbog ideologije i politika koje odgovaraju interesima pojedinaca.

Zapravo, globalizacija svet deli na pobednike i poražene, na malobrojne koji napreduju i preostalu većinu koja živi u bedi i očajanju. Udeo najsiromašnije petine svetskog stanovništva u svetskom prihodu spao je od 1989. do 1998. godine sa 2,3 na 1,4 odsto. S druge strane, udeo najbogatije petine je porastao. Studija UN-a iz 2006. godine ustanovila je da 2% najbogatijih odraslih osoba na svetu poseduje više od polovine vrednosti svih svetskih domaćinstava.10 U nerazvijenim zemljama ekološka bezbednost i zakonodavstvo su slabi ili skoro ne postoje. Neke multinacionalne korporacije prodaju proizvode koji su kontrolisani ili zabranjeni u razvijenim zemljama (poput genetski modifikovane hrane), kao i lekove lošeg kvaliteta i štetne pesticide. Prema Stiglicu globalizacija ne doprinosi ni stabilnosti globalne ekonomije. Tranzicijom od centralizovane privrede ka tržišnoj (prelivajućoj ili kapajućoj) ekonomiji se tako loše upravljalo da je uglavnom došlo do eskalacije siromaštva dok su dohoci strmoglavo padali.11  Sve to više liči na globalnu pljačku nego na globalno selo.

Globalizacija slobodnog tržišta dovela je do dramatičnog porasta ekonomskih i društvenih nejednakosti kako u okviru samih država tako i međunarodnom planu. Globalno slobodno tržište podrilo je sposobnost nacionalnih država i njihovih sistema socijalne zaštite da stvore socijalnu sigurnosnu mrežu unutar koje se neće propadati u vrtlog siromaštva i bede. Suočene s imigrantima velikih globalnih zona siromaštva i ksenofobijom i šovinizmom razvijenih zemalja, ovakve situacije ne obećavaju doba političke i socijalne stabilnosti. Prema Eriku Hobsbaumu ( Eric Hobsbawm) ovaj talas nejednakosti, u uslovima ekonomske nestabilnosti kakvu je stvorilo globalno slobodno tržište, u korenu je glavnih političkih i društvenih tenzija XXI-og veka. Tržišni fundamentalizam sverazornom polarizacijom na bogate i siromašne svetsku arenu pretvara u vulkansko tlo. Onemogućavanje ostvarivanja bazičnih ljudskih potreba prema Miroslavu Pečujliću vodi: „... raspadanju socijalnog tkiva ili erupciji eksplozivnih konflikata.“ Janusovo lice globalizacije izražava dvojstvo superiorne tehno-ekonomske i inferiorne socijalne strane.

Zajedno sa pozitivnim mogućnostima koje globalizacija i tehnološki razvoj( informaciona tehnologija i digitalizacija)  pružaju nameću se  brojni rizici. Danas se suočavamo sa dominacijom „proizvedenih rizika“ koji su direktna posledica uticaja čovekovog znanja i tehnologije na svet prirode. Globalne klimatske promene i opasnosti koje dolaze od njih predstavljaju katastrofalne posledice delovanja neoliberalne globalizacije: efekat staklene bašte, genetski modifikovana hrana, bolest ludih krava, oskudica vode za piće. Prema Entoni Gidensu neki od proizvedenih rizika zaista imaju katastrofalne razmere kao što su globalni ekološki rizici, širenje nuklearne tehnologije ili krah svetske ekonomije. Rizik je danas zadobio zastrašujuće razmere koji savremeni svet pretvara u društvo rizika van naše kontrole: „... nekakav odbegli svet...“. Nesagledive razmere rizika inherentne su posledice vladajućeg tipa tehnološko-ekonomskog razvoja, čijim se razvojem rizici uvećavaju.

Kao što je rečeno socijalni rizici silno se uvećavaju neograničenom vladavinom ideologije neoliberalizma. Prema Entoni Gidensu događaji od 11. septembra 2001. ukazali su nam na rizike velikih međunarodnih terorističkih akcija. Sve širi jaz između malog broja bogatih i većine siromašnih i obespravljenih izaziva resantiman i očajanje koji su imali udeo u pokretanju terorističkih napada. Prema Bodrijaru (Jean Baudrillard) na teror globalizacije odgovara se terorom. Sve intenzivnija globalizacija predstavlja i kontekst i sredstvo koje je učinilo mogućim terorističke napade . Čitava akcija osmišljena je imajući u vidu globalni medijski auditorijum i dramatičan televizijski prenos koji je, zarivanje drugog aviona u Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra, gledalo oko milijardu ljudi.

Dramatičan porast siromaštva i bede, fragmentiranog društva, iskorenjivanje moralnih standarda kako na nacionalnom planu tako i u čitavom svetu nužno nameće pitanje koliko još vremena treba da prođe dok se ne izađe iz „doline suza“ i koje će sve žrtve biti za to potrebne: „...koliko marginalizovanih sudbina“, pita se Jirgen Habermas (Jurgen Habermas), „će ostati da leži pored ivice puta, koliko neobnovivih civilizacijskih dostignuća će pasti kao žrtve tog stvaralačkog razaranja.“

Ako „globalizacija odozgo“ prosto odvlači moć ili uticaj od lokalnih zajednica i nacionalnih država i smešta ih na globalnu scenu u ruke transnacionalnih aktera koje niko nije izabrao, suprotan trend, od događaja globalnog otpora u Sijetlu 1999. godine, jeste „globalizacija odozdo“. Ona gura naniže stvarajući nove pritiske u korist lokalnih autonomija. Globalizacija je izazvala oživljavanje lokalnih i kulturnih identiteta u raznim delovima sveta. Ali kako u demokratijama uspostaviti korak sa globalnim dešavanjima i povratiti poljuljano poverenje građana u demokratiju. Odgovor Naomi Klajn je u produbljivanju demokratije, široj participaciji građana. Treba se pripremiti za eksperimentisanje s alternativnim demokratskim procedurama, koje omogućuju da se donošenje odluka približi svakodnevnom životu građana. Službeni moto prvog Svetskog socijalnog foruma u Porto Alegreu bio je: „Drugačiji svet je moguć“, a naglasak Foruma je bio na alternativama koje dolaze iz zemalja Globalnog Juga koje najviše trpe posledice globalizacije. Reagujući na krizu predstavničke demokratije, Forum je pokušao da izradi nacrt mogućih alternativa, odnosno perspektivu sveta unutar kojeg je moguće mnoštvo različitih svetova.
Edi Daruši
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):
 
  • November 10, 2014, 4:21 pm - c5337

    Pa evo nas u Srbiji danas sa nametnutim neoliberalnim modelom tumačenog osd strane vladajuće političke elite kao jedini ispravan spasonosni ekonomski model. Zanimljivo je to da su zagovornici pored predstavnika krupnog kapitala i nekadašnji desničari... Nije to čudno naime desnica kod nas nema veze sa konzervativnom ideologijom u političkom smislu. Naime još je Platon smatrao da je za sprovođenje reformi neophodan tiranin, jer samo on ''preko noći'' može da reformiše zakone, e sada, autoritativni premijer u Srbiji preuzima tu uloga- sprovođenja neoliberalnog obrazca. Isto je to uradila i Margaret Tačer kao i Ronald Regan- Tačerova je premijeru uzor, sam je rakao. A svo troje slomili su štrajkove zaposlenih u uvezli tržišni fundamentalizam...
    A evo i Trilateralne komisije u Srbiji- njihova uloga je da kontrolišu resurse jedne nazovi demokratske države, da ne bi kojim slučajem pale u ruke naroda... o krizi demokratije već je dosta toga pisano.
    MMF, Trilateralna komisija, Vašingtonski konsenzus...
    Daruši Edi

  • December 5, 2012, 4:46 pm - bazileus

    Drzave moraju biti nacionalno zrele da bi stasale za globalizaciju."Tako cete imati građane CG ili MK koji burno reaguju na globalizaciju a s druge strane francuza ili spanca kojima izaziva gotovo podsmjeh."
    Takođe jedan od glavnih faktora jeste Globalna vlada,koja bi trebala imati i Globalni sud.Ali ko bi je predstavljao?Amerikanac?Englez?Rus?...Ili pak svi kao u nekom Globalnom parlamenutu u kome ce se sprovoditi zelje ovih "velikih"!? Doslo bi do pobune kako god okrenu.....

  • November 8, 2010, 12:58 am - Kovacevic Aleksandar

    Sasvim je logicno i ocekivano ono sto bogate zemlje rade siromasnima.Njima je interes da se muva ne razvije u slona koji bi im parirao.Interesantno je takodje navesti da su danasnje najnaprednije zemlje u vreme kada su se razvijale radile sve ono sto danas strogo zabranjuju drzavama u razvoju preko svojih organizacija zvanih MMF,Svetska banka,razne NVO itd..To sto nasi politicari mnogo veca opasnost od samog MMF-a je druga prica.Pre nego sto su uplovile u globalni teren one su snazno razvijale i stitile svoju ekonomiju od uplitanja sa strane.Stitile su svoj nacionalni i kulturni identitet koje silom unistavaju u ostalim zemljama,pa nazalost i ovoj nasoj Srbiji.Kada narodu unistite ono sto ga cini narodom,izopace mu sve moralne i druge vrednosti on postaje bezlicna masa potrosaca sposobna za brzu i efikasnu manipulaciju.Nazalost globalizacija je jedan proces koji se ne moze nikako prekinuti.Mi se jedino mozemo i moramo prilagoditi njoj tako da razvijemo ekonomiju i sacuvano svoj nacionalni indetitet i vrednosti.Po mom misljenju to mozemo uraditi time sto cemo konacno poceti da ozbiljno sami radimo na menjanju svoje drzave ne cekajuci pomoc sa strane,tako sto cemo prestati da brinemo o sebicnim interesima i poceti da radimo za opste dobro.Ali da se vratim na temu teksta.

    Liberlani kapitalizam koji se ovde pominje nije nuzno losa stvar.U vreme trajanja hladnog rata sasvim je dobro funkcionisao.Znalo se za obzire i granice.Medjutim sa prestankom Hladnog rata neko je protumacio da zbog pobede nad komunizmom dokazano da slobodno trziste nema nikave granice i da se profiti mogu nabijati do nebesa ne vodeci racuna ni o cemu.Da je drzavna kontrola beskorisna.Medjutim zna se da je sve sto je van kontrole katastrofalno.Jedini nacin da se poveca profit je bilo da se poveca potrosnja tj da se prodaje vise robe.To je stiglo dotle da su se prodavale akcije preduzeca koja jos nisu ni postojala.Krediti(narocito za nekretnine) su se davali gradjanima koji to nisu mogli da plate i onda su preprodavani medju bankama.To je dovelo do ogromne kolicine virtualnog novca.I jednog dana kada se krediti nisu mogli dalje otplacivati ljudi su masovno napustali kuce,cene su padale i padale zbog smanjenja traznje.Npr stvar koja je vredela sto dolara sada vredi 30 dolara.Ogromne kolicine virtuelnog novca su jednostavno nestale.To je proizvelo lancanu reakciju.To je unistilo Fukojaminu tezu o kraju istorije.Kraj istorije jednostavno ne postoji.Svako vreme donosi nesto svoje,vremena se menjanju.Stari latini su rekli O tempora o mores.Danas je najbolji kapitalizam sutra ce biti nesto drugo.Drzava je na kraju spasla one koje su se kleli u dobrobit njenog nemesanja.Velika ironija.

    Sto se tice pitanja klimatskih promena to je vrlo problematicno.Stetnost i uzroci klimatskih promena jos nisu dovoljno definisani niti dokazani.Vrlo je moguce da je posredi obicna propaganda histerija koja nekome odgovara.Ako se zna da fabrika koja moze da ispuni sve ekoloske standarde puno kosta i da mogu da je priuste samo najbogatije zemlje sveta.To bi naravno znacajno usporilo razvoj ostalog dela sveta(zbog toga Kina ne daje sporazuma iz Kjota na znacaju,a SAD zbog profita cime je ovaj sporazum prakticno besmilen)koji ne moze da ispuni te standarde.Takodje postoje naznake da je ovaj trend zagrevanja sasvim prirodan i da se podudara sa kosmoliskim pojavama.Postoji takodje pojava da ekoloske organizacije postaju fasisticke.Pravi primer za to je PETA.Ovo naravno ne znaci da ne trebamo da stitimo nasu okolinu.Medjutim bez preterivanja.Genetski inzenjering sam po sebi nije los.Medjutim treba jos mnogo iskustva da bi on bio bezbedan.On je svakako buducnost.
    Sto se tice nuklaerne tehnogije ne razumem zasto je posedovanje atomki od strane Irana i S.Koreje strasno a od SAD,Izraela i Rusije potpuno mirnodopski i logicno.Treba zaustaviti,ali svi trebaju da se odreknu nje ne samo neki.

    Sto se tice jedanestog septembra tu ste skoro potpuno u pravu.Na teror se odgovara terorom.Jedino sto je sumnjivo u celoj toj prici je kako su ti teroristi prosli kada se Amerika hvalila da u njhov vazdusni prostor ni muva ne ulazi neprimecena.Kada je moguce da nikava zastita nije data drugoj kuli koja se srusila posle sat vremena.Ovo je sve Americi bilo savrseno u interesu.9/11 je postalo opravdanje za gotovo sve sto se radilo na dalje.

    Sto se tice autonomija slazem se jedino je pitanje granica te lokalne autonomije.Jake rasprcane automije su u interesu tvorcima globalizacije jer je lakse upravljate manjim parcetom nego vecim.Resenje lezi u jakim delimicno decentralizovanim drzavama.

    Takodje se slazem da treba promeniti neke demokratske procedure i prilagoditi ih svakodnevici gradjana.Demokrarija svakako nije idealan sistem,ali trenutno ne postoji bolji.

    Tekst mi se dopao,jedino bi mogli malo vise da ubacujete sopstveno misljenje ovako ispada je tekst zbirka best of citata Naomi Klajn i drugih autora sto donekle umanjuje vaznost vas kao autora teksta i ispada da je sve uzeo bez bilo kakve rezerve.Takodje sadrzi elemente senzacijonalizma u delu kada se govori o klimatskim promenama i drugim nedovoljno ispitanim pojavama.

    Takodje valja napomenuti da globalizacija ima i svoje lepe strane a to je umrezavanje velikog broja ljudi,sirenja vidika,razmena ideja,iskustava.Upoznavanje drugacijih ljudi,kultura,zivota.Bolje razumevanje drugacijeg i veca tolerancija.
    Nijedna pojava nije apsolutno losa.Problem je u meri.

  • November 5, 2010, 4:48 pm - 29. u IV 10 :)

    super je text, zaista me je naterao da razmisljam o mnogim pojavama koje se desavaju! Svaka cast jos jednom.

  • November 2, 2010, 11:10 am - pero yo

    I kad je odluceno da sotona vise ne moze ostati na nebu Bog je nije unistio. Mi smo svoj Bog i nas um, u tesktu pomenuti akteri i oni sto sire globalizaciju nazovimo sotone, ne mogu se unistiti bukvalno ali se zato mogu pobediti i uvek postoji nada za bolje sutra „Drugačiji svet je moguć“.

  • November 2, 2010, 10:45 am - Gramofondzija

    Potpuno bezopasni ,Hvala na svim ribama i dovidjenja!!