Intervju sa Naomi Klajn na Democracy Now! radio stanici

Poznata autorka Naomi Klajn govori o formiranju samita G20, potkopavanju institucije Ujedinjenih Nacija,  i nedavnim protestima u Torontu kada je, uz brutalnu policijsku represiju, uhapšeno više od 900  aktivista, novinara, i običnih prolaznika, koji su mirno protestovali. Na mere bezbednosti potrošeno je oko milijardu dolara, a u Toronto je pozvano na hiljade policajaca iz unutrašnjosti Kanade - deo njih bili su policijski provokatori obučeni kao anarhisti, kao što pokazuje video na dnu stranice.

Razgovarala Ejmi Gudman

Prevod: Pokret za slobodu

 
Dok je hiljade ljudi protestovalo na ulicama Toronta, na samitu G20 svetski lideri su se dogovorili oko kontraverznog plana smanjivanja budžetskog deficita na pola do 2013. Ekonomisti kažu da bi takav potez mogao da dovede do velikog povećanja poreza i velikog smanjenja vladinih programa kao što su zdravstveno osiguranje i medicinska nega. U međuvremenu, svetski lideri na G8 i G20 samitu nisu uspeli da se sporazumeju oko uspostavljanja novih globalnih pravila za velike banke niti oko uspostavljanja novih globalnih bankarskih poreza.
Sada se u program uključuje novinarka Naomi Klajn, koja nam se javlja iz njene kuće u Torontu. Naomi, dobrodošla u Democracy Now! Ti si bila napolju, na ulicama, preko vikenda. Opiši nam kako Toronto izgleda i kakav je značaj odluka na samitu G20.
NAOMI KLAJN: Toronto se najvećim delom vratio u normalno stanje. Očistili su razbijeno staklo a lideri su otišli kući. Ja sam prošle noći bila blizu Konferencijskog centra i videla sam čistače u poslu. I, znate, čitav vikend su mediji ovde bili u histeriji zbog razbijenog stakla i policijskih automobila koji su goreli. Govorili su da se ništa nalik ovome pre nije desilo u Kanadi, što, pre svega, nije tačno. Bili su neki veoma intenzivni hokejaški neredi a u jednom od njih šesnaest policijskih automobila bilo je spaljeno. Dakle, nije tačno da nikada nismo videli uništavanje imovine nalik ovome koje se ovih dana desilo.
Ali moj osećaj, kada sam išla do Konferencijskog centra kada su svi lideri otišli kući, je bio da je to pravo mesto zločina, a ne oni razbijeni izlozi. Ali šta se zapravo desilo na samitu u nedelju uveče…. U njihovom saopštenju rečeno je da čak ni mali porez neće biti nametnut bankama kako bi se pomoglo plaćanju globalne krize, koju su one stvorile, i kako bi se sprečile buduće krize. Neće biti finansijskog poreza na transakcije, koji bi stvorio fond za socijalne programe i za akcije na sprečavanju klimatskih promena. Neće biti konkretnih akcija na eliminisanju subvencija za kompanije koje prodaju fosilno gorivo što je takođe stvorilo toliko društvenih i ekoloških troškova širom sveta, kao što vidimo u slučaju katastrofe u meksičkom zalivu koju je napravila kompanija Britiš Petroleum.
Ali donete su veoma odlučne akcije na smanjivanju deficita. Lideri su najavili da će na pola smanjiti svoje deficite do 2013. godine, što je šokantan i brutalan rez. Znate, ne verujem, – možda neki lideri planiraju da se drže ovog obećanja, ali, s druge strane, oni mogu da se skrivaju iza ovog obećanja kao izgovora što rade ono što mnogi od njih inače planiraju da urade, I kazaće: ’’Nemamo izbora; obavezali smo se’’. Ali, ako Sjedinjene Države planiraju da svoj deficit, svoj projektovani deficit za 2010. godinu, do 2013. smanje na polovinu, to bi bilo smanjenje od 780 milijardi dolara, ukoliko ne dođe da porasta poreza u tom periodu. Dakle, zbog toga sam napisala članak koji je izašao jutros u kanadskim nacionalnim novinama The Globe and Mail, da je ono što se zaista događalo na samitu je da je globalna elita plaćanje računa za svoje bahanalije nametnula svetskoj sirotinji, ljudima koji su najranjiviji, jer oni su ti koji će zaista platiti, kada se izbalansiraju budžeti na uštrb zdravstvene nege, penzijskih programa, programa za nezaposlene, itd. I takođe, druga stvar koju su uradili na ovom G8 samitu, koji je prethodio samitu G20, je priznanje da još jednom nisu ispunili svoje obećanje da će povećati pomoć Africi, zbog duga koji je napravljen spasavanjem banaka.
EJMI GUDMAN: Naomi Klajn, u vašem članku u The Globe and Mailu, govorili ste o istoriji G20. Kako je G20 formiran?
NAOMI KLAJN: Da, znate, G20 je pomalo misteriozna institucija. Ejmi, ti i ja smo bili u Torontu u petak uveče, obe smo govorile na događaju koji je organizovao Savet Kanađanina. Bio je to sjajan događaj. I Vandana Šiva je takođe govorila, i imala je odličan govor. Rekla je ’’Ah, G20 tako mlad a opet tako star’’, aludirajući na činjenicu da su ideje G20 tako stare, tako predvidljive. Ali to je ustvari mlada institucija. Osnovana je 1999. godine kao samit ministara finansija. Postala je u protekle dve godine određena vrsta proširenja samita G8, kao samita lidera, i to što smo videli u Londonu, videli smo u Pitsburgu, i sada vidimo u Torontu. Dakle, ova inkarnacija G20 kao samita lidera je zaista veoma mlada.
Pre deset godina, Pol Martin, koji je tada bio kanadski ministar finansija, a kasnije kanadski premijer, bio je na sastanku sa Lari Samersom. To je bilo 1999. godine, a Samers je u to vreme bio Klintonov kandidat za sekretara trezora. Njih dvojica su razgovarala o ovoj ideji da prošire G7 u veću grupaciju kako bi odgovorili na činjenicu da se ekonomije zemalja u razvoju, kao što su Kina i Indija, razvijaju veoma brzo, i želeli su da ih pridruže ovom klubu, i bili su pod pritiskom da to urade. Ispalo je da Martin i Samers nisu imali parče papira dok su se dogovarali oko ovoga. Hteli su da naprave spisak zemalja koje bi pozvali u ovaj klub, ali nisu mogli da nađu parče papira, pa su našli neki koverat i na zadnjoj strani napisali spisak zemalja. I po priznanju Pol Martina, te zemlje nisu bile samo dvadeset najvećih ekonomija sveta, koje imaju najveći BDP. To su takođe bile zemlje koje su bile od najvažnijeg strateškog značaja za SAD. Tako da je Lari Samers doneo odluku da očigledno Iran neće biti na spisku, ali Saudijska Arabija hoće. I zbog toga, Saudijska Arabija je na spisku. Tajland, imalo je smisla uključiti Tajland, jer je zapravo tajlandska ekonomija dve godine pre toga parirala azijskoj ekonomskoj krizi, ali Tajland nije bio tako važan Sjedinjenim Državama kao Indonezija, tako da je Indonezija ušla na spisak a ne Tajland. Tako da ono što vidimo iz ove priče je da je stvaranje G20 apsolutno bilo odlučeno odozgo, dva moćna čoveka zajedno donose odluku o tome, praveći, znate, specijalne pozivnice.
I ono što zaista vidimo je da je ovo pokušaj približavanja Ujedinjenim Nacijama, u kojima svaka zemlja ima jedan glas, i stvaranja ovog proširenog G7 ili G8, gde pozovu samo neke zemlje u razvoju, ali ne u tolikom broju da bi one mogle da nadglasaju tradicionalne zapadnjačke sile. Dakle, stvaranjem G20 takođe smo videli slabljenje i potkopavanje Ujedinjenih Nacija. I ja mislim da je ovo kontekst u kojem G20 treba da se razume. I zbog toga je dosta aktivista u Torontu ove nedelje govorilo da je G20 nelegitimna institucija. A cena koju smo mi, kao poreski obveznici u Kanadi, morali da platimo zbog ugošćavanja ovog samita je 1.2 milijarda dolara. To je posebno neprihvatljivo, s obzirom na to da imamo Ujedinjene Nacije, gde se ove zemlje mogu susresti u mnogo demokratskijem, mnogo legitimnijem forumu, naspram ovih ad hoc pozivnica – sa zadnje strane koverta iz Lari Samersove kancelarije.
Čitav intervju na: http://www.democracynow.org/2010/6/28/naomi_klein_the_real_crime_scene
Prevod: Pokret za slobodu
Naomi Klajn govori na protestu protiv hapšenja učesnika anti-samit protesta:

Policijski provokatori obučeni kao anarhisti:

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):