Intervju - Pol Polanski, dobitnik Vajmarske nagrade za ljudska prava

NEMA MESTA ZA ROME U NEZAVISNOM KOSOVU

izvor: Z magazin broj 1

Istoričar genocida nad Romima i borac za njihova ljudska prava
kaže da je sa Kosova 1999. godine prognano oko 90 hiljada Roma i spaljeno 14.5 hiljada njihovih kuća. Preostali Romi ne žele da njihova deca uče u albanskim školama i služe u albanskoj vojsci, a pošto neće dobiti posao u albanskim preduzećima - Ne mogu ostati na Kosovu ako ono postane nezavisno

Z magazin: Pripadnici Romskog naroda svuda su potcenjeni, najmarginalizovaniji i najobespravljeniji evropski građani. Možete li da nam kažete da li postoji razlika u uslovima života kosovskih Roma i Roma u drugim zemljama u kojima ste živeli, kao što je Čehoslovačka, na primer? Kakav je bio položaj Roma u krizama kakva je bio Drugi svetski rat. Šta je glavni razlog istrajnog anti-džipsizma?

Polanski: Ovo je dugačko pitanje (mnogo pitanja je u njemu) i lako bih mogao napisati knjigu o svakom od njih. Na većinu ovih pitanja najdublji odgovori bi bili odgovori samih Roma koje sam objavio u svojoj knjizi sećanja preživelih Roma na Drugi svetski rat u Jugoslaviji. Snimio sam 152 intervjua širom bivše Jugoslavije. Po njihovim sopstvenim rečima, Cigani su mnogo propatili za vreme Drugog svetskog rata, ali u osnovi nisu bili na meti kao Jevreji. Cigani su bili ubijani u nekoliko logora, kao što je Jasenovac i logor u Beogradu (Staro Sajmiste, prim.prev.) ali nisu svi bili ubijeni i na mnogim mestima su preživeli, iako su snažniji Romi bili odvođeni u radne logore a mnoge romske žene bile silovane. Ali u mnogim mestima kao što je Niš, Romi su preživeli skoro netaknuti dok je jevrejsko stanovništvo likvidirano. Iste stvari dogodile su se Romima širom Evrope. Ponegde, kao u Bohemiji i Moravskoj, Romi su bili desetkovani, ali na drugim mestima, kao u Slovačkoj na primer, preživelo je 90 posto romskog stanovništva. Što se tiče razlika u uslovima njihovog života danas, što dalje idete na zapad to su Romi bolje integrisani nego u Istočnoj Evropi. Integracija ima naravno i svoje naličje. Većina Roma u Češkoj Republici više ne govori romski jezik i zaboravili su većinu svojih tradicija.

Kao što sam rekao, što više idete na zapad, Romi su sve integrisaniji u društvo. Izgubili su svoj jezik i običaje, iako za većinu od njih život na zapadu nije mnogo bolji nego na istoku Evrope. Ustvari za mnoge je gori. Kosovski Romi sačuvali su svoju tradiciju u većoj meri nego većina Cigana. Danas postoji desetak različitih romskih plemena na Kosovu i svako potiče iz različite kaste u drevnoj Indiji. Neki su došli iz Kašmira, drugi sa brežuljaka Pendžaba, treći iz Maltana ili Radžistana. U Češkoj mnogi Cigani nazivaju sebe Romima, ali nemaju pojma o poreklu svojih plemena, kastama, jeziku, običajima. Uglavnom su zadržali taman ten po kome se prepoznaju kao Cigani. Naravno, kako i moja nova knjiga pokazuje, i Cigani imaju dosta loših običaja i dok ne odbace neke od njih, neće biti prihvaćeni. Prodaja i kupovina neveste od 12-13 godina još je raširen običaj na Kosovu. Danas nije politički korektno govoriti o tim stereotipima, ali sve dok oni postoje, treba im se suprotstavljati. Pisao sam o njima u svojoj knjizi u nadi da će Cigani-Romi uvideti zašto nisu prihvaćeni u većini zemalja. Okrenuo sam ogledalo prema njima i rekao: Pogledajte sebe jednom.

Prema poslednjim zvaničnim statističkim podacima, Romi su činili 2,3 posto stanovništva Kosova. Postoje li podaci koliko ih je tamo pobijeno, nestalo i izbeglo? Koliko roma sada živi na Kosovu? Da li je u proteklih osam godina zaista nešto učinjeno da se oni vrate u svoje kuće na Kosovu? Kako žive oni koji su ostali na Kosovu?

Živeo sam na Kosovu od jula do novembra 1999. godine i sproveo sam jedino ikad izvršeno istraživanje svih ciganskih zajednica na Kosovu, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane. Ustanovio sam da je na Kosovu do NATO bombardovanja bilo 298 ciganskih zajednica ili mahala sa otprilike 17,5 hiljada kuća i oko 120 hiljada stanovnika. Kada sam završavao svoje istraživanje na Kosovu je bilo još samo 30 hiljada Cigana (10 hiljada Roma i 20 hiljada Egipćana-Aškalija). Oko 14,5 hiljada kuća bilo je uništeno povratkom Albanaca kad su trupe NATO stigle. Od tada je broj Cigana pao na verovatno 20 hiljada (6 hiljada Roma i 14 hiljada Egipćana-Aškalija). Tek mali broj od 14,5 hiljada uništenih kuća je obnovljen, verovatno manji od 300. Broj ubijenih Roma verovatno nije veći od 1000. Većina je izbegla, uglavnom u Nemačku i Italiju, a neki u Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Oni koji su ostali konstantno su zlostavljani od albanske većine. Nijednom Romu nije dopušteno da se vrati na posao koji je imao pre rata. Predviđam da će, ako Kosovo bude nezavisno, većina Roma pobeći u Srbiju ili Nemačku, ako budu sebi mogli da dozvole da plate švercerima da ih izvedu sa Kosova. Aškalije i Egipćani će pokušati da žive sa Albancima, ali će vremenom i oni morati da napuste Kosovo, kao i ostale manjine, osim turske. Uprkos onome što njihovi političari govore, većina albanaca ne želi manjine i njihov dugoročni cilj je da imaju čisto albansku državu.

Kako se međunarodne humanitarne agencije odnose prema Romima? U Vašoj knjizi UN-leaded Blood izneli ste podatak da su Ujedinjene nacije gradile izbegličke kampove na zatrovanom zemljištu. Ko je odgovoran za to? I, da li su ti kampovi još tamo? Je li ikome stalo?

Za međunarodne humanitarne agencije na Kosovu uglavnom rade Albanci. Malobrojne agencije koje su još tamo, vrlo su proalbanski orijentisane jer su, naravno, pod uticajem svog albanskog osoblja. Jedan takav primer je Kancelarija švajcarske vlade koja za osam godina nije zaposlila ni jednog pripadnika manjina, jer je njeno albansko osoblje izjavilo da neće da radi sa pripadnicima nijedne manjine. UNMIK je iselio Cigane iz tri izbeglička kampa izgrađena na zatrovanom zemljištu, ali ih je premestio u bivši francuski logor u Severnoj Mitrovici, logor koji su Francuzi napustili zbog olova koje je trovalo francuske vojnike. Vojni lekar je francuskim vojnicima rekao da ne začinju decu devet meseci po napuštanju ovog logora. Ciganima, naravno, nije dato ovakvo upozorenje, njihove žene još imaju pobačaje, a deca rođena u kampu imaju nepovratna oštećenja mozga. Odveo sam osmočlanu porodicu u Nemačku na medicinski pregled. Svi su imali nepovratna oštećenja mozga i drugih organa. Jedno sedmogodišnje dete je imalo jetru 50-godišnjeg alkoholičara. Nemački lekar mi je rekao da ovo dete neće živeti duže od 25 do 30 godina. UNMIK je 2003. godine upozoren od Svetske zdravstvene organizacije da evakuiše ovaj romski izbeglički kamp. Nisu to učinili. Tako smo izgubili celu jednu generaciju romske dece.

Šta možete da kažete o činjenici da je egzodus nealbanskog i romskog stanovništva Kosova ubrzan i dolaskom međunarodnih čuvara mira. Ko je naterao Rome da napuste Kosovo: Srbi, Albanci, NATO ili svi zajedno?

Kao što sam rekao ranije, Rome su bili naterali da napuste Kosovo Albanci koji su se vratili. Trupe NATO stajale su skrštenih ruku i gledale, govoreći da oni nisu policijske snage i da su tu da zaštite Albance i nikoga više. Imao sam mnogo nesporazuma sa KFOR-om tokom leta 1999. godine u nastojanju da ih privolim da zaustave palikuće. Britanski KFOR me je čak i uhapsio i pritvorio jer sam protestvovao zbog paljenja srpskih i romskih kuća pred njihovim očima.

Kakva je budućnost odnosa između Albanaca i Srba sa Romima na Kosovu? Kakva je budućnost romske kulture mira i tolerancije u okruženju nasilja?

Po mom mišljenju nema budućnosti ni za jednu manjinsku populaciju, osim turske, na Kosovu. Većina Roma ga je već napustila. Njihova nova zemlja je Nemačka. Danas u Nemačkoj živi oko 35 hiljada Roma. Ako ne budu deportovani, to će biti njihova nova zemlja. Ako ih deportuju, biće im vrlo teško da prežive bilo gde drugde.

Zašto ste izabrali da živite u Knez selu, u blizini Niša? Ima li nečeg posebnog u vezi s tim selom?

Da, vazduh, divan predeo nalik na Toskanu pre nekoliko stotina godina. Ljudi u selu se odnose vrlo prijateljski prema meni. To je fino, tiho mesto za pisanje, a kad ne pišem, negujem svoj predivni vrt.

Šta je bolje za Rome, nezavisno Kosovo ili ne?

Romi neće ostati u jednom nezavisnom Kosovu. Oni ne žele da njihova deca idu u albanske škole ili služe u albanskoj vojsci. Oni neće moći da dobiju posao u albanskim preduzećima i zato će morati da napuste Kosovo.

Ginter Gras Vam je dodelio priznanje za ljudska prava u Vajmaru 2003. godine. Kako komentarišete njgovu nedavnu ispovest da je bio član SS odreda kad je imao 17 godina?

Bio je vrlo iskren u vezi sa svojom prošlošću. On je divan čovek i o njemu bi drugi ljudi trebalo da sude po njegovoj dugogodišnjoj borbi za ljudska prava manjina u Nemačkoj, naročito Roma. Svi grešimo tokom života, ali se ne suočavamo svi sa svojim greškama kao on. Ginteru Grasu treba čestitati što je sam skrenuo pažnju na svoju prošlost.

Šta ste naučili iz kontakata sa romskim narodom. Šta mislite o njihovoj kulturi i navikama?

Proveo sam 15 godina sa Romima, živeo sa njima, sakupljao njihova usmena svedočenja o prošlosti, posmatrao njihove običaje i tradiciju i istraživao njihovo poreklo. Na početku sam mislio da nije preživelo mnogo njihovih običaja iz drevne Indije, ali sam svakog dana otkrivao sve više, posebno kad sam posetio odbačena plemena u Indiji i otkrio istu tradiciju koju mnogi Romi, posebno na Balkanu, još održavaju. Evropski Romi u osnovi potiču iz plemena Dom iz Indije, a njegove podkaste su bile: Lohar, Sansi, Kikan i Kanjar. Ali oni nisu došli kao jedan narod niti u isto vreme. Danas ljudi, čak i obrazovani, sve Cigane i sve Rome trpaju u isti koš i sve ih zovu Romima. A oni su došli iz mnogih različitih grupa iz Indije i doneli različite tradicije i običaje. Oni imaju različite dijalekte, čak i različite jezike i većina nije sklapala brakove među sobom i dalje to ne čine. Mi moramo gledati na njih kao na deo indijskog raseljavanja koje se odvijalo tokom nekoliko vekova. Jedno pleme, Kikani, potiče čak iz Kurdistana i stiglo je u Indiju u 10. veku, gde se u Pendžabu pomešalo sa Sansima pre nego što se vratilo u Tursku u 13. veku. Imam mnoge uzorke DNK koji dokazuju ovu povezanost. Analize DNK danas pokazuju poreklo i kretanje mnogih naroda. Poreklo naših evropskih Cigana više nije sporno. Čak i uzorci DNK balkanskih Egipćana dokazuju njihovo indijsko poreklo. Oni nemaju egipatsku DNK.

razgovarao Milenko Srećković
prevela Nada Ljubić
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):