"Hodaćemo korakom najsporijeg" - ... u ovom pohodu moramo brinuti o poslednjem u koloni

29. april 2008. Zrenjanin

Kada smo započeli štrajk u Jugoremediji decembra 2003. godine, prvi značajnu podršku su nam pružile kolege iz industrije mesa BEK, kada su našim radnicima koji su za novogodišnje praznike štrajkovali u fabričkom restoranu, doneli pakete sa svojim proizvodima. Više od salama i pašteta, nama je tada značila solidarnost kolega iz drugih zrenjaninsakih preduzeća, značila nam je poruka da nismo sami i da imamo podršku u borbi za svoja prava. Radnici BEK-a su te 2003. godine razumeli da borba radnika u drugom preduzeću znači borbu za prava svakog radnika, i da će uspeh drugih značiti korak bliže ostvarenju prava svih nas. Solidarnost je oduvek bila radnička vrlina, ali ne samo to – solidarnost je i prevashodni radnički interes, ona naše najjače oružje!

 

Tokom devedesetih godina, u deceniji ratova, ekonomskih sankcija i krize, društvo u Srbiji su nagrizli strah, nepoverenje i sebičnost. Nakon 2000. godine, od početka tranzicija ka kapitalizmu i demokratiji, umesto da se Srbijom ponovo proširi stabilnost i uspostave odnosi poverenja i podrške mađu kolegama i komšijama, sa vrha političke i finansijske moći nam je stigla poruka da solidarnost više ni je vrlina, da svako treba da se bori samo za sebe, da su nam svi drugi neprijatelji, jer oni koji prvi stignu na cilj imaju pravo na sve – čak i da sve nas ostave bez ikakvih prava. Naravno, svi se slažemo da društvo u pravcu razvoja mogu da povedu samo najsposobniji, najstručniji i najtalentovaniji, ali razvoja će biti jedino ako se ti najsposobniji slože da je interes društva da svako od nas živ i zdrav stigne na cilj. U protivnom, trka za što bržim uspehom neće dovesti do razvoja i stabilnosti, nego do sve većih kriza i novih nestabilnosti. Meksički Zapatisti, ljudi koji se bore za prava tamošnjih obespravljenih „gubitnika“ kapitalizma, stali su pod slogan: „Hodaćemo korakom najsporijeg“. Ne želim da usporavam Srbiju na putu ka privrednom oporavku, ali koliko god se svi mi zalagali za brz ekonomski razvoj, neka nas slogan iz dalekog Meksika podseti da se u ovom pohodu moramo brinuti o poslednjem u koloni. U protivnom, pohod nas može uništiti pre nego što stignemo do cilja.

 

Radnici Jugoremedije danas razumeju da će naša pobeda ostati ugrožena ako radnici BEK-a, Šinvoza i drugih preduzeća ne otrgnu svoja preduzeća od propadanja, i da ćemo svoju fabriku najbolje zaštititi time što ćemo kolegama iz BEK-a sada uzvratiti solidarnost. U protekloj godini, solidarnost zrenjaninskih radnika je nadjačala plimu sebičnosti koja potresa Srbiju već skoro dvadeset godina. U narednoj godini, siguran sam, radnička solidarnost Zrenjanina će pokazati čitavoj Srbiji koliko jako oružje može biti u borbi protiv finansijskih i političkih centara moći.

 
Zdravko Deurić
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):