POKRET ZA SLOBODU

Pokret za slobodu je nezavisna, nestranačka i samoorganizovana radničko-seljačka organizacija koja podržava, organizuje i povezuje borbe radničkih i seljačkih grupa na lokalnom i međunarodnom nivou. Pokret za slobodu je osnovao Koordinacioni odbor radničkih i seljačkih organizacija, koji je horizontalno povezao štrajkačke odbore i radničke i seljačke grupe iz brojnih gradova, od krajnjeg severa do krajnjeg juga zemlje, radi zajedničkog napredovanja u borbi za očuvanje radnih mesta, preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Radničke organizacije, grupe i štrajkački odbori, koji su članovi Koordinacionog odbora najdalje su dospeli u borbi protiv privatizacije i uništenja radnih mesta u Srbiji. Pokret za slobodu je deo međunarodnog seljačkog pokreta i u koordinaciji sa brojnim međunarodnim organizacija, pokušava da se izbori za suverenitet prehrambenog sistema i protiv otimanja poljoprivrednog zemljišta. Višegodišnje aktivnosti Pokreta za slobodu sabrane su u nedavno objavljenim knjigama Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011), Zemlja i sloboda (2011) i Borba za budućnost (2013). Od avgusta 2013. Pokret za slobodu objavljuje internet časopis na engleskom jeziku: Freedom Fight Info - Voice of the Resistance from around the Globe (www.freedomfight.net)

Pokret za slobodu je nezavisna, nestranačka i samoorganizovana radničko-seljačka organizacija koja se zalaže za veću socijalnu pravdu, decentralizaciju vlasti i ekonomije, i veći stepen građanske samouprave. Osnovana je 2004. godine.

Pokret za slobodu podržava, organizuje i povezuje borbe radničkih i seljačkih grupa na lokalnom i međunarodnom nivou.

Glavni ciljevi naših aktivnosti jesu sprečavanje opšte rasprodaje preduzeća i uništavanja radnih mesta u Srbiji, i stvarna poljoprivredna reforma koja bi omogućila opstanak sela ugroženih siromaštvom.

U okviru Pokreta ustanovljen je 2009. godine Koordinacioni odbor radničkih protesta, koji je horizontalno povezao štrajkačke odbore i radničke grupe širom Srbije, radi zajedničkog nastupanja u borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. U 2012. godini Koordinacioni odbor menja ime u Koordinacioni odbor radničkih i seljačkih organizacija.

Pokret je takođe i deo međunarodnog seljačkog pokreta, i u saradnji sa brojnim međunarodnim grupama pokušava da se izbori za suverenitet prehrambenog sistema.

U Srbiji, mi se zalažemo za unapređenje samoorganizovanih projekata zapošljavanja, i poboljšanje uslova za osnivanje zadruga i javnih preduzeća za skladištenje i preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda. Kao sastavni deo Međunarodnog saveza protiv otimanja zemlje (landgrabbing), borimo se protiv privatizacije, ukrupnjavanja i rasprodaje poljoprivrednog zemljišta.

U naše višegodišnje aktivnosti spadaju i rad na opštem radničko-seljačkom umrežavanju, i pribavljanje međunarodne podrške konkretnim lokalnim borbama.

Pokret za slobodu od 2004. radi na alternativnom informisanju, analizi sistema u kojem dominiraju interesi krupnog kapitala, i organizovanju protesta i konferencija. Među našim publikacijama nalaze se knjige Deindustrijalizacija i radnički otpor (2011), Zemlja i sloboda (2011), Z magazin (objavljivan u periodu 2007-2009. godine) – časopis za analizu i kritiku neoliberalizma, monopolizma, i korporativnog lobija – brojni leci i podlisci, koji se bave aktuelnim problemima, kao i veliki broj tekstova koji se svakodnevno objavljuju na sajtu www.pokret.net.

Članovi Pokreta za slobodu učestvovali su i podržavali brojne proteste, organizovali javna okupljanja, i sudelovali u povezivanju i oformljavanju štrajkačkih i protestnih odbora. Zastava elektro, Šinvoz, Jugoremedija, samo su neka od preduzeća koja je Pokret za slobodu podržao, i u čijoj je borbi protiv nepravedne privatizacije učestvovao; radnici tih preduzeća su na različite načine učestvovali u radu Koordinacionog odbora radničkih protesta.

Zajedno sa vama mi želimo da se izborimo za budućnost u kojoj će biti više pravde i perspektive, manje nezaposlenosti i nemaštine, za život bez represije, ucenjivanja i bahatosti političkih partija. Želimo da osnažimo lokalnu zajednicu i podržimo sve projekte solidarnosti, u saradnji sa običnim ljudima koji žele da žive slobodno, poštujući načela pravde i razuma. Naša snaga je u radu, zalaganju, posvećenosti i, pre svega, međusobnom poverenju među pripadnicima Pokreta.

Dobrodošli!

Više informacija o Pokretu nalazi se na internet adresi: www.pokret.net. Možete nas kontaktirati na: info@pokret.net i br. tel: 063/8383882.

BILTEN O POKRETU ZA SLOBODU -štampaj i deli

------------------

CILJEVI

jula 2009. godine

POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.

POKRET ZA SLOBODU podržava različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.

Suočeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.

Zalažemo se za humano društvo, koje vodi računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na njegov život i život zajednice čiji je deo.

Da bi se ovaj cilj ostvario, neophodno je da postojeće inicijative pojedinih grupa prerastu u angažman najširih slojeva društva, istrajnih u narodnoj borbi da se vlast uzme iz ruku moćnika, i da se zajednica redefiniše po volji naroda.

Zbog toga POKRET danas i ovde.

Socijalna pravda

Kada govore o svom zalaganju za socijalnu pravdu, političari u Srbiji samo još više otkrivaju tiransku prirodu svoje vladavine. Iz kampanje u kampanju, smenjuju se jedno za drugim lažna obećanja da će se popraviti ekonomski položaj građana, kroz programe korumpiranih vladinih agencija, ili kroz dovođenje „strateških partnera“. Od nas se očekuje da verujemo u laži, sedimo i čekamo spas. Da bi smo zbilja krenuli ka ostvarenju socijalne pravde, potrebni su snažni i dinamični društveni pokreti koji će jasno artikulisati volju naroda i suprotstaviti je lažima i manipulacijama vlastodržaca i krupnog kapitala.

Kroz procese oslobađanja od komunizma i drugih oblika totalitarne vlasti, savremenom svetu je nametnuto jedno manipulativno shvatanje slobode, koje zapravo podrazumeva samovolju bogatih i moćnih, koje podstiče sebični karijerizam i pretpostavlja ga javnom interesu. Ovakva ideologizacija slobode isključivo služi učvršćivanju postojećih centara moći, i vodi ukidanju slobode milijardama pojedinaca. Ekonomski i politički poredak zasnovan na toj doktrini, već decenijama eksploatiše čovečanstvo radi korporativnog profita, a sada je doveo i do ekonomske krize kojoj se više ne vide ni prave razmere, ni mogući izlaz.

Pored kritičke analize neoliberalnog poretka, POKRET nastoji da podrži njegove alternative, različite socijalne i političke inicijative za koje smatra da doprinose uspostavljanju socijalne pravde. Suprotno vladajućoj neoliberalnoj ideologiji, koja nameće netrpeljivost između ličnog ideala slobode i kolektivnog ideala pravde, mi tvrdimo da jedino zajednica koja je uspostavljena na načelima socijalne pravde može da garantuje slobodu svakom pojedincu.

Otpor deindustrijalizaciji

POKRET podržava sve inicijative koje se opiru procesu deindustrijalizacije koji se sprovodi u Srbiji i ostalim zemljama regiona.

Privrede zemalja bivše Istočne Evrope preuređene su tokom neoliberalnih reformi na način koji odgovara samo korporativnom kapitalu, a ima pogubne posledice po sve ostale. Privreda Srbije se gotovo u potpunosti svela na prljave tehnologije, proizvodnju sirovina i polufabrikata, i dominaciju sektora trgovine i usluga. Nakon što je gašenjem industrije kreirana ogromna nezaposlenost, ona će se u narednom periodu regulisati razvojem slobodnih zona sa pogodnostima za green field investicije, što će značiti ekspanziju radnih mesta sa minimalnom nadnicom. Na ovaj način, naša zemlja postaje društvo podeljeno s jedne strane na milione nekvalifikovanih radnika i primarnih poljoprivrednih proizvođača, a s druge na bogate monopoliste i njihove visoko obrazovane eksperte; i još ako to povežemo sa tekućom reformom visokog obrazovanja koja za cilj ima instrumentalizaciju znanja za potrebe tržišta, onda postaje jasno da smo ponovo ušli u jedan totalitarni mehanizam, čije su posledice pogubne po perspektivu svake zemlje, i kulturnu, i privrednu, i političku.

POKRET ZA SLOBODU pruža podršku radničkim grupama koje se bore da očuvaju svoje fabrike i radna mesta, i studentskim grupama koje se suprotstavljaju „bolonjskim“ procesima komercijalizacije visokog obrazovanja. Očuvanje i unapređenje postojeće industrije i radnih mesta, te obrazovanja kao javnog dobra, u današnjoj Srbiji jesu najvažniji segmenti borbe za nezavisnost pojedinca od političke i finansijske vlasti. U podršci radničkim i studentskim borbama, POKRET ne nastupa sa pozicija ideologije ili striktne političke platforme, već pokušava da u vremenu velikih ideoloških zabluda podrži konkretne otpore, kao što su oni u ''Jugoremediji'', ''Šinvozu'', ''Zastavi Elektro'' i drugim preduzećima.

Decentralizacija

Iako je naša zemlja nastala kroz borbu za samostalnost lokalnih zajednica od centralne vlasti Carigrada i Beča, danas, na početku 21. veka, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj opštine i gradovi nisu pravna lica, a njihovom imovinom raspolaže centralna vlast. Radničke borbe za očuvanje radnih mesta i industrije, koje su poslednjih godina vođene u Zrenjaninu i u drugim gradovima Srbije, pokazale su da je lokalna samouprava sposobna da izađe na kraj sa složenim problemima zloupotreba u privatizaciji, ali da nema mehanizme da ove probleme reši. S druge strane, ispostavilo se da su ove radničke borbe postale mesto okupljanja i artikulacije zahteva čitave lokalne zajednice za socijalnom pravdom, zahteva koji se bez decentralizacije ne mogu ispuniti.

Prvi i najvažniji korak u postizanju stvarne samostalnosti lokalnih zajednica je vraćanje imovine gradovima i opštinama. Bez ovog preduslova, ne može se govoriti o decentralizaciji Srbije, o odgovornom i održivom upravljanju javnim dobrima u skladu sa interesima lokalne zajednice. Ukoliko opštine i gradovi ne preuzmu odgovornost za svoju imovinu, njima će i dalje upravljati neodgovorna i bespomoćna birokratija, potpuno zavisna od volje i milosti svojih ministara.

Regionalizacija Srbije kakvu predlaže trenutna vladajuća koalicija neće doprineti decentralizaciji. Naprotiv, radi se o još jednom pokušaju da se postojeći sistem preuredi na način koji će podsećati na decentralizaciju, ali će stvarna vlast ostati u rukama šefova velikih stranaka. Besmislena je, uostalom, i sama ideja decentralizacije koju sprovodi vladina agencija! Decentralizaciju Srbije mogu sprovesti jedino lokalne zajednice stvarno nezavisne od centralne vlasti, a takve nezavisnosti neće biti sve dok našom imovinom budu raspolagale centrale velikih partija.

POKRET ZA SLOBODU

 

Tekstovi o Pokretu za slobodu u drugim medijima:

Hapšenja za korupciju nisu dovoljna (VIDEO), Al-jazeera Balkans, 13. januar 2013.

Proširiti spisak spornih privatizacija, E-novine, 14. septembar 2012.

Radnici u šetnji protiv korupcije, B92, 14. septembar 2012.

Savetnik obećao rešavanje privatizacija, 14. septembar 2012.

Traže proširivanje liste spornih privatizacija (VIDEO), B92, 13. septembar 2012.

Konferencija Pokreta za slobodu u selu Ljubiš na Zlatiboru, list Danas, 20. jun 2012.

Protest Pokreta za slobodu ispred zgrade Vlade Srbije, list Republika, 1. maj 2012.

Protest Pokreta za slobodu ispred Vlade Srbije, list Novi magazin, 17. april 2012.

Proširiti spisak sumnjivih privatizacija, e-novine, 17. april 2012.

Vlast će odgovarati za korupciju i lošu privatizaciju, list Danas, 29. mart 2012.

Dokazi o nelegalnoj privatizaciji pred EU, list Danas, 18. mart 2012.

Borba za žitna polja u Srbiji, list AK, 17. februar 2012.

Kako se kali radnička pobuna, Press, 5. juna 2011.

Recenzija knjige ''Deindustrijalizacija i radnički otpor'', list Zarez, broj 309.

Pokret za slobodu protiv Mlađana Dinkića, e-novine, 5. april 2010.

Novi radnički pokret u Srbiji, Odjek, sindikalni list, februar 2010.

Robin Hud, sindikalac, ili..., Akter, 25. januar 2010.

Milenkova buna, Alo, 28. septembar 2009.

Disciplinovanje Srbije, Neues Deutschland, 24. mart 2009.

Čomski u zemlji robova, NIN, 19. mart 2009.

Noam Čomski podržao apel Pokreta za slobodu, Beta, 11. mart 2009.

Z magazin i dalje u ilegali, H-alter, 22. oktobar 2008.

Z magazin i balkanski zapatisti, KakoGod - regionalni magazin, 25. decembar 2007.

Z magazin za Balkan - novi slobodarski glas u regiji, Zamirzine, 3. decembar 2007.

Prvi broj časopisa Z magazin, `Glas Javnosti`, 10. jun 2007

Antiglobalisti u Srbiji, tekst u `Politici`o Z magazinu i Freedom Fightu, 07. septembar 2007

Video snimci o Pokretu za slobodu:

Russia Today (Deutsch): Intervju o NATO bombardovanju sa Milenkom Srećkovićem

Izlaganje Milenka Srećkovića: Uspon korporativne dominacije i poljoprivreda u Srbiji - 25. mart 2016, tribina u organizaciji Zrenjaninskog socijalnog foruma

Prilog Niške TV o publikaciji Milenka Srećkovića '''Korporativni imperijalizam: Zone eksploatacije u Srbiji''' koja predstavlja rezultate istraživanja korporativnih privilegija i radnih uslova u industrijskim ''slobodnim zonama'' u Srbiji. Prilog je emitovan 4. februara 2016. na NTV.

Predstavljanje istraživanja ''Korporativni imperijalizam: Zone eksploatacije u Srbiji'', 25. decembar 2015. u Press centru Udruženja novinara Srbije

Milenko Srećković: Istorijat agrarnih reformi i posledice privatizacije u poljoprivrednom sektoru

Protest ispred Predsedništva Srbije 14. septembra 2012.

 Protest ispred Vlade Srbije 17. aprila 2012.

Pokret za slobodu

Protest ispred Agencije za privatizaciju 11. avgusta 2009.

Obraćanje predstavnika Pokreta za slobodu u Odboru regija, savetodavnom telu EU, 7. marta 2012.

Protest protiv NATO konferencije u Beogradu, 20. maja 2010.

Seljački protesti u Srbiji

Radničke okupacije fabrika u Zrenjaninu, decembar 2007 - januar 2008.

Razgovor sa aktivistima Pokreta za slobodu na Radio Beogradu 2 19. marta 2011.

Tribina u Subotici i pridruživanje radnika Koordinacionom odboru 9. juna 2011.

Razgovor u CZKD-u 19. jula 2011.

Konferencija ''Poljoprivredna reforma u Srbiji'', 26. juna 2010.

Konferencija ''Radnički protesti u Srbiji'', 13. jul 2010.

Radničko okupljanje, 6. decembar 2010.

Tribina o Šinvozu, 10. mart 2009.

Izlaganje Milenka Srećkovića iz Pokreta za slobodu na Univerzitetu Johan Kepler u Lincu o raspadu Jugoslavije, ekonomskoj krizi, radničkom samoupravljanju i aktuelnim radničkim borbama u Srbiji. Predavanje je održano na engleskom jeziku u okviru konferencije ''Ekonomska kriza i realne utopije'' 17. novembra 2011.