Fanatična potrošnja i nezdravo društvo

U ogromnoj IKEA robnoj kući, u Saudijskoj Arabiji, 2004. godine, prilikom stampeda kupaca, koji su se borili za ograničen broj vaučera u vrednosti od 150 dolara, poginula su tri čoveka. Nešto slično dogodilo se u novembru 2008. godine, u njujorškom tržnom centru Wall Mart, kada je radnik na smrt pregažen od strane kupaca koji su bili usredsređeni na kupovinu ograničenog broja plazma televizora prečnika 50 inča.

Dinijataji Damor, privremeno zapošljen na održavanju, ubijen je na ”Crni Petak”. Pred zoru, oko 2.000 kupaca nestrpljivo je čekalo izvan Wall Marta, uzvikujući da im se otvore vrata. Prema tvrđenju Damorovog druga, radnika Džimi Overbija: ”Dve stotine ljudi oborilo ga je na zemlju. Izvalili su vrata iz šarki. Bio je pregažen i ubijen ispred mene”. Po izjavama svedoka, Damor, trideset i četiri godine star, pokušavao je da dođe do vazduha, ali su kupci u talasima nastavili da gaze preko njega. Kada im je, posle Damorove smrti, policija naredila da napuste objekat, mnogi su odbili uz povike: ”Ja čekam u redu od juče ujutro”.

Mediji koji su izveštavali o Damorovoj smrti, fokusirali su se na rulju ludih kupaca, i nešto manje na neodgovornost uprave Wall Marta, na slabo obezbeđenje i prostor. Međutim, u korporativnim medijima izostala je analiza potrošačke kulture i nezdravog društva u kojem trgovci, oglašivači, i mediji promovišu obožavanje jeftine robe.

Zajedno sa novinarima, moje kolege, stručnjaci za mentalno zdravlje, takođe su zataškale drustveno ludilo. Jedan od izuzetaka je demokratski socijalista, psihoanalitičar Erih From (1900-1980). From je u Zdravom društvu napisao: ”Još uvek mnogi psihijatri i psiholozi odbijaju da razmotre ideju da društvu u celini nedostaje razboritost. Oni smatraju da se problem mentalnog zdravlja u nekom društvu ogleda u broju ’neprilagođenih’ pojedinaca, a ne u mogućoj neprilagođenosti same kulture”.

Dok ljudi mogu da se odupru propagandi jeftine robe i mogu da ne obožavaju Wall Mart, Ikea-u, i druge ogromne katedrale - i ostanu izvan puta masi fanatičnih potrošača - teško će sebe zaštititi od sporog umiranja koje uzrokuje potrošačka kultura. Ljudska bića su svakog dana, na mnogobrojne načine, psihološki, socijalno i spiritualno, napadnuti kulturom koja:

- povećava materijalna očekivanja
- obezvređuje ljudsku povezanost
- promoviše sebičnost
- uništava sposobnost oslanjanja na sopstvene snage
- otuđuje ljude od normalne ljudske, emocionalne reakcije
- prodaje lažnu nadu koja stvara dodatnu patnju


Porast materijalnih očekivanja. Neispunjenje ovakvih očekivanja povećava patnju, koja izaziva emocionalne teškoće i destruktivna ponašanja. U sada već klasičnim istraživanjima promena u mentalnom zdravlju meksičkih imigranata u SAD, rađenim 1998. godine, analitičar Vilijam Vega pronašao je da prilagođavanje američkom društvu tri puta brže izaziva depresivna stanja. Vega je takođe otkrio porast zloupotrebe lekova i drugih štetnih ponašanja. Mnogi od ovih imigranata sami su ustanovili da pate zbog neispunjenih materijalnih iščekivanja, a svedoče i o patnji nastaloj zbog smanjenja socijalne potpore.

Obezvređivanje ljudske povezanosti. Američki sociološki pregled je 2006. godine objavio podatak da je procenat Amerikanaca bez jednog jedinog prijatelja u kojeg mogu da se uzdaju, u zadnjih dvadeset godina, porastao sa 10% na gotovo 25%. Socijalna izolacija je u velikoj meri povezana sa depresijom i drugim emocionalnim problemima. Ali porast usamljenosti je dobra prilika za potrošačku ekonomiju koja se bogati na povećanju broja potrošača – što je veća usamljenost, više se prodaju televizori, DVD uređaji, psihijatrijski lekovi, itd.

Promovisanje sebičnosti. Zaokupljenost sobom, koju zahteva potrošačka kultura, jedan je od glavnih razloga za vrtoglavi porast depresije i drugih emocionalnih teškoća u SAD. Buda je, još pre 2.500 godina, prepoznao odnos između sebične žudnje i emocionalnih poteškoća, a mnogi proučavaoci ljudskih bića, od Spinoze do Eriha Froma dolazili su do sličnih zaključaka.

Uništavanje sposobnosti oslanjanja na sopstvene snage. Gubitak lične nezavisnosti može prouzrokovati bolni nemir i anksioznost koji raspiruju depresiju i druge psihičke probleme. U modernom društvu sve veći broj ljudi, kako žena tako i muškaraca, ne mogu pripremiti ni običan ručak. Oni nikad neće spoznati anti-anksiozne efekte koje stvara sposobnost pripremanja sopstvene hrane, gajenja sopstvenog povrća, lova, ribolova, ili sakupljanja hrane radi opstanka. U potrošačkoj kulturi upravo su obesmišljeni lična nezavisnost i oslanjanje na sopstvene snage. Do određene mere ljudi su svesni da bi mogli ostati bez dohotka, a da nemaju sposobnost preživljavanja.

Otuđenje. Sveštenici potrošačke kulture - oglašivači i trgovci - znaju da će fanatični potrošači više kupovati ako su otuđeni od nekih normalnih reakcija na dosadu, frustraciju, brigu i anksioznost. Ako nas ovi ”sveštenici” mogu uveriti da je dato emocionalno stanje sramno ili dokaz bolesti, onda je verovatnije da ćemo početi da kupujemo ne samo psihijatrijske lekove, nego i sve vrste proizvoda da bi se osećali bolje. Kad postanemo uplašeni i otuđeni od prirodne ljudske reakcije, ovaj ”bol nad bolovima” pojačaće depresiju i druga samodestruktivna ponašanja.

Lažna nadanja. Lažna nada fanatičnog konzumerizma je da ćemo jednog dana otkriti proizvod kojim ćemo menjati svoja raspoloženja bez ikakvih štetnih posledica. Moderna psihijatrija je deo potrošačke kulture. Njen ”Sveti Gral” je potraga za antidepresivima koji mogu da odagnaju bolno očajanje, a da ne unište život. Frojd je, krajem 19. veka, smatrao da je rešenje u kokainu. Krajem 20. veka, psihijatri su smatrali da će problem rešiti amfetaminima, a kasnije tricikličnim antidepresivima kao što su Tofranil i Elavil. Na kraju 20. veka, bili su to lekovi kao što su Prozak, Paksil i Zoloft, kod kojih je na kraju otkriveno da dovode do zavisnosti i bolnog povratka bolesti, i da nisu ništa korisniji od placeboa. Koji god antidepresivni lek bio u pitanju, predstavljen je kao spas od depresije koji ne uništava život. Vremenom je otkriveno da se poigravanjem sa neurotransmiterima, na primer elektrošokovima i psiho-hirurgijom, nanose životne posledice.

Fanatici odbacuju i razlog i iskustvo. Oni su privrženi svojoj dogmi, a kada ona doživi neuspeh, ne napuštaju je, već pojačavaju svoju veru i sve jače je se drže.

Erih From je, pre 54 godina, zaključio: ”Čovek je danas suočen sa najosnovnijim izborom; ne između kapitalizma i komunizma, već između robotizma (bilo da se radi o kapitalističkoj ili komunističkoj verziji) i humanističkog socijalizma zajednice. Većina činjenica ukazuje da je današnji čovek izabrao robotizam, a to je, dugoročno gledano, izbor ludila i destrukcije. Ali sve ove činjenice nisu dovoljno snažne da bi uništile veru u ljudski razum, dobru volju i razboritost. Dokle god možemo misliti o drugim alternativama, nismo izgubljeni”.

Oslobađanje od fanatičnog konzumerizma i potrošnje znači razmišljanje o alternativama i aktivni izazov: izbor da se iskuse različite životne dimenzije koje su dogmom odbačene.

Brus Levin je klinički psiholog i autor knjige: Preživljavanje američke epidemije depresije: kako pronaći moral, energiju i zajednicu u poludelom svetu (2007).

Prevod Srećko Erić

Tekst je izvorno objavljen u Z magazinu broj 8 (www.zmagazin.net)

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):