Epska nesposobnost domaćih poslodavaca – pismo Uniji poslodavaca Srbije

Poštovani,

U jednom od junskih brojeva lista NIN štampane su izjave gospodina Dragoljuba Rajića, portparola ''Unije poslodavaca Srbije'', u tekstu koji se bavi nacrtom novog Zakona o štrajku. U svojoj izjavi portparol Rajić pokušava da pred srpskom javnošću odbrani praksu koja se odavno ukorenila među ovdašnjim poslodavcima – da mesecima ne plaćaju radnike za posao koji obavljaju. Ovu pojavu, nezamislivu u privredama civilizovanih zemalja, a koja je već godinama predmet osporavanja u našoj javnosti, do sada nisu obrazlagali poslodavci u Srbiji, pa je Rajićev istup zapravo prilika da čujemo i stav “druge strane”. Tako smo saznali da poslodavci u Srbiji evropskim radnicima priznaju pravo na štrajk, dok naši radnici moraju da uvide da preduzeće nema novca da isplati zarade. A preduzeće novca nema, zaključuje Rajić, jer ga radnici nisu zaradili.

Kao glasnogovorniku poslodavaca, gospodinu Rajiću je u opisu posla da prikrije njihovu odgovornost za kolaps u privredi. On to radi svaljivanjem krivice na radnike koji, ni manje ni više, traže da budu plaćeni za svoj rad. Portparol pritom polaže nade u predrasude o radnicima kao najodgovornijima za političko, ekonomsko i svako drugo posrtanje zemlje, koje već godinama šire vladini i provladini eksperti. Rečju, da bi doživeli katarzu i oslobodili se krivice, radnici su dužni da besplatno rintaju za poslodavce. Tek će na taj način možda steći pravo, kao i svi ''normalni'', evropski radnici, da štrajkuju za plate.

Međutim, odgovornost za stanje u privredi uvek je na onima koji organizuju proces proizvodnje. Nelikvidnost preduzeća ustvari pokazuje nesposobnost poslodavaca da organizuju rad i ostvare uspeh na tržištu. Radnici samo traže novac koji im pripada, ali poslodavci nisu dovoljno sposobni da ga obezbede.

Posebno je zanimljivo da su za Rajića najneprihvatljiviji oni štrajkovi u kojima radnici traže raskid privatizacije. Nema smisla, kaže on, da radnici traže raskid privatizacije kad su sindikati ''svesno ušli u legalne pregovore sa kupcem tog preduzeća, pa još i potpisali kolektivni ugovor''. Postavlja se pitanje šta je to ''nelegalno'' u zahtevima radnika da se poštuju ugovor i zakon u privatizaciji? U zemlji u kojoj su pojedini poslodavci, poput Dragana Kopčalića, već proglašavali štrajkače u svojim preduzećima za “sindikalne teroriste”, optužba Udruženja poslodavaca da su svi zahtevi za preispitivanje privatizacije ''nelegalni'' predstavlja siguran korak dalje u totalitarizam. Pritom podsećamo javnost na notornu činjenicu da je upravo praksa da zaposleni ne budu plaćeni za svoj rad presudno primorala radnike na borbu za izbacivanje neodgovornih poslodavaca, odnosno za raskid privatizacije.

Godine parazitiranja na državnim privilegijama i uticaj na političke tokove koji su poslodavci stekli uz pomoć bliskosti sa partijama na vlasti, naneli su velike štete srpskoj privredi, njenoj konkurentnosti i likvidnosti. U nadi da će se radnici izboriti protiv višedecenijske prakse da država nesposobnim, ali podobnim rukovodiocima obezbeđuje privid uspešnosti, srdačno vas pozdravljamo.

Milenko Srećković

Pokret za slobodu

30.6.2011.

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):
 
  • July 15, 2011, 1:57 pm - Markos

    Radim 12 casova dnevno po ceni od 66 dinara po satu, moj poslodavac koji me drzi na crno uvek za platu kuka kao da mu uzimam zivot. S druge strane od profita uspeo je da kupi stan, kucu i nov auto. A da ne govorim o drugim stvarima kao sto su utaja poreza, rad na crno i sl.

  • June 30, 2011, 2:09 pm - nanic

    ja nemogu da svatim da radim po dvanaest sati dnevno i da mi posle nedaju platu da kazu da nisam zaradio a sta da nemam prava ni na strajk jebem im majku milu na nos ce im to izaci