Dosta više sa ritualnom prvomajskom kuknjavom

Ovih dana, kao i prethodnih godina, slušamo ritualne žalopojke raznoraznih samoproklamovanih radničkih predstavnika o tome kako za 1. maj radnici ''roštiljaju'' umesto da zajedno sa njima šetaju na ritualnim protestima na koje ne dolazi ni njihovo članstvo.
Međutim, ozbiljna radnička borba ne vodi se 1.maja već svakodnevno. Ozbiljna radnička borba ne vodi se za apstraktna radnička prava već u pitanje dovodi vlasničku strukturu nad proizvodnim kapacitetima; posebno je to bitno u slučajevima kada postoje grupacije zainteresovane za obustavljanje proizvodnje i uništenje fabrike. Istovremeno je to najteža radnička borba jer novi vlasnici imaju podršku raznoraznih političkih partija.
Oni koji sude radnicima, nemaju osnovne informacije o radničkim borbama u Srbiji. Iako postoje brojni primeri sukoba među radnicima, još je više primera radničke solidarnosti i koordinisane borbe. Oni koji dušebrižnički pridikuju, o tome nemaju pojma, jer se ženskih prava sete 8. marta, a radničkih 1. maja.
Oni koji kukaju nad nepostojanjem radničke solidarnosti, ustvari pogrešno prikazuju činjenice. Nisu radnici nesolidarni među sobom, već su ostali nesolidarni sa njima (naravno uvek ima časnih izuzetaka). Intelektualci i javnost su ih proglasili zaostalim elementima prethodnog poretka koje treba zgaziti na putu reformi i pridruživanju EU. Radnici su vremena u kojima im se oduzima pravo na postojanje preživeli jedino zahvaljujući solidarnosti.
Previše je i onih koji propagiraju ''radikalne metode borbe'' a da do dan-danas nikada nisu učestvovali u jednom radničkom štrajku, okupaciji fabrike, blokadi pruge ili saobraćajnice. To nisu metode koje primenjujemo radi njih samih, ritualno, već su one jedne od trenutno nužnih radničkih sredstava u borbi za pravdu. Radnici širom sveta pribegavaju tim metodama iz nužnosti a ne pod uticajem propagande. Te metode su se u praksi pokazale kao veoma delotvorne, i one su plod radničkog iskustva a ne ''osvešćenih'' avangardnih grupica koje misle da imaju monopol na njih, iako ih nikada nisu primenjivale u praksi.
Dakle, ko ne želi da se svakodnevno bori zajedno sa radnicima, pre svega na raskidu privatizacija koje uništavaju radna mesta, neka nas poštedi i prvomajske histerije o tome kako radnici više vole da odu u prirodu da se odmore nego da učestvuju u protestima koji ne menjaju ništa.
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):