Detaljniji izveštaj sa konferencije ''Poljoprivredna reforma u Srbiji''

U organizaciji Pokreta za slobodu, u subotu 26. juna u beogradskom Domu omladine održana je konferencija pod nazivom ''Poljoprivredna reforma u Srbiji'', sa ciljem da se analiziraju trenutno stanje srpske poljoprivrede i mere koje bi dovele do njenog oporavka, unapredile poljoprivrednu proizvodnju i preradu, ukinule monopol u trgovini poljoprivrednim proizvodima, i poboljšale udruživanje, organizovanje i socijalni položaj ljudi koji žive od poljoprivrede.
U svom izlaganju ''Traktat o kvadraturi svetskog i srpskog agrarno-prehrambenog kruga'', prof. dr Miladin Ševarlić, šef kаtedre ekonomike poljoprivrede i tržištа nа Poljoprivrednom fаkultetu BU, izneo je uznemirujuće podatke o globalnom stanju u poljoprivredi, koja je velikim delom postala tržište za plasman nepoljoprivrednih proizvoda, sintetičkih inputa kao što su mineralna đubriva, herbicidi, pesticidi, hormoni rasta, aditivi. Ubrzanim porastom broja stanovnika nakon Drugog svetskog rata došlo je do intenziviranja poljoprivredne proizvodnje, međutim da li je time napredovala prehrambena bezbednost u svetu? Profesor Ševarlić izneo je podatke da je 1960. godine od 3 milijarde stanovnika na planeti 80 miliona bilo gladno, što znači svaki 38mi. Prošle godine, na broj stanovnika koji se uvećao 2,23 puta, i iznosi 6,7 milijardi, broj gladnih porastao je čak 13 puta, što znači da je gladan svaki sedmi stanovnik planete! Prema podacima Svetskog programa hrane, svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od gladi. Više ljudi svakodnevno umre od gladi nego od AIDS, malarije i tuberkuloze zajedno. Šta je onda pozadina promena u poljoprivrednoj proizvodnji?
''U uslovima tradicionalne proizvodnje, seljaku, odnosno porodičnoj zadruzi ostajalo je 95% profita od poljoprivredne proizvodnje. U uslovima konvencionalne proizvodnje koja je i danas dominantna, uz upotrebu sintetičkih inputa i mehanizacije, seljaku ostaje 30-50% zarade od poljoprivrede, dok u uslovima ekspanzionističke proizvodnje genetski modifikovane (GMO) hrane, udeo seljaka u profitu pada na svega 10%'', objašnjava prof. dr Ševarlić.
Nametanje GMO proizvodnje dovešće do još opasnijih posledica. ''Ljudi čuvaju seme preko 12.000 godina. Danas, međutim, vlasništvo nad tom bankom gena preuzimaju korporacije. Po 4 kompanije drže 80% semena, 80% klanja goveda i 80% maloprodaje hrane u svetu. Sa 5.000 sorti krompira i 7.000 sorti jabuka u 19. i 20. veku, upotrebom GMO ovaj broj se svodi na nekoliko koje dominiraju na milionima hektara'', kaže profesor Ševarlić, zalažući se za alternativu – organsku i multifunkcionalnu poljoprivredu koja bi bila ekološka, koheziona, rekreaciona, turistička, kulturološka i rezidencijalna.
Profesor Ševarlić ističe da je u Srbiji situacija posebno loša, uprkos valjanim potencijalima, i to pre svega zahvaljujući pogrešnoj politici Vlade, odnosno resornih ministara. Kvadraturu srpskog agrarno-prehrambenog kruga profesor Ševarlić predstavio je na sledeći način: 2002. godine cena kilograma pšenice bila je 7, a ove godine 11 dinara; cena litra dizela D-2, međutim, porasla je sa 38,7 na čitavih 102 dinara, dok je dinar devalvirao sa 60,76 na 103,78 za jedan Evro. U kontekstu privatizacije poljoprovredno-prerađivačke industrije, koja je, kao i u drugim sektorima industrije dovela do široke deindustrijalizacije, profesor Ševarlić se pita: „Ko će da plati reindustrijalizaciju agroprivrede?“ U zaključku, profesor je izrazio zabrinutost za budućnost srpskog sela. ’’Samo 22.625 gazdinstava u Srbiji ima 1 aktivnog poljoprivrednika na 10 i više hektara obradivog zemljišta, što je granica konkurentnosti. Šta ćemo sa 750.000 domaćinstava koja se bave poljoprivredom, a neće biti konkurentna? Pritom, uprkos pričama o ravnomernom regionalnom razvoju, Srbija manje ulaže u kompletnu infrastrukturu 4.539 sela i varošica, nego u kante za smeće, parkove, drvorede i trotoare u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu i Nišu. Od 2003. godine, Fond za razvoj Republike Srbije ne kreditira primarnu poljoprivrednu proizvodnju’’, upozorio je na kraju svog izlaganja profesor Ševarlić, ne propustivši da iznese ni svoje oštro protivljenje najavljenim zakonskim izmenama koje će ukinuti zabranu uzgoja i prometa genetski modifikovane hrane u Srbiji.
Prof. dr. Zorka Zakić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta BU u penziji, govorila je o ruralnom svetu od vekovnog zapostavljanja do savremenog favorizovanja kroz ruralnu industralizaciju, osvrnuvši se zatim na nacrt strategije o ruralnom razvoju Srbije kao nagoveštaj novog koncepta industrijalizacije. ’’Kod nas je problem što industrijalizaciju shvatamo na uži način negoli druge zemlje sveta. Industrija je u stvari svaka delatnost, pa i poljoprivreda. Da bi se shvatio moderan pristup ruralnoj industralizaciji moramo shvatiti terminološke razlike, pre svega urbanog i ruralnog. Kod nas se donosi neka strategija gde svi podrazumevaju da se ta terminologija već zna, što je pogrešno, a dokaz da nije tako je činjenica da i u svetu ne postoje univerzalne definicije ovih termina. Koncept ruralnog razvoja je testiran u zemljama u razvoju nekoliko decenija, da bi onda bio primenjen u razvijenim zemljama. U konceptu ruralne ekonomije poljoprivreda nije više nužno najvažniji deo. Koncept zelene revolucije (proizvodnja hrane, semenja, korišćenje mineralnog djubriva...), koji je nastao u Americi zapravo je predstavljao ne samo promenu u poljoprivrednoj proizvodnji, već je utkan u spoljnu politiku SAD tog vremena i postao njen integralni deo, kako bi socijalne revolucije u trećem svetu držali u granicama bezbednosti za svoj profit“, kazala je profesorka Zakić.
Prema njenim rečima savremeni ruralni svet karakterišu dve vrste kriza, jedna u razvijenim, a druga u nerazvijenim zemljama. Zajedničko im je da u oba slučaja nakon krize mora intervenisati država. ’’Šanse Srbije zasigurno nisu u samo poljoprivredi već više oko poljoprivrede, i to je koncept ruralnog razvoja. Ruralna industralizacija je antipod klasičnoj industralizaciji u čijoj su jednoj etapi izbačeni viškovi iz poljoprivrede kao što su kapital, radna snaga i hrana, kako bi se razvoj ubrzao, što više nije održivo i mora se tragati za novom koncepcijom. Kreatori nove strategije ruralnog razvoja u Srbiji moraju mnogo više da uče, i da integrišu postojeća domaća znanja koja nisu mala, ali su rasuta, ne bi li tako došli do najbolje strategije koja će doprineti neophodnoj reformi poljoprivrede kroz ruralnu industrijalizaciju’’ poručila je profesorka Zakić.
Dipl. ing. poljoprivrede Jon Popov, predsednik Građansko-sindikalnog fronta Vršac i predsednik Sindikata „Nezavisnost“ i štrajkačkog odbora „Vršačkih vinograda“, objasnio je na primerima privatizacije „Vršačkih vinograda“ i „Veterinarskog zavoda“ iz Zemuna do kakvih pogubnih efekata dovodi korupcija u privatizaciji i nebriga države o tome kome prodaje preduzeća koja su od strateškog značaja za poljoprivredu. Uprkos činjenici da su oba navedena preduzeća prodavana metodom javnog tendera, čiji je cilj ne samo da se postigne visoka cena, već u prvom redu da se nađe kupac koji će unaprediti delatnost preduzeća. Međutim, „Vršački vinogradi“ su prodati konzorcijumu iza koga je, nedavno se ispostavilo, stajao kapital braće Šarić, a „Veterinarski zavod“, je u nezakonitom postupku, što je utvrdio i Vrhovni sud, dodeljen kompaniji „Zekstra“, a ne konzorcijumu zaposlenih, koji je ispunjavao kvalifikacioni uslov da ima potrebno iskustvo u proizvodnji veterinarskih vakcina. Ministarstvo privrede je ignorisalo rešenje Vrhovnog suda, policijom izbacilo Konzorcijum zaposlenih iz „Veterinarskog zavoda“ i uvelo „Zekstru“ u posed, o čemu Popov svedoči jer je tada bio u solidarnoj podršci protestu kolega iz „Zavoda“. On je takođe istakao da je u „Vršačkim vinogradima“ nakon protesta radnika i malih akcionara ugovor o privatizaciji raskinut, ali da se ni nakon toga ništa nije promenilo u pogledu oporavka firme, jer zastupnica državnog kapitala odbija sve inicijative zaposlenih i akcionara.
Popov je takođe predstavio inicijativu Građansko-sindikalnog fronta Vršca za pokretanje proizvodnje bioekološkog goriva u Srbiji, na koju još uvek nema nikakve reakcije vlasti. 
Miroslav Grubanov predsednik udruženja poljoprivrednika “Paori“ iz Crepaje, rekao je da je problem poljoprivrede kod nas pre svega u tome što su zakoni iz te oblasti jednostavno prepisivani od država Evropske unije, ili susednih država, zbog čega su često potpuno neprimenjivi u našim uslovima. ’’Rokovi za primenu zakona su kratki. Kada je donet zakon o standardizaciji kaveza za koke nosilje, u EU je rok za primenu tog zakona bio deset godina, a kod nas samo dve. Ljudi taman kupe neku novu tehnologiju, vlast donese nov zakon po kome opet moraju da je menjaju u ponovo ulaze u trošak. To niko ne može da izdrži’’, objasnio je Grubanov, i izneo poražavajuće posledice Vladine politike o kojoj je prethodno govorio profesor Ševarlić. ’’Od 778.000 individualnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji 2002. godine, prošle godine registrovanih je bilo 415.000, od kojih je svega 84.000 ostvarilo pravo na subvencije. Zbog toga vlast sa istim, ili manjim budžetom može povećavati subvencije sa 12 na 14 hiljada po hektaru. Zbog takvih poteza vlasti srpska poljoprivreda je u kolapsu. Ovde vlada monopol i sve se rešava iza zatvorenih vrata. Izlaz je u udruživanju i borbi za svoja prava, osnivanju poljoprivrednih komora, većim subvencijama, ruralnom razvoju i ulasku u Evropsku Uniju. Za sve to, preduslovi su dobri zakoni koji bi trebalo da se primenjuju“, istakao je Grubanov.
U drugom delu konferencije su ponuđene alternative konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Doktor veterinаrske medicine Miroslav Tubić, stručni sаrаdnik udruženjа ''Prirodа'' zа orgаnsku hrаnu iz Zrenjаninа i odbornik Skupštine Grada Zrenjаnina, govorio je o orgаnskoj poljoprivredi kаo imperаtivu očuvаnjа prirode i zdrаvljа ljudi. Istraživanja vršena u SAD pokazala su da amerikanac godišnje preko hrane unese u sebe oko 4 kilograma otrova, zbog čega se iz budžeta najmoćnije zemlje sveta posle izdvajanja za naoružanje najveća sredstva ulažu u bioimunološka istraživanja. ’’Srbija je u tom pogledu daleko iza razvijenih zemalja, kod nas je i proizvodnja organske hrane još uvek u početnoj fazi. U Zrenjaninu su se proizvođači organske hrane organizovali, a nedavno je osnovano i nacionalno udruženje Serbia organica’’. Tubić se ipak založio za optimizam, jer je po njegovom mišljenju od otrovne zemlje mnogo veći problem u depresiji koja je zahvatila ljude u Srbiji, a koncept organske poljoprivrede upravo se zasniva na uspostavljanju harmonije u čovekovom mikrokosmosu i njegovom skladu sa prirodom. „Mi smo mala zemlja, u Brazilu postoji jedna farma veličine Srbije i pola Crne Gore. U količini organske hrane mi sigurno ne možemo biti konkurentni, ali imamo kapacitete da budemo konkurentni u kvalitetu. Stanovništvo Srbije je gladno i u kvalitativnom, ne samo u kvantitativnom smislu. Sloboda je u našem mikrosvetu, i ako naš sistem ne funkcioniše ne vredi tražiti slobodu od drugoga’’.
Koordinаtorkа Sаvezа udrugа ''Mrežа ekoselа Bаlkаnа'' Sunčana Pešak iz Zagreba, govorila je o kreiranju održivih ljudskih zajednica, predstavivši anarhistički koncept permakulture i eko-sela koja se zasnivaju na ovom konceptu. Permakultura je praktičan metod dizajniranja održivih životnih prostora i proizvodnje po uzoru na prirodu. U pitanju je kultura življenja, sveobuhvatan pristup stvaranju uravnotežene čovekove okoline. Počiva na tri etička principa: brizi o ljudima, brizi o Zemlji (okolišu) i postavljanje granica ljudskoj populaciji i konzumaciji. Dizajnirana na ovoj koncepciji, „ekosela su namjerno stvorene ljudske zajednice u urbanim ili ruralnim područjima koje nastoje spojiti ekološke principe dizajniranja i tehnologije sa socijalnim principima zajedništva“, objašnjava Pešak, i dodaje da ekosela počivaju na načelima ''nekonzumerističkog društva, humanog, jednostavnog i kvalitetnog života, umrežavanja i smanjivanja ekološkog otiska dijeljenjem resursa i dobrom organizacijom životne sredine''. Posebno bitna vrednost koja se štiti u poljoprivrednoj proizvodnji ekosela je biološka i genetska raznolikost. ''Poljoprivreda na srednjim i malim gospodarstvima stoljećima čuva ekologiju krajolika, kulturni krajolik. Genetska raznolikost kultiviranih vrsta dio je baštine svakog naroda. Sorte i vrste prilagođene lokalnim uvjetima i otpornije na bolesti i štetnike osnova su ekološke poljoprivrede''. Prema Pešakovoj, ''prednosti života u ekoselu su manji utjecaj na okoliš, ekonomske uštede, socijalne prednosti (briga o ljudima svih dobnih skupina, uključenost hendikepiranih, ravnopravnost spolova, osobni razvoj), očuvanje kontinuiteta tradicije, jednostavnost života uz zadovoljavanje svih potreba, osjećaj sigurnosti i slobode i povratak mladih ljudi na selo. Savez udruga Mreža ekosela Balkana, osnovan je 2005. godine. Ciljevi su stvaranje i umrežavanje edukacijskih centara za permakulturu i okolišu prijaznih tehnologija u regiji, i poticanje života u održivim zajednicama u ruralnim ili urbanim područjima''. Mreža ekosela Balkana okuplja članice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. U Srbiji ekosela još uvek ne postoje.
Jelena Sajić, suosnivačica medijskog projekta za farmere „Moja farma“ i predsednica Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, govorila je o ruralnom razvoju u Srbiji. ’’U našoj zemlji 55% stanovništva živi na 85% ruralne teritorije. Migracije iz ruralnog područja su dramatične – Srbija beleži pad broja stanovnika od 1% u istom periodu u kom je pad broja stanovnika u ruralnom području čak 3,6%. Glavni razlozi su nepostojanje osnovne infrastrukture za život i orjentacija isključivo na primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Jedina prednost ruralnih područja u ovom trenutku je zdrava životna sredina’’. Sajićeva je govorila o Vladinim merama da podstakne ruralni razvoj, ocenjujući ih kao nedovoljne i neadekvatne.
Poslednji izlagač na konferenciji, Dragomir Olujić, аktivistа studentskog šezdesetosmаškog pokretа i jedаn od pokretаčа, аktivistа i predаvаčа disidentskog „Slobodnog univerzitetа“, govorio je o domаćem аgrаru nа putu kа Evropskoj Uniji, za koji je rekao da je ’’bez strаtegije, plаnа i izvesnosti’’. Započevši polemiku, u kojoj je jasno došla do izražaja razlika između marksističke i anarhističke koncepcije, Olujić je između ostalog izrazio određenu skepsu prema uticaju koji mogu izvršiti projekti poput ekosela, ocenivši da je za ozbiljne promene u poljoprivredi neophodna promena vlasti, odnosno promena globalne vladajuće politike. Pešakova je istakla da ideja permakulture počiva na tome da ne čekamo da nam vlast reši probleme, već da sami organizujemo život u skladu sa svojim uverenjima.
Na kraju konferencije, učesnici i prisutna publika potpisali su Peticiju protiv izmene zakona o genetski modifikovanim organizmima, koju je pokrenula Facebook grupa “NO to GMO in SERBIA, NE za GMO u Srbiji”.
Siniša Jelovac,
Pokret za slobodu
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):