Da li nadolazi talas štrajkova i protesta?

Ivan Zlatić
novinar, aktivista Pokreta za slobodu

Ilustracija: Nikola Grulović
24.04.2009.

Kako kriza odmiče, sve je više srpskih preduzeća u kojima radnici i mali akcionari traže raskid privatizacionog ugovora, iz različitih formalnih povoda, ali sa očiglednim pravim razlogom da sačuvaju i radna mesta. Ako je suditi samo po onome što prenose veliki mediji, aktuelni talas štrajkova i protesta će po razmerama nadmašiti čak i zimu 2003/04, ono naivno vreme kad su DSS i G17 privatizacionim aferama rušile Živkovićevu vladu.

Da podsetimo, tadašnji sindikalni nemiri (mali akcionari tek behu u povoju) ostvarili su sledeće rezultate:

1)zahvaljujući obećanju da će zaustaviti korupciju u Agenciji za privatizaciju, Voja Koštunica je osvojio vlast,

2)premijer je potom prionuo na rešavanje problema južnih teritorija, odlažući pitanje korupcije za neka pokosovska vremena,

3)Agencija je nastavila da radi po starom, što je gazde okuražilo na obračun sa štrajkačima, naročito sa „kolovođama".

Na primer, vlasnik rudnika minerala Nemetali iz Vranjske Banje, lomio je pobunu tako što je u lokalnoj štampi objavio da sindikalne lidere finansiraju „šiptarski teroristi". Naravno da mu niko nije verovao, ali istovremeno je Bubalov kadar u Agenciji ignorisao razloge za raskid ugovora na isti način kao onomad vlahovićevci, pa su bljuvotine u medijima zapravo demonstrirale stapanje vlasnika sa novim poretkom, i progon pobunjenika sa one strane legitimnosti.

Danas bi trebalo da smo pet godina (i tri vlade) pametniji i odlučniji. Ušli smo u ciklus Kraljevića Marka (koji će valjda već jednom prestati da se kolje sa Musom Arbanasom za račun imperije), ekonomska depresija je spržila i ono malo preostalog strahopoverenja u poredak, dakle ima elemenata za nadu da radnička gibanja ovog puta neće potonuti u dinastičkim sukobima. Štaviše, izgleda kao da stvari nikada nisu bile jasnije.

Uzmite, recimo, slučaj Zastave elektro iz kragujevačke Rače. Preduzeće je prodato 2006. godine konzorcijumu privatnih lica na čelu sa Rankom Dejanovićem. Usledio je ugovor sa multinacionalkom Delphi, zahvaljujući kom je broj radnika sa manje od trista skočio na skoro hiljadu (ne stalno angažovanih, al' dobro sad).

Opštinom od 13 hiljada stanovnika zavladao je optimizam, a Dinkićeva Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (jedna od vladinih ustanova koje zavode egzorcizam dirigovane ekonomije tako što privatnim kompanijama dele državne pare), odobrila je sredstva za podršku dragocenom projektu. Na šta su sredstva poarčena đavo bi ga znao, tek krajem prošle godine Delphi je prekinuo saradnju. Između ostalog i zbog sopstvenih finansijskih problema i celokupne krize automobilske industrije, ali sindikati Zastave elektro takođe ističu loš menadžment kao razlog zašto je ino partner razmontirao mašine i odselio za Poljsku. Radnici su u štrajku, i traže od Agencije da sa Dejanovićem raskine ugovor. Ovaj ih je povrh svega zadužio kod poslovnih banaka, tako da ni stečaj nije daleko, ako se nešto hitno ne preduzme.

Zatvaranje jedinog industrijskog pogona, značilo bi kraj Rače kao naseljenog mesta. Ipak, Agencija ne reaguje, a ukoliko vam se prezime vlasnika čini poznato, to je samo zato što se zaista radi o suprugu predsednice Narodne skupštine Slavice Đukić Dejanović, inače bivšem JULovcu. Tu se završava svaka priča svake vlasti u Srbiji o borbi protiv korupcije, čuvanju radnih mesta i regionalnom razvoju, što smo, verujem, odavno razumeli.

Sad, siguran sam, razumemo da ni interesi kapitala, što domaćeg, što „strateškog", nisu bogznakakav oslonac miru i razvoju. Istovremeno, levičarski aktivisti u Beogradu i Zrenjaninu ovih dana organizuju podršku radnicima zrenjaninskog Šinvoza. Jesmo li to, konačno, počeli da se oslanjamo jedni na druge?
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):