Srpski Evropejci, radnici, privatizacija i mali akcionari (Slučaj zrenjaninskog „Šinvoza")

 
1902_srpski_evropejci.jpgIvan Zlatić
novinar, aktivista Pokreta za slobodu
Ilustracija: Nikola Grulović

Nakon što su radnici akcionari „Jugoremedije" marta 2007. godine pobedili u višegodišnjoj borbi i preuzeli upravu nad fabrikom, postali su uzor drugim zrenjaninskim radnicima i malim akcionarima. Iako se među sindikalcima u Srbiji često može čuti jadanje da je uspeh „Jugoremedije" neponovljiv jer se danas retko može naći da radnici i mali akcionari u svom portfelju još uvek drže većinski paket akcija (u „Jugoremediji" imaju 58 odsto), slučaj „Šinvoza" svedoči da suština zrenjaninskog recepta nikada nije bila u broju akcija, već u upornom i promišljenom aktivizmu i solidarnosti zasnovanoj na svesti o zajedničkom interesu.

Iako je Viši trgovinski sud u Beogradu pre dve nedelje potvrdio prvostepenu odluku kojom se „Šinvoz" ponovo poklanja Nebojši Ivkoviću - čoveku koji je firmu i doveo do stečaja - prethodna sindikalna i politička inicijativa zrenjaninskih radnika akcionara je upornim i doslednim tzv. case buildingom, u najboljem maniru savremene zapadne levice, stvorila situaciju da se sada, nasuprot mišljenju suda, ne nalaze samo zdrav razum i otpušteni radnici, već i grad Zrenjanin, lokalna zajednica, ugledni pojedinci i javnost Srbije.

Pored Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, koji je septembra prošle godine zaključio da je privatizacija „Šinvoza" drastičan primer nesavesnog rada Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvršenja ugovornih obaveza, 3. februara je isti stav zauzeo i Anketni odbor grada Zrenjanina o „Šinvozu" i preporučio Skupštini grada da preduzme konkretne mere podrške radničkoj borbi za poštovanje zakona i ugovora.

Ovaj odbor je osnovan novembra prošle godine na inicijativu odbornika lokalnog političkog pokreta Ravnopravnost, koji su osnovali radnici akcionari „Jugoremedije", „Beka", „Šinvoza" i drugih zrenjaninskih preduzeća opljačkanih u privatizaciji. Međutim, predlog Ravnopravnosti podržali su svi zrenjaninski odbornici, i iz vlasti i iz opozicije, da bi njihovi predstavnici potom zaista prionuli na posao i za dva meseca izašli u javnost sa zaključcima pred kojima bi pomenuta sudska presuda možda i izgledala smešno kad ne bi bila tragična za preko 500 radničkih porodica.

Nekoliko dana po objavljivanju zaključaka Anketnog odbora, na tribini Ravnopravnosti u zrenjaninskom Kulturnom centru, osnovan je Odbor građana za podršku radnicima akcionarima „Šinvoza", u koji su, između ostalih, ušli i dr Zagorka Golubović i dr Nebojša Popov.

Kada bi proevropski sentiment u Srbiji počivao na idealima demokratije i ljudskih prava, na težnji ka slobodi i kreativnosti, onda bi borba radnika akcionara „Jugoremedije" i „Šinvoza" lako bila prepoznata kao uzor evropske Srbije. Taj sentiment, međutim, počiva na rasizmu prema orijentu, Rusima, Rumunima, Albancima, Šiptarima (misli se na Srbe sa Kosova), Bosančerosima, kolonistima, seljacima (paorima ili gedžama, svejedno je), seljacima u kulturološkom smislu, radnicima, radnicima u ideološkom smislu (bivši radnici društvenih firmi koji su ostali bez posla posle privatizacije) i nepoštenoj inteligenciji.

Ne treba se zato čuditi što se kod nas pod evropskim uzorom podrazumeva mladi beli nasmejani karijerista sa menadžerskim fakultetom i službom u nekoj agenciji za pružanje usluga koje nikome ne trebaju, ali se masno plaćaju; u ženskoj varijanti, mlada i zgodna enterijeristkinja.

Tako sagledana, Evropa zaista nema nikakve veze sa predsednikom Sindikata „Šinvoza" niti sa liderom malih akcionara „Jugoremedije".

Obojica su bravari, hvala na pitanju!
Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):