Potomci Maja Indijanaca, naseljeni pretežno u Čiapasu, jednom od najsiromašnijih regiona Meksika, 1. januara 1994. godine, oružano su se pobunili protiv vladine politike, multinacionalnih korporacija i zemljovlasničke torture. Pobuna je počela manje od dva sata pošto je stupio na snagu NAFTA sporazum (sporazum o slobodnoj trgovini između Kanade, SAD i Meksika), donet s ciljem privilegovanja multinacionalnih korporacija a koji je ugrozio vekovnu ekonomiju i kulturu domorodaca. Pod pritiskom Sjedinjenih Država dve godine ranije meksički predsednik Karlos Salinas izmenio je član meksičkog ustava čime je multinacionalnim korporacijama omogućen veći pristup nekada pravno zaštićenom zemljištu, na koje su do tad ustavom zagarantovano pravo imale domorodačke porodice i zajednice.

Maskirani gerilci Zapatističke vojske nacionalnog oslobođenja (Ejйrcito Zapatista de Liberaciуn Nacional - EZLN), početkom 1994. godine, zauzeli su nekoliko gradova uz pomoć više hiljada svojih ljudi, koji su pred napad infiltrirali meksičku armiju i tajnu policiju. Najznačajniji osvojeni grad bio je San Kristobal de Las Kazas, grad u oblasti planina Siera Madre. Oružana strana njihove pobune brzo je okončana prividnim primirjem (San Andrejski sporazum, 1996) i pratila ju je genocidna odmazda meksičke vlade, ali najveća pobeda zapatista nije ratna, već ona koju su ostvarili u sopstvenim redovima.
Zapatistički revolucionarni pokret izbegao je zamku u koju su upadale druge latinoameričke gerile koje su se borile protiv imperijalizma Sjedinjenih Država. Zapatisti se ne bore za osvajanje vlasti, već rade na realizovanju jedinog oblika društvenog uređenja koje ljude može spasiti od pogubnog dejstva postojanja vlasti a to je direktna demokratija. Zapatistička gerila je nastala 1983. godine kada se šest muškaraca i žena povuklo u šumu inspirisana klasičnim gevarističkim načinom borbe za prava socijalno najugroženijih. Do 1988. godine, pod uticajem domorodačke kulture s kojom su stupili u dodir, izvorni koncept hijerarhijskog i vertikalnog vojnog vođstva biva transformisan u pokret nadgledan od strane domorodačkih zajednica. U gerili biva definisan koncept ’’vođenja slušanjem’’, što bi značilo da su vođe gerile potčinjene onima koji su ih postavili na lidersku poziciju. Biskup Samjuel Ruiz, crkveni velikodostojnik San Kristobal de Las Kazasa i vodeći medijator u vreme mirovnih pregovora između zapatista i vlade, tvrdi da su zapatisti radikalno drugačiji od prethodnih gerilskih organizacija. ’’Oni ne žele da osvoje vlast’’, tvrdi on. ’’Ovde se radi o nečemu potpuno novom. Oni žele da stvore demokratske uslove u kojima svi Meksikanci mogu da uzmu učešća’’.

Potkomandant Markos: Parabola o šahu

Milenko Srećković: Budite zapatista gde god da ste

Blejk Bejli: Desetogodišnjica zapatističke oružane revolucije u Čiapasu

Andrija FF: Zapatistički pokret

Naomi Klajn: Ne Logo (pogovor)

Imanuel Valerštajn: Zapatisti – druga faza

Andrew Flood: Anarhisti i Zapatisti

Slobodarski Čiapas (Intervju sa Pietrom Vermentinijem)

Zapatistička ,,druga kampanja'' (Predsednički izbori u Meksiku)

Blejk Bejli: Zapatista