Video snimak konferencije za novinare Pokreta za slobodu povodom nove radničke protestne šetnje koja će se održati u ponedeljak, 18. februara, sa početkom u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, možete pogledati na sledećem linku:

http://www.webtv.rs/partnerplay/blic/50289/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu--najava-radnicke-protestne-setnje

Na pres konferenciji u Press centru UNS-a, Pokret za slobodu najavio je novu protestnu šetnju, zakazanu za ponedeljak 18. februar u 16 časova ispred Agencije za privatizaciju. Ciljevi novog protesta nadovezuju se na višegodišnji rad Saveta za borbu protiv korupcije i njegove predsednice, pokojne gospođe Verice Barać, kao i na zalaganja samog Pokreta za slobodu i prethodne proteste u njegovoj organizaciji.  Dogovor postignut sa gospodinom Oliverom Antićem, savetnikom za pravna pitanja predsednika Nikolića, do kog je došlo nakon protesta od 14. septembra 2012, nije doneo očekivane rezultate: situacija u preduzećima oštećenim privatizacijom i dalje se pogoršava, a od obećane saradnje, obnove proizvodnje i obeštećenja radnika preostala su samo spektakularna hapšenja. Iz tog razloga, Pokret za slobodu, u saradnji sa brojnim radničkim i seljačkim grupama, obnovio je i dopunio svoje zahteve; po rečima njegovog predstavnika Milenka Srećkovića, primarni zahtev novog protesta biće utvrđivanje odgovornosti Agencije za privatizaciju kao i svih nadležnih institucija koje su omogućavale privatizacionu pljačku – a u skladu s tim i ukidanje ove Agencije, koja je, ne ispunjavajući svoje obaveze, ili ih ispunjavajući selektivno i nepravilno, doprinela propasti ogromnog broja preduzeća. Od 2284 privatizovanih firmi 1070 njih završilo je u stečaju, dok je od 664 raskida kupoprodajnih ugovora većina njih usledila tek pošto su se preduzeća već našla na rubu propasti. S druge strane, u 253 privatizovana poljoprivredna preduzeća otpušteno je preko 65.000 poljoprivrednih radnika, a do poništenja ugovora u nekih šezdeset preduzeća došlo je tek nakon što je u njima otuđena sva mehanizacija i druga oprema. Jednim od glavnih krivaca za taj kolaps može se smatrati upravo Agencija za privatizaciju, koja je ignorisala brojne radničke ukaze, dopuštala gašenje proizvodnje, rasprodaju fabričke imovine i neosnovana hipotekarna zaduživanja: a ne ispitujući poreklo novca uloženog u privatizaciju omogućila je i da se kao kupci pojave ljudi sa policijskih poternica, narko dileri i slični „biznismeni“ – što je više nego dovoljna potvrda njene neefikasnosti i razlog za njeno ukidanje. Drugi zahtev Pokreta za slobodu biće donošenje zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji, čime bi se obezbedilo da i u budućnosti niko ne prođe nekažnjeno za uništavanje privrede; a Pokret neće odustati ni od svog ranijeg zahteva, da se radnici obeštete zbog uništavanja njihovih fabrika i radnih mesta, i to na taj način što bi se obnovila proizvodnja u njihovim preduzećima. Radi rešenja ovog gorućeg problema radničke grupe već su, na poziv gospodina Antića, Predsedništvu dostavile brojne dopise o situaciji u svojim firmama, kao i predloge za njihov oporavak, koje je Predsedništvo prosledilo nadležnim institucijama: ali na te dopise do sad nije bilo nikakvog odgovora. Pokret za slobodu zato ponovo predlaže formiranje radnih grupa u kojima bi predstavnici samih radnika sarađivali sa odgovarajućim institucijama, i u kojima bi se zajednički radilo na obnavljanju proizvodnje – podsećajući na to da postoje brojni načini na koje bi država u tome mogla uzeti učešća, i kasnije povratiti svoja potencijalna ulaganja. Kao sledeći zahtev istaknuta je neophodnost obnove domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. Strane firme u Srbiji dobijaju 5 do 10 hiljada evra po otvorenom radnom mestu, dok domaća preduzeća propadaju u samo par godina po svojoj privatizaciji: pri čemu je korupcija političara koji omogućavaju takvo poslovanje skoro nedokaziva. Najveći je problem, po rečima Srećkovića, to što ni sadašnja vlast nema nikakvu viziju privrede koja ne bi bila zasnovana na ideologiji slobodnog tržišta, stranih investicija i društvenog uređenja koje propisuju međunarodne finansijske institucije: što je i pod prethodnim režimom u Srbiji značilo samo eksploataciju i poniženje radne snage i onemogućavanje suverenog i samoodrživog razvoja. Najbolji primer za to daje Ju-es stil, koji je, otišavši iz Smedereva, za sobom ostavio socijalnu katastrofu – kao što je učinio i u Pitsburgu, sedamdesetih, kad je zbog njega ostalo bez posla 10.000 ljudi. Umesto besplodne saradnje sa stranim investitorima, rešenje treba tražiti u suverenoj domaćoj ekonomiji, smatra Srećković, podsećajući da je jedan od razloga opstanka Srbije pod sankcijama devedesetih billa razvijena poljoprivredna proizvodnja i jaka domaća farmaceutska industrija. Najzad, Pokret za slobodu zahtevaće i sprečavanje dalje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Rok koji predviđa omogućavanje prodaje zemljišta strancima četiri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji dogovoren je očigledno i isključivo u interesu preprodavaca, kojima je jedini cilj da što pre prodaju jeftino stečeno zemljište po skupim evropskim cenama. To je zemljište, šta više, i prisvojeno na nezakonit način, budući da je veći broj otkupljenih parcela bio u državnom ili zadružnom vlasništvu, i promena njegovog oblika svojine bila je potpuno nepropisna.

Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu.
ZAHTEVAMO:
- Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku.
- Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju.
- Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji.
- Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima.
- Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija.
- Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta.
DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST
POKRET ZA SLOBODU
--------------------------------------------------
Saopštenje Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija
Radnički protesti u poslednjoj deceniji, direktno i indirektno, doveli su do određenih pozitivnih promena u našem društvu. Međutim, ostalo je još mnogo toga što treba menjati. U ponedeljak, 18. februara u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju nastavljamo našu višegodišnju borbu protiv korupcije u privatizaciji. Kao i svi nedavni protesti u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU i ovaj je posvećen uspomeni na VERICU BARAĆ, osobu koja se najviše zalagala da se i u našoj zemlji poštuju prava običnih ljudi. Pozivamo sve radnike, udruženja i sindikate koji brinu o opštem interesu društva u kojem živimo da nam se priključe i podrže protest.
Svi zajedno do pobede!
Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija
-------
Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin
Udruženje Solidarnost, Subotica
Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac
Udruženje Paori, Crepaja
Udruženje Obruč, Ratkovo
Građansko-sindikalni front, Vršac
Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača
Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd
Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica
Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘
Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori
Savez samostalnih sindikata Srbije u IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Udruženje akcionara IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Pokret za slobodu

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da hapšenja vlasnika firmi nisu dovoljna i da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća, izvještava novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Pokret za slobodu
Matični br. organizacije: 17686097
Veb sajt: www.pokret.net
I-mejl: info@pokret.net
Tel: 062/234251 i 063/8383882

PRES-KONFERENCIJA
U petak, 14. septembra, u 12 sati,
u Press centru UNS-a, ul. Knez Mihailova 6/III
povodom
RADNIČKE PROTESTNE ŠETNJE
Srbija – zemlja slobodnih, nikad zemlja robova
od Agencije za privatizaciju do Predsedništva Srbije
u organizaciji
POKRETA ZA SLOBODU,
nestranačkog, radničkog socijalnog pokreta.

Protest POKRETA ZA SLOBODU počeće 14. septembra u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, ul. Terazije br. 23. Protestna kolona će u 16.45 krenuti ka zgradi Predsedništva Srbije, na Andrićevom vencu. U 17 časova delegacija POKRETA ZA SLOBODU pokušaće da dobije prijem koji je već zatražen kod predsednika Tomislava Nikolića.

U protestu 14. septembra učestvovaće radničke grupe sa kojima POKRET ZA SLOBODU već godinama sarađuje u borbi protiv korupcije u privatizaciji. Među njima su radnici Srboleka, Trudbenik Gradnje, IP Prosvete, Rafinerije nafte Beograd, ABS Minel Transformatora, Rekorda iz Beograda, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES iz Surdulice, Jugoremedije i Šinvoza iz Zrenjanina, Vršačkih vinograda iz Vršca, i mnogi drugi.

Zahtevi radničkog protesta 14 septembra:

1) Zahtevamo da se omogući aktivno učešće radničkih predstavnika u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija. Radnička i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lažiran. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika, javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istražnim radnjama koje se sprovode, ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinačnih preduzeća.

2) Zahtevamo da se odšteta sastoji u obnavljanju ili očuvanju proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadležne državne agencije nisu pravovremeno reagovale, iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Kao što postoji Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija, koja omogućava stranim kompanijama da dobiju 5-10.000 evra po radnom mestu, takođe se uredbom novac može kanalisati u obnovu proizvodnje koja je uništena tokom procesa privatizacije dok su fabričkom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. Pokretanjem proizvodnje, taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u državni budžet.

3) Zahtevamo proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća. Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko slučajeva privatizacije, već treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji, namerno guranje preduzeća u stečaj, kao i na poslovanje koje je štetilo preduzeću.

4) Zahtevamo poboljšanje opštih prava radnika, kao na primer sprečavanje otpuštanja radnica na trudničkom bolovanju koje se vrši neprodužavanjem Ugovora na određeno.

U petak, 14. septembra, u 16 časova, POKRET ZA SLOBODU organizuje radničku, nestranačku protestnu šetnju od Agencije za privatizaciju do Predsedništva Srbije (od Terazija br. 23 do Andrićevog venca). U 17 časova protestna povorka će stići ispred Predsedništva, gde očekujemo da prime našu delegaciju. Zahtevamo preispitivanje privatizacije i obnavljanje ili očuvanje proizvodnje u preduzećima koja su uništena u procesu privatizacije. Insistiramo na proširenju spiska spornih privatizacija. Radnici okupljeni oko Pokreta za slobodu obratiće se medijima na pres konferenciji u UNS Press centru (Knez Mihailova br. 6/III) 14. septembra u 12 časova.

Na konferenciji 9-10. juna u selu Ljubiš, na planini Zlatibor, uz učešće predstavnika međunarodnog seljačkog pokreta Via Campesina, Pokret za slobodu nastaviće da se zalaže za povezivanje radnika i seljaka u zajednički pokret za bolje društvo i bolju budućnost. U tom cilju predložićemo ujedinjenje seljačkih organizacija i Koordinacionog odbora radničkih organizacija, odnosno preimenovanje ovog potonjeg u Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija. Razgovaraćemo sa Ženevjev Savinji iz Francuske o delovanju Via Campesine, sa Branislavom Gulanom o zadrugama i zadružnom organizovanju, sa Sunčanom Pešak o podršci zajednice i alternativnim modelima distribucije u poljoprivredi, sa gostima iz Makedonije i Hrvatske o situaciji u njihovim zemljama, itd. Založićemo se i za udruživanje proizvođača, razvoj prerađivačkih kapaciteta i unapređenje samozapošljavanja, za proglašenje poljoprivrede i prehrambene industrije strateškom granom privrede, za otpor korporativnoj poljoprivredi, privatizaciji poljoprivrednih preduzeća i rastućoj latifundizaciji zemljišta.