Protestni odbor radnika-akcionara i poverilaca “Šinvoza”
30. septembra 2008.
Z r e nj a n i n
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
EKONOMIJA BANKROTARekord, Rakovica
Kada je Mlađan Dinkić leta 2007. godine, ubrzo po preuzimanju dužnosti ministra ekonomije i regionalnog razvoja, najavio da će se privatizacija preduzeća koja do tog trenutka nisu prodata nastaviti kroz stečaj, javnost je ostala potpuno ravnodušna. Posle šestogodišnje praske da kupci kroz privatizaciju stiču apsolutnu vlast, a radnici i mali akcionari gube sva prava (sem u Jugoremediji i nekolicini drugih preduzeća koja su prešla u kontranapad), ekonomija bankrota je dočekana kao legalizacija faktičkog stanja. Niko, međutim, nije ni slutio da će ministrovu viziju svojinske transformacije uskoro početi da slede svi privatni vlasnici koji hoće da se oslobode ''nepoželjnih'' ugovornih obaveza – pre svega onih koje se tiču radnika.
Ivan Zlatić, Marija RadišićZahvaljujući britanskoj kompaniji ’’Global Steel Holdings Limited’’, nekadašnji kraljevački privredni gigant ’’Magnohrom’’, osnovan 1952. godine, koji je svojevremeno proizvodio između 120 i 130 hiljada vatrostalnih opeka, i zapošljavao oko 5 hiljada radnika, našao se u vrhu liste domaćih preduzeća upropaštenih privatizacijom, zajedno sa zrenjaninskim ’’Šinvozom’’, BEK-om i ’’Jugoremedijom’’, užičkom ’’Raketom’’, kruševačkom ’’Župom’’... Agonija ’’Magnohroma’’ je počela uvođenjem ekonomskih sankcija međunarodne zajednice, kada su se njegovi proizvodi ilegalno izvozili, a najveći dio zarade od ovakvih poslova odnosili posrednici, školjka-firme na ’’patriotskom’’ zadatku ’’probijanja sankcija’’. Nekadašnji gigantski proizvođač vatrostalnog programa, pretvorio se tokom devedesetih u preduzeće sa ogromnim problemima, praktično na izdisaju – više od dvije i po hiljade radnika je ostalo bez posla, a uposlenost proizvodnih kapaciteta je pala na svega 20 odsto. Nakon bombardovanja 1999. godine, fabrika je ostala bez najznačajnijih snabdjevača kvalitetnom rudom, rudnika ’’Goleš’’ i ’’Novo brdo’’ kod Prištine.
Aktivisti Pokreta za slobodu – Freedom Fight objavili su treći broj Glasa radnika. Publikaciju će u Beogradu deliti radnici zrenjaninskih i beogradskih preduzeća tokom prvomajskih demonstracija. Štampanje publikacije pomogli su zrenjaninski radnici. Publikaciju možete u kompjuterskom formatu preuzeti ovde:http://freedomfight.net/glasradnika3.pdf
U radu na publikaciji učestvovali su i članovi internet časopisa ’’Pobunjeni um’’.
Pokret za slobodu – Freedom Fight
Mi smo sve izgubili, došli smo do ivice ponora, do prosjačkog štapa, borimo se za golu egzistenciju nas i naših porodica, borimo se za opstanak. Povratka nazad nema, napred bez straha. Genocid koji Država sprovodi prema radnicima "Magnohroma" mora prestati sada i odmah. Na našoj strani su Zakon i prava pravde. Na našoj strani je i Ustav Republike Srbije.
Radničko-sindikalni prosvjed u Zagrebu
ZAGREB - U središtu Zagreba u subotu je održan dugo najavljivani javni radničko-sindikalni prosvjed pod motom “Zajedno za veće plaće u javnom i privatnom sektoru“. U prosvjedu su sudjelovali i anarhisti uz transparente s nešto radikalnijim porukama, poput "Država je tamnica svih naroda" ili "Tražimo veće kaveze i duže lance".
Саопштење за јавност
Председници Синдиката запослених у ИП ‚‚Просвета’’ прећено отказом због текста у ‚‚Гласу радника’’
Љубици Стјепановић – Мухић је генерална директорка ИП ‚‚Просвете’’, Зорица Мијић, претила отказом због наводног одавања пословне тајне предузећа. Љубица је председница Синдикалне организације запослених и прећено јој је избацивањем с посла због текста који је објавио Покрет за слободу ‚‚Freedom Fight’’ у својој интернет публикацији ‚‚Глас радника’’. Главна оптужба изнета у тексту објављеном у ‚‚Гласу радника’’ усмерена је на незаконито доштампавање тиража о којем не постоји ниједан писани траг а обављано је у различитим штампаријама. Текст у ‚‚Гласу радника’’ позива да се истраже оптужбе изнете на рачун Дејана Станковића, бившег директора ‚‚Просвете’’, и Зорице Мијић, нове генералне директорке, која прикрива Станковићеве незаконите радње. Љубица Стјепановић – Мухић каже да ‚‚Незаконите радње нису пословна тајна. Указивање на њих је, пре свега, грађанска дужност’’. Љубица сматра да би Закон о раду требало више да штити радника који указује на незаконите радње послодавца.
Danas je pred zgradom Vlade Srbije odrzan protest radnika ``Magnohroma``. Protest su podrzali aktivisti Pokreta za slobodu ``Freedom Fight`` koji su delili svoju publikaciju ``Glas radnika`` u kojoj se govori o uzrocima propasti ``Magnohroma``.
Publikaciju ``Glas radnika`` mozete downloadovati ovde:
http://freedomfight.net/Glas%20Radnika%202.pdf
Političari nisu nikad nikome pomogli pa neće ni radnicima BEKa i Šinvoza
Na protestu radnika BEKa i Šinvoza ispred Trgovinskog suda u Zrenjaninu 26. marta 2008. pojavila se grupa luksuzno odevenih članova Radikalne stranke, koje je većina radnika prvi put videla. Njihovo pojavljivanje na protestu je samo deo predizborne kampanje. Obećavali su rešavanje problema korupcije kada dođu na vlast. Međutim, radnici treba da budu načisto s tim da su članovi Radikalne stranke deo problema korupcije a ne rešenja.
Protest radnika u Zrenjaninu bi trebalo da bude otvoren za svakog ko kao pojedinac podržava radničku borbu za dostojan život, za fabrike i radna mesta. Ne bi trebalo da to bude mesto za promociju onih koji nikad nisu učestvovali ni u jednoj radničkoj borbi, a koji radničku patnju koriste radi prikupljanja izbornih glasova. Učešće u protestu treba da bude bezinteresno i samo s jednim ciljem – a to je radnička pobeda.
Aktivisti Pokreta za slobodu – Freedom Fight, u Zrenjaninu i drugim gradovima Srbije, sarađivaće samo sa radnicima i onima koji bezinteresno podržavaju radnike i njihove zahteve.
Nezakonitost koja se iz aviona vidi
Zrenjanin, 20. mart 2008.
Propast industrije mesa BEK iz Zrenjanina, posledica je kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, što je utvrdila i Agencija za privatizaciju koja je novembra prošle godine raskinula ugovor sa nesavesnim kupcem. Međutim, raskid ugovora je usledio u trenutku kada se takvim potezom više ništa nije moglo promeniti, jer je nad BEK-om otvoren stečaj. Ubrzo se ispostavilo da se i iza većinskog vlasnika i iza većinskog poverioca BEK-a krije isti čovek – lokalni moćnik Vladan Beštić.
Drugi broj Glasa Radnika možete downloadovati (ovde). Ovaj broj je posvećen analizi dešavanja u jednoj zrenjaninskoj fabrici, u BEK-u, i jednoj kraljevačkoj, u Magnohromu. Broj je namenski pravljen i da najavi proteste radnika ovih fabrika u toku ove nedelje.
Radnici posle svega ne veruju Vladinim obećanjima, već nameravaju da u ponedeljak, 17. marta, krenu peške za Beograd. Ni lokalna samouprava, ni Raški okrug nisu našli za shodno da im obezbede prevoz do Beograda, gde nameravaju da protestuju pred zgradom Vlade.
Kraljevo, ''Magnohrom'' - Zahvaljujući britanskoj kompaniji ’’Global Steel Holdings Limited’’, nekadašnji kraljevački privredni gigant ’’Magnohrom ’’, osnovan 1952. godine, koji je svojevremeno proizvodio između 120 i 130 hiljada vatrostalnih opeka, i zapošljavao oko 5 hiljada radnika, našao se u vrhu liste domaćih preduzeća upropaštenih privatizacijom, zajedno sa zrenjaninskim ’’Šinvozom’’, ’’Bekom’’ i ’’Jugoremedijom’’, užičkom ’’Raketom’’, kruševačkom ’’Župom’’...
Aktivisti Pokreta za slobodu - Freedom Fight počinju sa objavljivanjem mesečnog biltena Glas radnika koji će se štampati u tiražu od 3.000 primeraka i deliti besplatno.Prvi broj u kompjuterskoj verziji možete preuzeti (ovde) a radi preuzimanja štampanog izdanja zbog distribucije kontaktirajte nas na pismo@freedomfight.net ili na 063/83.83.882.Donacije za Glas radnika možete uplatiti na račun: 205-121816-39. Primalac: Freedom Fight
Brojne su nedoumice u zrenjaninskoj javnosti u vezi događaja u Šinvozu i Beku u poslednja tri meseca, od kada su počeli protesti radnika-akcionara protiv pljačke i propadanja. Iako smo uvek nastojali da detaljno i blagovremeno izveštavamo javnost o koracima koje smo preduzimali, dve burne i dinamične nedelje između protesta u Domu sindikata i raskida ugovora o privatizaciji Šinvoza dovele su do toga da oni koji su upropastili naša preduzeća, sada koriste brzinu kojom se smenjuju događaji da obmanjuju javnost i da nas, koji se već godinama borimo za zakonitost u privatizaciji, predstave kao stranu koja stvara haos i bezakonje. Tako bivši direktor Šinvoza Dragan Jevtović, koji je za vreme svog mandata napravio dug od milijardu dinara i doveo fabriku u stečaja, danas objašnjava u medijima kako radnici-akcionari koji se bore za svoja prava, vode Šinvoz u propast. Iako su i državne institucije i mediji već godinama potpuno nezainteresovani za probleme radnika-akcionara u čitavoj Srbiji, neki beogradski listovi nakon izlaska istine o Šinvozu na videlo i dalje za objašnjenja konsultuju Dragana Jevtovića, sa ciničnim obrazloženjam “da tu stranu nije bila zainteresovana da čuje većina medija”.
-
