U ovom izdanju Glasa Izbeglica predstavljamo sudbinu stanovnika Slovenije čije je postojanje država ukinula jednim potezom, oduzevši im lična identifikaciona dokumenta usled čega su izgubili sva prava koja su im pripadala, a zatim ih prepustila bezizlaznom birokratskom lavirintu. Oni su širom sveta postali poznati pod imenom ’’Izbrisani’’. Pokret za slobodu ovim izdanjem Glasa izbeglica želi da skrene pažnju i na mnoge "izbrisane" građane u Srbiji, odnosno na one koji su ’’pravno nevidljivi’’ čime su im uskraćena osnovna egzistencijalna prava. Nažalost, u Srbiji procesi brisanja, odricanja ljudskih prava pojedinim zajednicama, uglavnom su nevidljivi a broj "izbrisanih" građana, koji nikad neće postati ravnopravni, neprestano se umnožava. Za Srbiju njihova sudbina kao da je još uvek ispod praga osetljivosti.
Ovo izdanje Glasa Izbeglica objavljujemo povodom dolaska u Beograd naših prijatelja iz Slovenije, iz Civilne Inicijative Izbrisanih Aktivista, Socijalnog Centra Rog, ČKZ-a (Časopis za kritiko znanosti), i [A]Infoshopa iz Ljubljane. U četvrtak 23. oktobra 2008, organizujemo tribinu ’’Izbrisani u Beogradu’’ u Domu Omladine, a zatim ćemo sledećeg dana, zajedno sa gostima iz Slovenije, primerke Glasa izbeglica predati slovenačkoj ambasadi u Beogradu i na taj način apelovati na sadašnju slovenačku vladu da ispravi nepravdu koja je učinjena Izbrisanima.
Suočeni sa radom nevladinih organizacija koje (čast izuzecima) marginalizuju egzistencijalne probleme izbeglih i raseljenih lica prividno radeći na njihovom rešavanju i sa ogromnim ignorisanjem ovog problema u komercijalnim medijima, pokrenuli smo publikaciju čija je namera da sistematično informiše o ovim problemima, vođeni ubeđenjem da je detaljno poznavanje problema preduslov za njihovo rešavanje.Publikaciju možete u kompjuterskom formatu preuzeti (ovde). Naši aktivisti će počev od sledeće nedelje više hiljada štampanih primeraka publikacije Glas izbeglica deliti na ulici.
Pokret za slobodu - Freedom FightPriloge za štampanje Glasa izbeglica uplatiti na račun: 205-121816-39
Primalac: Freedom Fight
Intervju sa Marijom Simović, aktivistkinjom Švedskog komiteta, organizacije koja se bori za prava izbeglica iz bivše Jugoslavije na azil u ŠvedskojKolektivni centri su ili sa srpskim ili sa romskim stanovništvom. I jedni i drugi su u jako lošim uslovima. Kada pričam ljudima u mom okruženju o uslovima u kojima ljudi žive u kampovima bilo srpskim, bilo romskim, retko ko veruje. Zaista retko ko. Svi mi mislimo da smo humano društvo i svi mislimo da smo jako humani sve dok ne vidimo slike iz tih kampova. U jednoj sobi spava po šestoro-sedmoro ljudi. Ta soba im je i kuhinja, i soba, i spavaća soba, i magacin za stvari, i sve. Ti ljudi jednostavno ostaju potpuno zapostavljeni od strane sistema. Žive uglavnom od sakupljanja sekundarnih sirovina, prosjačenja, milostinje drugih ljude. Neoficijalni kampovi često nemaju WC, nemaju mokri čvor, struju, vodu. Oni zaista jesu gladni i oni zaista nemaju šta da jedu, ali oni se nadaju da kad bi samo imali bolji smeštaj, kada samo ne bi živeli po pet-šest članova porodice u jednoj prostoriji, da bi im bilo malo bolje. Mene zaista zadivljuje njihov optimizam kada oni uvek pričaju o tome da će se iseliti, da će dobiti nešto bolje. Zaista se divim tom njihovom optimizmu.izvor: Z magazin broj 4.
Treća SrbijaOno što je do pre par meseci izgledalo kao rutinska nezainteresovanost vlade za marginalizovane društvene grupe od kojih ne može očekivati političku korist, ili bar kao tipično "tranzicijsko" žrtvovanje najugroženijih da bi se srednja klasa privolela na podršku nepopularnim reformama, danas dobija sve jasniji oblik nacionalističkih ucena kakve pamtimo iz Miloševićevih dana - sa teritorijom kao ciljem, i hiljadama izbeglih kao taocima. Ovaj put, međutim, ucenjivači imaju otvorenu podršku zapadnoevropskih zvaničnika.izvor: Z magazin broj 3
Intervju - Pol Polanski, dobitnik Vajmarske nagrade za ljudska prava
izvor: Z magazin broj 1
Istoričar genocida nad Romima i borac za njihova ljudska prava kaže da je sa Kosova 1999. godine prognano oko 90 hiljada Roma i spaljeno 14.5 hiljada njihovih kuća. Preostali Romi ne žele da njihova deca uče u albanskim školama i služe u albanskoj vojsci, a pošto neće dobiti posao u albanskim preduzećima - Ne mogu ostati na Kosovu ako ono postane nezavisno
/
