Arhiva
Представници Покрета за слободу и Народног фронта тврде да је кореjска компанија „Јура“ у Словачкој позната по кршењу радних права и забрани синдикалног организовања, док из Већа савеза самосталних синдиката поручују да је то проблема Кореjаца и да ће по сваку цену формирати синдикат у тој фабрици
"Pokret za slobodu" je pozvao građane da Dinkiću ne daju glas na idućim izborima i izbrišu ga iz parlamentarnog života "jer onog koji preko koalicija ulazi u vlast, samo narod može da pobedi".
Ova organizacija napominje da ne poziva na izbore, niti savetuje građanima za koga da glasaju, već je njena akcija usmerena na "Dinkića u cilju spasavanja srpske ekonomije" i apeluju na birače da mu ne dozvole da pređe cenzus.
Istraživanje o Korejcima kao poslodavcima obavili su članovi „Pokreta za slobodu“ i „Narodnog fronta“. Oni upozoravaju da je „Jura“ i u Slovačkoj poznata „po kršenju radnih prava, predugom radnom vremenu i maltretiranju radnika“.
- Radnici su prisiljavani da rade u smenama od po 12 sati, bez pauze, a zabranjen im je međusobni razgovor, kao i upotreba mobilnih telefona. U nekim izveštajima govori se i o fizičkom maltretiranju i ponižavanju radnika - navedeno je u saopštenju ovih organizacija.
Mlađan Dinkić dolazak kompanije ’’Jura’’ u Raču kragujevačku koristi za ličnu promociju, iako je on sam najodgovorniji što su državne agencije, tolerisanjem nesavesnog ponašanja bivših vlasnika, omogućile da se ’’Zastava elektro’’ dovede na ivicu stečaja, a radnike primorale da spas potraže na ulici u višemesečnim protestima. Nakon što su raskidom privatizacije omogućili oporavak svoje fabrike koja je poznata po kvalifikovanoj radnoj snazi i očuvanim fabričkim pogonima, radnike je dočekalo po njih najnepovoljnije moguće sklapanje ugovora sa stranom korporacijom.
Intervju o Pokretu za slobodu i Koordinacionom odboru radničkih protesta:
http://freedomfight.net/odjek.pdf
Pokret za slobodu
23. februar 2010.
Beograd
Obaveštavamo vas da će se u organizaciji nedavno formirane ’’Grupe za solidarnost sa radnicima bivše Jugoslavije’’ u inostranstvu održati veći broj tribina na kojem će se predstaviti aktivnosti Koordinacionog odbora radničkih protesta.
ZRENjANIN - Neisplaćene zarade i otpremnine, neuplaćeni doprinosi, loši ugovori o privatizaciji, ali i nezadovoljstvo zbog načina na koji se vlast odnosi prema problemima koji bukvalno dovode u pitanje egzistenciju na hiljade radničkih porodica, razlozi su zbog kojih su štrajkački odbori iz nekoliko fabrika širom Srbije, a predvođeni bivšim radnicima zrenjaninskog “Šinvoza” i BEK, osnovali Koordinacioni odbor radničkih protesta (KORP).
Saopštenje, 14. januar 2010. godine
R a č a k r a g u j e v a č k aZahvaljujući zalaganju radnika da se poštuju zakon i ugovor o privatizaciji, pred «Zastavom elektro» se danas otvaraju mogućnosti poslovno-tehničke saradnje sa takvim gigantima automobilske industrije kao što su «Delfi» i «Fiat automobili Srbija».
Radislav Stojanov (1968 - 2008)
Preminuo je 16.januara 2008, tokom protesta radnika ''Šinvoza'' iz Zrenjanina, u noći provedenoj u zgradi Doma Sindikata u Beogradu.
Iskustvo ’’Zastave elektro’’ iz Rače
Rača kragujevačka je do pre samo godinu dana veće interesovanje privlačila isključivo kao mesto rođenja vođe Prvog srpskog ustanka.Malena varoš na pola puta između Kragujevca i Topole, međutim, tokom 2009. godine privukla je pažnju događajima koji su predstavljali vrhunac dvodecenijskog upropašćavanja industrije i privrede, ne samo u Rači, već u čitavoj Srbiji.
Jamal Juma’ je uhapšen od strane izraelskih vlasti 16. decembra. Ovo hapšenje sledi nakon zatvaranja Mohammada Othmana, još jednog aktiviste pokreta Stop the Wall, kao i Abdallaha Abu Rahmeha, vodeće figure u Bil’in narodnom komitetu protiv zida, kao i desetina drugih koji su trenutno u zatvoru zbog svojih akcija i izjava protiv zida. Ovo poslednje hapšenje je još jedna eskalacija izraelskih napada na branioce palestinskih ljudskih prava i nastavak suzbijajanja prava na slobodu izražavanja i slobodu udruživanja.
Haotična reforma visokog obrazovanjaU poslednja tri meseca 2009. godine održani su masovniji studentski protesti koji su se sastojali od zajedničke šetnje studenata više fakulteta Beogradskog i Umetničkog univerziteta, blokade ulica i Brankovog mosta, velike medijske pažnje, i šire podrške one javnosti koja brine o socijalnim problemima. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije 2003. godine od strane Srbije i njenim implementiranjem 2005. godine, uz uvođenje školarina koje svake godine postaju sve veće, započeta je reforma visokog školstva koja je haotična i neizvesna i koja je od 2005. svake godine prouzrokovala različite oblike studentskog protesta (od štrajka glađu, preko blokade fakulteta i rektorata, pa do protestnih šetnji). Neki zahtevi su u decembru, nakon poslednjeg protesta, usvojeni, ali je stvarno rešavanje problema koji dovode do protesta opet odloženo na neodređeni period.
Molimo građane Beograda da imaju razumevanja, jer je u pitanju iznuđen potez koji ima za cilj da se primeni Zakon o privatizaciji i sačuva proizvodnja u preduzeću od kog živi više od dve stotine radničkih porodica.
Координациони одбор радничких протеста у Србији основали су радници и мали акционари седам предузећа: „Југоремедија“, „Шинвоз“ и БЕК из Зрењанина, „Застава електро“ из Раче, „Раваница“ из Ћуприје, „Срболек“ и „Трудбеник“ из Београда. Проблеми су нам различити, али циљ је исти – трагамо за начином да сачувамо и развијамо производњу, чувајући тако и своја радна места. Радници „Југоремедије“, „Заставе електро“ и „Раванице“ захваљујући солидарној и упорној борби успели су да сачувају своје фабрике, међутим ти резултати нису трајни, и морају се заштитити и учврстити. Радници и мали акционари „Трудбеника“, „Срболека“, „Шинвоза“ и БЕК-а још увек су у протесту. За њих позитивна искуства „Југоремедије“, „Заставе електро“ и „Раванице“ значе да борба има шансе за успех. За оне који су постигли успех, борба радника „Шинвоза“, „Трудбеника“, БЕК-а и „Срболека“ значи шансу да у даљој борби не остану сами.
Iskustvo »Ravanice« iz Ćuprije
Radnice i radnici »Ravanice« iz Ćuprije na vreme su pokrenuli proteste kako bi predupredili privatizaciju koja bi ih ostavila bez radnih mesta i upropastila fabriku. U razgovoru sa Draganom Mitrović, predsednicom Štrajkačkog odbora DP »Ravanice« i predstavnicom ovog radničkog kolektiva u Koordinacionom odboru radničkih protesta, pokušaćemo da prenesemo iskustvo uspešnog radničkog organizovanja u odbrani njihovih prava.
Saopštenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radničkih protestaPismo podrške protestu studenata Beogradskog UniverzitetaDragi studenti i buduće kolege,Već decenijama suočeni smo sa neodgovornim odnosom vlasti prema privredi naše zemlje, što za posledicu ima sve veću ekonomsku neravnopravnost i opadanje životnog standarda velikog broja stanovnika. Ekonomska degradacija, deindustrijalizacija i politička korupcija uslovljeni su pretežno okolnostima specifičnim za našu istoriju i politički život, ali odražavaju i globalne tokove izražene u sve većem prilagođavanju svih aspekata društva isključivo potrebama onih pojedinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tržištem tako i nad političkim odlučivanjem. Obrazovni sistem takođe doživljava svoju komercijalizaciju i opadanje kvaliteta nastave pre svega usled procesa njegove reforme, poznate pod imenom Bolonjski proces, kao i uvođenja sve većih studijskih školarina.
Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji
Beograd, 26. oktobar 2009. godineZAHTEVAMO DA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU
HITNO SPREČI PROPADANJE ”TRUDBENIK GRADNJE”Ukoliko Agencija za privatizaciju hitno ne preduzme mere kako bi se sprečilo kršenje zakona i ugovora u privatizaciji „Trudbenik gradnje“, posledice po preduzeće i njegove radnike mogu biti katastrofalne.
Na zahtev malih akcionara “Srboleka” Trgovinski sud u Beogradu doneo je 14. septembra rešenje kojim se ovom preduzeću nalaže da održi redovnu godišnju skupštinu.
KOORDINACIONI ODBOR RADNIČKIH PROTESTA USVOJIO PLATFORMU
Stati na put bezakonju
Štrajkači sedam preduzeća zahtevaju da vlada hitno preduzme neophodne mere i uvede red u privatizaciju
[Glas javnosti; 28. septembar 2009]
Александар Тодоровић, борац за признавање права људи које је Словенија избрисала из списка држављана, покушао самоубиство.
Koordinacioni odbor radničkih protesta usvojio je platformu o ciljevima svog delovanja. Možete je pročitati u [nastavku...]
Beogradska građevinska kompanija Montera (Monterra) juče je u medijima objavila saopštenje u kojem optužuje za ’’terorizam’’ Štrajkački odbor Trudbenik gradnje zato što vodi štrajk sa zahtevom da se poništi kupoprodajni ugovor.
Koordinacionom odboru radničkih protesta pridružio se i Štrajkački odbor ’’Trudbenik gradnje’’ iz Beograda, koji je u protestu od 24. avgusta 2009. godine. Koordinacioni odbor radničkih protesta se sada sastoji od predstavnika sedam Štrajkačkih odbora, među kojima su još i radnici ’’Zastave elektro’’ iz Rače, ’’Srboleka’’ iz Beograda, ’’Ravanice’’ iz Ćuprije, TK ’’Raška’’ iz Novog Pazara, ’’Šinvoza’’ i BEK-a iz Zrenjanina.
U razgovoru za ZNET, Milenko Srećković govori o poslednjem talasu radničkih protesta u Srbiji, Agenciji za privatizaciju, radničkom pokretu, i Koordinacionom odboru radničkih protesta. [Izvor: ZNet, 7. septembar 2009]
autor: Global Balkans
Radnici širom Srbije počeli sve masovnije da se samoorganizuju
Gnev gladnih radnika širi se zemljom, a posle formiranja Koordinacionog odbora radničkih protesta, sve izvesnija je vrela jesen na ulicama srpskih gradova. [Izvor: Alo, 10. septembar 2009]
Članovima Koordinacionog odbora radničkih protesta u Srbiji i ostalim Štrajkačkim odborima,
Svesni problema sa kojim se Štrajkački odbori sreću tokom prijavljivanja protesta u Beogradu, na ovoj stranici Vam dostavljamo obrazac prijave kojim je Koordinacioni odbor do sada prijavljivao svoje proteste ispred Agencije za privatizaciju.
Zaposleni u račanskoj fabrici su zajedno sa još četiri privatizovane firme u protestu nedavno formirali Koordinacioni odbor za koji veruju da će im brže pomoći da realizuju svoje zahteve.
Tom odboru će se, kako je najavljeno, pridružiti i TK "Raška", a čine ga još "Ravanica" iz Ćuprije, "Srbolek" iz Beograda, "Šinvoz" iz Zrenjanina i vojvođanski "Bek". [Izvor: Večernje novosti; 9. septembar 2009]
Beograd -- Štrajkači Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza, Beka i Ravanice udružili se u Koordinacioni odbor radničkih protesta, jer su izgubili poverenje u velike sindikate [8. septembar 2009. | 01:17 | Izvor: B92]
Koordinacionom odboru radničkih protesta u Srbiji danas se pridružio Štrajkački odbor ’’Ravanice’’ iz Ćuprije. ’’Ravanica’’ je, uz ’’Zastavu elektro’’, ’’Srbolek’’, ’’Šinvoz’’ i ’’Bek’’, peti član Koordinacionog odbora, a tokom sledeće nedelje očekujemo da nam se pridruži još štrajkačkih odbora.
Brojni štrajkovi najavljivani za ovu jesen postali su izvesniji nakon prošlonedeljnog osnivanja Koordinacionog odbora radničkih protesta. Ukoliko ne uspeju da se kroz pregovore izbore za svoje zahteve, u ovom odboru kažu da im ništa radikalno neće biti strano. [Izvor: Blic]
Preuzmi audio snimak:
Radio NS - Koordinacioni Odbor.wav
priredila Eva Tomović, RTV Novi Sad
Štrajkački odbori Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza i BEK-a
31. avgusta 2009. godineOsnovan Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji
Štrajkački odbori Zastave elektro, Srboleka, Šinvoza i BEK-a osnovali su Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naših fabrika i za očuvanje radnih mesta.
Pozivamo sve Štrajkačke odbore u Srbiji da zajednički tragamo za načinom kako da sačuvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, rešenja sigurno neće biti jednostavna. Upravo zbog toga moramo što hitnije početi da ih tražimo.
Štrajkački odbor Zastave elektro, Rača
Savetnik Ministra unutrašnjih poslova Ivica Tončev danas se nije pojavio na sastanku u Zastavi elektro, na kom je trebalo da nas izvesti o realizaciji dogovora od 12. avgusta. Umesto da ispune obećanja, policija preti predsedniku Štrajkačkog odbora Slobodanu Gajiću i privatnim prevoznicima u Rači.
Svi korektni izveštaji očevidaca[1] slažu se oko značaja koji za širenje udružene radničke borbe ima protest radnika ''Zastave elektro'' održan 11. i 12. avgusta ispred Agencije za privatizaciju, a kojem su se solidarno pridružili zrenjaninski radnici okupljeni oko pokreta ''Ravnopravnost'' i radnici beogradskog ''Ikarbusa''.Piše: Milenko Srećković
Tokom protesta radnika ''Zastave elektro'' 11. avgusta 2009. ispred Agencije za privatizaciju, koji je organizaciono podržao Pokret za slobodu, policajci su legitimisali veći broj mladih ljudi koji su došli da podrže radnički protest, pritom ih ispitujući da li su članovi Pokreta za slobodu.
’’Zastava elektro’’, Rača
Štrajkački odbor
PROTEST ISPRED AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU DO ISPUNJENJA ZAHTEVAU utorak 11. avgusta 2009. godine u 11 časova, radnici ''Zastave elektro'' započeće protest ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu, sa zahtevom da se raskine ugovor o prodaji fabrike konzorcijumu na čijem čelu je Ranko Dejanović. Naš protest će svojim prisustvom solidarno podržati radnički pokret ''Ravnopravnost'' iz Zrenjanina, Pokret za slobodu, radnici ''Ikarbusa'' iz Beograda i ''Niteksa'' iz Niša. Protest će trajati do ispunjenja zahteva.
POKRET je glasilo POKRETA ZA SLOBODU, osnovano sa ciljem da podrži različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.
Součeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.
POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.
POKRET ZA SLOBODU podržava različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.
Suočeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.
Zalažemo se za humano društvo, koje vodi računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na njegov život i život zajednice čiji je deo.
Da bi se ovaj cilj ostvario, neophodno je da postojeće inicijative pojedinih grupa prerastu u angažman najširih slojeva društva, istrajnih u narodnoj borbi da se vlast uzme iz ruku moćnika, i da se zajednica redefiniše po volji naroda.
Zbog toga POKRET danas i ovde.u nastavku:- Socijalna pravda- Otpor deindustrijalizaciji- Decentralizacija
25. маја 2009. у Рачи крагујевачкој започео је нови талас протеста у ’’Застави Електро’’, некадашњем ’’25.мају’’, фабрици за производњу и промет електро опреме, јединој фабрици у граду која је до недавно функционисала. Радници су протест најпре започели протестним шетњама, а затим заузели зграду општине, и већ више од месец дана у њој дежурају у сменама. Удружени са радницима ''1. маја'' из Лапова, радници су у пар наврата блокирали пругу код Лапова, упркос присуству бројних репресивних снага. Својом борбом и захтевима, радници ''Заставе Електро'', налик радницима ''Југоремедије'' и ''Шинвоза'' из Зрењанина, постају део радничког покрета који у средиште своје борбе ставља захтев за очување фабрике и покретање производње.Ширење радничког покрета
Ажуриран интервју са радником ’’Заставе Електро’’ и активистом Покрета за слободу
Ukoliko državni zvaničnici žele da doprinesu rešenju problema u ’’Zastavi elektro’’, zahtevamo da primoraju Agenciju za privatizaciju da poštuje Zakon o privatizaciji i raskine kupoprodajni ugovor sa Rankom Dejanovićem, koji je upropastio fabriku pred očima neodgovornih i verovatno korumpiranih službenika Agencije. Već nakon 7. jula mogu se očekivati radnički protesti ispred Agencije za privatizaciju, kada ćemo doći da se borimo za pravdu zajedno sa svojim kolegama iz Lapova, Zrenjanina, Niša, itd.
Umesto da hitno preduzme aktivnosti na saniranju posledica svog nesavesnog i nezakonitog rada, Agencija za privatizaciju govori o svojoj navodnoj nenadležnosti, kršeći sam Zakon o privatizaciji čije je sprovođenje nadležna da kontroliše, čime samo provocira nove radničke proteste.
Pred Opštinskim sudom u Rači kragujevačkoj pokrenut je prekršajni postupak protiv Milenka Srećkovića, aktiviste Pokreta za slobodu, zbog navodno nedozvoljenog organizovanja protestnog okupljanja. Okrivljenom je zaprećeno prinudnim privođenjem ili donošenjem presude u njegovom odsustvu, a prvo ročište će se održati u petak 26. juna.
Saopštenje štrajkačkog odbora ''Zastave elektro''
Agencija za privatizaciju odbija da postupi po zakonu
Na sastanku sa Štrajkačkim odborom Zastave elektro održanim 15. juna, predstavnici Agencije za privatizaciju su odbili da postupe po zakonu, odnosno da pokrenu postupak za raskid ugovora o prodaji preduzeća.
Širenje radničkog pokreta
Intervju sa radnikom Zastave Elektro i aktivistom Pokreta za slobodu
25. maja 2009. u Rači kragujevačkoj započeo je novi talas protesta u ’’Zastavi Elektro’’, nekadašnjem ’’25.maju’’, fabrici za proizvodnju i promet elektro opreme, jedinoj fabrici u gradu koja je do nedavno funkcionisala. Radnici su najpre počeli sa protestnim šetnjama, a zatim zauzeli zgradu opštine, i sada već nekoliko dana u njoj dežuraju u smenama. Razgovaramo sa Milanom Srećkovićem, radnikom ’’Zastave Elektro’’ i aktivistom Pokreta za slobodu, koji kaže:- Zastava Elektro je privatizovana 2006. godine od strane konzorcijuma privatnih lica na čelu sa Rankom Dejanovićem, koji je suprug sadašnje predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović i svojevremeni osnivač JUL-a u Rači.
Rača kragujevačka (25.05.2009) - Tokom današnjeg protesta predstavnici štrajkačkog odbora ’’Zastave Elektro’’ iz Rače kragujevačke doneli su odluku da od Agencije za privatizaciju zatraže (vidi ovde) da u što kraćem roku izvrši kontrolu izvršenja ugovorne obaveze investiranja i pokrene raskid kupoprodajnog ugovora sa većinskim vlasnicima „Zastave elektro“, čime bi se stvorili uslovi za oporavak fabrike i ponovno uspostavljanje poslovne saradnje sa strateškim partnerom.Istovremeno, radnici ''Zastave Elektro'' pozvali su predsednicu opštine i odbornike lokalne skupštine da se aktivnije angažuju u rešavanju problema ove fabrike i da podrže zahtev za raskid privatizacije kako bi se sačuvala jedina fabrika u Rači koja još uvek nije upropašćena bezakonjem u privatizaciji.POKRET za SLOBODU
Tribina o Šinvozu je održana 10. marta 2009 u Domu Omladine Beograd. Govorili su: Nebojša Popov, Mita Lisica, Bane Markuš, Ivan Zlatić i Milenko Srećković.
PODRŠKA RADNICIMA ŠINVOZA
Ukoliko autistični vladari Srbije i njihovi lakeji nastave da se ponašaju na ovakav način, uklanjajući nasilno svaku pojavu koja razotkriva bedu narodnog života, snosiće punu odgovornost za eskalaciju narodnog besa i nasilja koje će biti upereno prema njima.
Hanes Hofbauer: DISCIPLINOVANJE SRBIJE
objavljeno u Neues Deutschland, 24. mart 2009
Radnici ’’Jugoremedije’’ uspeli su da stvore, uz ne malu pomoć levičarskih intelektualaca i grupe ’’Pokret za slobodu’’, savez između malih akcionara i radnika firme koji od tada samoupravno rukovodi firmom. Petočlani komitet rukovodi proizvodnjom i plasmanom lekova koji se proizvode po licenci farmaceutskog giganta Aventisa ili se razvijaju u vlastitom odeljenju za istraživanje.
Mladi aktivisti grupe ’’Pokret za slobodu’’ pripadaju novoj generaciji srpskih levičara koji ponovo stavljaju socijalno pitanje u središte svoje politike i hrabro, bez kompleksa, nose se sa ostacima titoističkih struktura. Na svoj način bore se, sasvim svesno, protiv disciplinovanja Srbije.
Proglas
Granskog sindikata Prehrane, poljoprivrede, ugostiteljstva, turizma, duvanske industrije i vodoprivrede ”Nezavisnost”
Svim radnicima, svim nezaposlenima, svim mladima, svim penzionerima, svim obespravljenim građanima!
Pozivamo sve radnike, sve sindikate, sve ljude koji vole svoj narod i žele da ga spasu bede i propasti, da nam se pridruže u obnovi autentične borbe za hleb, rad i slobodu. Za pravo na život za sve!Vreme je da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke.
Na Z magazin se možete pretplatiti prateći informacije na sledećem linku:
http://freedomfight.net/cms/index.php?page=pretplata-na-z-magazinZ magazin je besplatno dostupan na internet stranici:
Čomski u zemlji robova
Kada su radnici i njihovi sindikati nemoćni pred novim vlasnicima, a vlasti nezainteresovane da ugroze neoliberalni kult slobodnog tržišta, u pomoć srpskim radnicima priskaču vodeći svetski intelektualci - na inicijativu nekih novih boraca za sloboduautor: Nikola Vrzić, NIN (19. mart 2009)
Saopštenje
Amnesty International je nedavno objavio da je Srbija u periodu od 2004. do 2007. godine bila među najvećim izvoznicima municije i komponenti za lako naoružnje u Izrael, državu čija je vojska u tronedeljnoj ofanzivi na pojas Gaze, krajem prošle i početkom ove godine, ubila preko 1.300 ljudi, među kojima i veliki broj civila.
ZRENJANIN, 11. mart 2009. (Beta) - Američki politički analitičar Noam Čomski podržao je apel Pokreta za slobodu i Odbora građana za podršku radnicima-akcionarima "Šinvoza" i potpisao pismo koje je danas upućeno predsedniku Srbije, premijeru i ministru unutrašnjih poslova kako bi se zaštitila prava radnika-akcionara zrenjaninske fabrike za remont šinskih vozila "Šinvoz".
Zrenjaninski građanski odbor za podršku radnicima Šinvoza posetiocima tribine ``Borba radnika Šinvoza`` poklanja novi, osmi broj Z magazina. Tribina će se održati u utorak, 10. marta, u Sali na I spratu Doma Omladine Beograda, sa početkom u 19.00.
Na Z magazin se možete pretplatiti prateći informacije na sledećem linku:
http://freedomfight.net/cms/index.php?page=pretplata-na-z-magazin
Z magazin je besplatno dostupan na internet stranici:
http://www.zmagazin.net
Podsećamo javnost i Trgovinski sud u Zrenjaninu da je na današnji dan, 5. marta prošle godine, uprava BEK-a preuzela obavezu da u roku od godinu dana pokrene proizvodnju, zaposli 170 radnika i investira 3 miliona EUR. Danas, međutim, u BEK-u radi svega 16 radnika, proizvodnja nije pokrenuta, a najveći deo opreme je prošle godine isečen i prodat u staro gvožđe, pod izgovorom da se tako pravi prostor za nove mašine.
ZRENJANIN - Agencija za privatizaciju je najodgovornija za poslovnu propast AD „Šinvoz” u Zrenjaninu jer je više godina branila stav da je vlasnik te firme Nebojša Ivković iz Beograda obavio investiciona ulaganja u skladu sa ugovorom da bi posle šeste kontrole bila utvrđena nezakonitost i to u vreme kada je fabrika oterana u stečaj.
Anti-NATO POKRET za SLOBODU!
Na (ovoj) stranici možete čitati anti-NATO tekstove koje distribuira POKRET za SLOBODU!
Intervencija NATO protiv bivše SR Jugoslavije, u kojoj je poginulo oko 3.500 ljudi i posle koje je uveden međunarodni protektorat nad Kosovom i Metohijom, a pokrajina pre nešto više od godinu i mesec dana samoproglašena kao nezavisna država, počela je pre tačno deset godina (24. marta 1999. u 20 časova).
Tog 24. marta 1999. godine, bez odluke Saveta bezbednosti UN, počeli su vazdušni napadi NATO snaga koji su trajali skoro tri meseca i u kojima su uništavani ne samo vojni ciljevi, već i energetska postrojenja, mostovi, gusto naseljene četvrti gradova, vozovi, civilni konvoji...
Informator o izraelskom aparthejdu (za čitanje), (za štampanje)
Sreda, 28. januar – Dom Omladine Beograda u 19:00, Tribinska sala na I spratu
Organizator: POKRET za SLOBODUPoslednji stravični događaji u pojasu Gaze i beskrupulozno ubijanje palestinskih civila nameću potrebu da se izraelsko-palestinski konflikt sagleda iz perspektive žrtvi cionističkih strateških planova. U većem broju gradova Srbije, POKRET za SLOBODU organizuje projekcije dokumentarnih filmova u kojima vodeći svetski intelektualci – Noam Čomski, Ričard Falk, Robert Fisk, Alisa Solomon, Robert Džensen, itd - razjašnjavaju strategiju izraelskog ekspanzionizma i aparthejda, i načine na koje je problematizovanje izraelske okupacije prognano iz medija ’’demokratskih’’ zemalja.
Nakon Doma Omladine, projekcije će se održati i u Novom Pazaru, Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu, Čačku, itd.POKRET za SLOBODU (www.pokret.net)
Z magazin je od sada u potpunosti dostupan i na internetu, tako da cele brojeve možete skinuti kao pdf na svoj računar, čitati online ili štampati. Svi brojevi su dostupni na www.zmagazin.net.
Novi broj Z magazina se može po ceni od 100 dinara kupiti u knjižari 'Beopolis', koja se nalazi na ulazu u beogradski Dom Omladine iz makedonske ulice, kao i na kioscima u Srbiji.
(kliknuti na sliku za uvećanje)
Pretplatnicima delimo i film Bitka za Alžir
(kliknuti na dalje za sadržaj)
Kupovinom knjige Ya Basta! - Ten Years of the Zapatista Uprising (634 stranica, engleski jezik) donirate novac za štampanje lista Glas Izbeglica.
Cena jednog primerka knjige je 1.000 din. 5 primeraka knjige mogu se naručiti po ceni od 4.000 dinara. 10 primeraka po ceni od 7.000 dinara. (Poštarina uračunata).Predgovor: Noam Čomski i Naomi Klajn. Priredio: Ziga Vodovnik
Uplata na žiro račun: 205-121816-39. Kontakt telefon: 063/83.83.882. I-mejl: info@pokret.net
Knjiga se može naći u knjižari Beopolis, u Domu Omladine Beograd (ulaz u knjižaru iz Makedonske ulice)
Reportaža o gostovanju Izbrisanih u Beogradu je emitovana na RTS-u 23. oktobra. Možete je pogledati ovde:
Z magazin i dalje u ilegali; Tamara Opačić (izvor: H-alter)
http://www.h-alter.org/tekst/z-magazin-i-dalje-%27u-ilegali%27/10183#hot
U ovom izdanju Glasa Izbeglica predstavljamo sudbinu stanovnika Slovenije čije je postojanje država ukinula jednim potezom, oduzevši im lična identifikaciona dokumenta usled čega su izgubili sva prava koja su im pripadala, a zatim ih prepustila bezizlaznom birokratskom lavirintu. Oni su širom sveta postali poznati pod imenom ’’Izbrisani’’. Pokret za slobodu ovim izdanjem Glasa izbeglica želi da skrene pažnju i na mnoge "izbrisane" građane u Srbiji, odnosno na one koji su ’’pravno nevidljivi’’ čime su im uskraćena osnovna egzistencijalna prava. Nažalost, u Srbiji procesi brisanja, odricanja ljudskih prava pojedinim zajednicama, uglavnom su nevidljivi a broj "izbrisanih" građana, koji nikad neće postati ravnopravni, neprestano se umnožava. Za Srbiju njihova sudbina kao da je još uvek ispod praga osetljivosti.
Ovo izdanje Glasa Izbeglica objavljujemo povodom dolaska u Beograd naših prijatelja iz Slovenije, iz Civilne Inicijative Izbrisanih Aktivista, Socijalnog Centra Rog, ČKZ-a (Časopis za kritiko znanosti), i [A]Infoshopa iz Ljubljane. U četvrtak 23. oktobra 2008, organizujemo tribinu ’’Izbrisani u Beogradu’’ u Domu Omladine, a zatim ćemo sledećeg dana, zajedno sa gostima iz Slovenije, primerke Glasa izbeglica predati slovenačkoj ambasadi u Beogradu i na taj način apelovati na sadašnju slovenačku vladu da ispravi nepravdu koja je učinjena Izbrisanima.
Glas studenata, nova publikacija Pokreta za slobodu, analizira neoliberalno restrukturiranje univerziteta, uvođenje školarina i bolonje... Univerzitet u najvećoj mogućoj meri postaje podređen zahtevima tržišta, nestaje i privid autonomije, reprodukuju se eksperti bez trunke kritičke svesti, nahranjeni fast food bolonjskim obrazovanjem i edukovani Readers Digest kulturom. Univerziteti sprovode naučna istraživanja koja su od direktne koristi biznisu i privatnim firmama. Sa preduzećima sklapaju ugovore o istraživanju, pružaju im konsultantske usluge, stvaraju dugoročne zajedničke projekte. Vrlo često stvaraju i sopstvena preduzeća stvorena radi komercijalne eksploatacije otkrića načinjenih na univerzitetu. I sama uprava univerziteta postaje hijerarhijska u najvećoj mogućoj meri. Univerzitetom se rukovodi kao preduzećem, a rektor postaje direktor... U Velikoj Britaniji 33 rektora prima platu veću od premijera...
Glas studenata je besplatna publikacija.
http://freedomfight.net/glasstudenata.pdf
Poštovani čitaoci,
Z magazin od ovog broja počinje sa objavljivanjem serije intervjua na temu ’’Suočavanje s prošlošću’’, u okviru koje će različite ličnosti iz društveno-političkog i privrednog života Srbije govoriti o svojim putevima i stranputicama kroz raspad realnog socijalizma, uspon nacionalizma i obećanu tranziciju ka demokratiji. Ovi intervjui će, nadamo se, pomoći da se makar delimično rasvetle pojedini aspekti burnog razdoblja od kraja osamdesetih godina prošlog veka do danas, aspekti o kojima se u srpskoj javnosti veoma retko govori.
Na žalost, pristup suočavanju sa prošlošću se u našoj javnosti kreće skoro isključivo u začaranom trouglu između zataškavanja zlikovačke prirode raznih ’’bivših režima’’, pravdanja ’’naših’’ zlikovaca raznim boljim budućnostima i istorijskim nepravdama, te nekritičkog okrivljavanja ’’naše’’ strane za sve loše što se desilo na bilo kojoj strani bilo kog fronta. Pokušaj da izađemo iz ovog trougla je jedan od razloga zašto smo odlučili da serija ’’Suočavanje s prošlošću’’ započne tekstom koji sledi, nekom vrstom suočavanja sa suočavanjem.
(Nastavak)
Vaš svet nije NAŠ svet
Pokupite vaše prnje i gubite se odavde. Vraćamo kartu. Nosite sa sobom sve vaše laži, manipulacije, krađe. Vraćamo vam vaša predizborna obećanja, vaše kampanje, reklame, bilborde, letke, telefonske pozive. Nosite sa sobom i vaše kreatore javnog mnjenja, vaše medije, vašu zabrinutost za našu budućnost, vaše eksperte, ekstraprofitere, vaš patriotizam, vašu Evropu, vašu parlamentarnost, vašu državotvornost.
Vraćamo vam vaše ratne heroje, vaše generale, vaše nevladine organizacije. Vraćamo vam vaš univerzitet, vaše školarine, vašu bolonju, vaše naučenjake, vaše studente. Nosite sa sobom i vaše boljševike, vaše trockiste, anarhiste, komuniste, buržuje, marksiste... Sklanjajte nam s očiju vaše naciste, ljotićevce, nedićevce, četnike, ustaše, vaše partizane. Gonite sa sobom i vaše liberale, vaše socijaliste, vaše demokrate, monarhiste, titoiste, demohrišćane, vaše građanske saveze. Nosite sa sobom svoje plakete, spomenice, priznanja, pohvale. Nemojte da nam prodajete vaše fudbalere, književnike, tenisere, zlatne medalje, uspehe.
Dosta vaših crkvi, džamija, mantija, debelih poslanika, vaših skupština, dosta više policije. DOSTA VIŠE! Idite u Rusiju, u Evropu, u NATO, u Afriku, u Ujedinjene Nacije. Samo se gubite odavde!
Oterajmo ih sve!
Vlast narodu!
Pokret za slobodu – Freedom Fight
Gospodo bivši tirani, ne trebate nam u borbi protiv tiranije krupnog kapitala. Sa vama u istim redovima, to više ne bi bila nikakva borba.
Suočeni sa radom nevladinih organizacija koje (čast izuzecima) marginalizuju egzistencijalne probleme izbeglih i raseljenih lica prividno radeći na njihovom rešavanju i sa ogromnim ignorisanjem ovog problema u komercijalnim medijima, pokrenuli smo publikaciju čija je namera da sistematično informiše o ovim problemima, vođeni ubeđenjem da je detaljno poznavanje problema preduslov za njihovo rešavanje.Publikaciju možete u kompjuterskom formatu preuzeti (ovde). Naši aktivisti će počev od sledeće nedelje više hiljada štampanih primeraka publikacije Glas izbeglica deliti na ulici.
Pokret za slobodu - Freedom FightPriloge za štampanje Glasa izbeglica uplatiti na račun: 205-121816-39
Primalac: Freedom Fight
Danas je pred zgradom Vlade Srbije odrzan protest radnika ``Magnohroma``. Protest su podrzali aktivisti Pokreta za slobodu ``Freedom Fight`` koji su delili svoju publikaciju ``Glas radnika`` u kojoj se govori o uzrocima propasti ``Magnohroma``.
Publikaciju ``Glas radnika`` mozete downloadovati ovde:
http://freedomfight.net/Glas%20Radnika%202.pdf
Aktivisti Pokreta za slobodu - Freedom Fight započeli su objavljivanje mesečnog biltena Glas radnika koji će se štampati u tiražu od 3.000 primeraka i deliti besplatno.Prvi broj Glasa radnika u kompjuterskoj verziji možete preuzeti (ovde) a drugi broj (ovde)Radi preuzimanja štampanog izdanja zbog distribucije kontaktirajte nas na pismo@freedomfight.net ili na 063/83.83.882.Donacije za Glas radnika možete uplatiti u Fond za alternativne medije na račun: 205-121816-39. Primalac: Freedom Fight
Objavljen je 4. broj Z magazina. Cena je 100 dinara, odnosno 10 kuna. Časopis ima 80 stranica A4 formata. Uz 4. broj upakovan je i film Ugovor na štetu trećeg, o borbi radnika Jugoremedije, snimljen 2005. godine. Najsigurniji i najlakši način da dođete do svog primerka Z magazina je pretplata. Informacije o pretplati pogledajte (ovde). Od sledećeg broja, koji izlazi prvog juna, pretplatnicima će se uz primerak časopisa deliti i po jedan dokumentarni film.
Pokret RAVNOPRAVNOST i Savez samostalnih sindikata Zrenjanin pokrenuli su akciju prikupljana novčane pomoći radnicima ''BEKa'' i ''Šinvoza''.Svoje priloge možete uplatiti na žiro račun:Savez samostalnih sindikata za više opština Zrenjanin,335-16516-77 Metals banka.
Dragi i drage,
Danas je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji Šinvoza nakon pretnje protestom ispred Agencije za privatizaciju. Radnici su, pošto su obavešteni jutros o raskidu ugovora, odložili dolazak u Beograd.
U sledećem koraku tražimo odgovornost za propadanje i izlazak iz stečaja!!!
REPUBLIKA SRBIJA
PREDSEDNIK REPUBLIKE, Boris Tadić
MINISTAR EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA, Mlađan Dinkić
AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU, direktor Vesna Džinić
AKCIJSKI FOND, direktor Aleksandar Gračanac
Poštovani,
Međunarodna komisija solidarnosti (ISC) Industrijskih radnika sveta (IWW) – međunarodnog demokratskog sindikata kojim upravljaju radnici – izražava solidarnost sa radnicima-akcionarima zrenjaninskih fabrika BEK i Šinvoz, koji su od oktobra, odnosno decembra 2007. godine u blokadi svojih fabrika.
Ako Agencija ne raskine Ugovor o prodaji društvenog kapitala Šinvoza sa Ivkovićem, radnici Šinvoza će 31. januara nastaviti sa protestom ispred Agencije za privatizaciju i zahtevati raskid ugovora.
Drugovi i drugarice, braćo i sestre,
Dozvolite nam da vam u ovom teškom vremenu pošaljemo najmanje što možemo, a što vam možda u teškom vremenu najviše i treba – naša podrška i naš glas. U vreme kada praktično nema više stvari koja nije redukovana na robu sa cenom koju diktira tržište, vi ste dokaz da neke stvari ipak nije moguće kupiti ili prodati – ponos i želju za drugačijim svetom.
Predstavljanje Z magazina, CK 13, Novi Sad, 10. januar 2008:
Razgovor o Šinvozu i BEKu:
http://youtube.com/watch?v=_-zjBdDMwBU
Sporazum o readmisiji:
http://youtube.com/watch?v=6LCTJjDhWAo
Razgovor o neoliberalizmu:
Poruka svim predsedničkim kandidatima, političarima, vladi sa svim ministarstvima...
Radnik Šinvoza Radislav Stojanov, rođen 1968. godine, otac dvoje dece, preminuo je noćas u kamenoj sali Doma sindikata, gde su radnici-akcionari zrenjaninskih fabrika Šinvoz i Bek proveli noć nastavljajući jučašnji protest, koji je organizovan sa zahtevima da se u Šinvozu raskine ugovor o privatizaciji, i da država preuzme odgovornost za svoj kapital u našim preduzećima i da zajedno sa radnicima-akcionarima, kao suvlasnik Beka i Šinvoza, nađe način za izlazak iz stečaja. Nakon što tokom čitavog dana nismo naišli na saradnju državnih organa, radnici-akcionari oba preduzeća su doneli odluku da oni koji mogu prenoće u Beogradu, kako bi sutra nastavili sa protestom. Naše kolege koje su se juče vratile za Zrenjanin, danas će se ponovo priključiti protestu do ispunjenja svih zahteva – raskida ugovora o privatizaciji Šinvoza i dogovora sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda o načinu izlaska iz stečaja.
Nekadašnji industrijski centar Srbije i Jugoslavije, grad Zrenjanin danas prema zvaničnim podacima ima stopu nezaposlenosti od 35%. Fabrike koje su zrenjaninski radnici gradili u vreme socijalizma i od kojih su decenijama živeli, danas su uglavnom zatvorene. Pre sedam godina, u vreme početka tranzicije u Srbiji, neoliberalni eksperti su nam objašnjavali da će celokupna srpska privreda otići pod stečaj ako se što hitnije ne privatizuje. Tako je preduzeće za proizvodnju i remont šinskih vozila Šinvoz dočekalo privatizaciju 2004. godine, a industrija mesa Bek godinu dana kasnije. Zatim su se pretnje iz 2001. godine ostvarile – oba preduzeća su zaista otišla pod stečaj, ali tek prošle godine, nakon privatizacije.
Fabrika za proizvodnju i remont šinskih vozila ”Šinvoz” iz Zrenjanina je prvi put započela privatizaciju 1990. godine, po odredbama Zakona o društvenom kapitalu. Do 1993. godine, radnici ”Šinvoza” su otkupili 14% akcija preduzeća, nakon čega je privatizacija obustavljena zbog hiperinflacije.
Dragi drugovi,
Dve hiljade radnika zaposlenih u zrenjaninskim fabrikama Jugoremediji, BEK-u i Šinvozu, već više od četiri godine se bore protiv katastrofalnih posledica privatizacije koja je u našoj zemlji započeta 2001. godine.
Barselona - Radnici su zauzeli fabriku Frape Ber u Barseloni nakon što je uprava najavila sprovođenje plana koji bi rezultovao otpuštanjem 295 radnika. Sedište ove korporacija je u Štutgartu u Nemačkoj, a kompanija se bavi proizvodnjom sistema za hlađenje automobila. Svoja predstavništva ima u Francuskoj, Češkoj, Italiji, Africi, Brazilu i SAD.
Za sada radnici sa anarho-sindikatom CNT drže pod kontrolom fabriku te vrše pritisak na upravu i katalonsku vladu da odustane od spornog plana. CNT je već podržao radnike demonstracijama širom zemlje i preko sindikalnih biltena apeluje na solidarnost sa radnicima u Barseloni.
CNT poziva sve prijateljske organizacije (naročito one u čijim zemljama postoje fabrike Ber korporacije) na zajedničku akciju. Počev od ove nedelje biće organizovani protesti solidarnosti sa radnicima i radnicama fabrike Ber ispred predstavništava kompanije i ispred španskih ambasada i konzulata.Freedom Fight - pokret za slobodu će sa radnicima ''Šinvoza'', trenutno blokirane zrenjaninske fabrike, organizovati tribinu i dan podrške radnicima Frape Behr, tokom kojih će se ukazati na tragičnu ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze radnici širom sveta, situaciju koja zahteva radničku solidarnost i borbu radništva čitavog sveta.
Radnici i akcionari «Šinvoz» a.d. u stečaju su na današnjem zboru održanom u prostorijama preduzeća, doneli odluku da blokiraju «Šinvoz» iz protesta prema nezakonitom postupanju većinskog vlasnika Nebojše Ivkovića i Agencije za privatizaciju.
Na web stranici http://www.freedomfight.net posebna pažnja posvećena je radničkim borbama, zrenjaninskoj Jugoremediji koju smatraju ’’simbolom domaćeg otpora neoliberalizmu’’, a na njihovom forumu http://www.freedomfight.net/forum koji se zove ``Glas obespravljenih`` jasna je namera da se pažnja usmeri na ugrožene socijalne grupe kao što su ’’siromašni, beskućnici, potčinjeni, poniženi, zaboravljeni’’.izvor: magazin KakoGod
http://out.modukit.com/kakogod/index.php?id=86
izvor: http://www.zamirzine.net/spip.php?article5520
Razgovarao: Marko Strpić
Z magazin, svjetski poznat i važan časopis sada ima i svoje regionalno izdanje. Razgovarali smo s Milenkom, jednim od urednika Z magazina za Balkan, a koji Tisak smatra "nepodobnim za distribuciju u Hrvatskoj". O razlozima odbijanja distribucije, koncepciji novog magazina, alternativama neoliberalnom kapitalizmu i borbi protiv njega, stanju anarhističkog/slobodarskog pokreta i važnosti ovog projekta pročitajte u opsežnom razgovoru.
3. prosinca 2007
Jedina hrvatska distributerska kuća koja izvozi štampu iz Srbije u Hrvatsku, kuća ''Tisak'', nakon tri nedelje razmatranja, odbila je da distribuira Z magazin s obrazloženjem da je ''takva štampa nepodobna'' za njih.
S. Kljakić, Politika, 23.08.2007.
Antiglobalisti u Srbiji
U Beogradu nedavno pokrenuto balkansko izdanje „Z magazina” , čiji je osnivač organizacija „FreedomFight” (Slobodarska borba)
izvor: www.politika.co.yu/detaljno_arhiva.php
Freedom Fight – pokret za slobodu je u protekla tri meseca istraživao poštovanje sindikalnih prava u srednjim i velikim privatnim preduzećima u Srbiji.
Istraživanje je vršeno u pedeset preduzeća koja su:
1. Osnovana kao privatna u poslednjih dvadeset godina, i
2. Predstavništva inostranih preduzeća u Srbiji (među kojima i dve banke), otvorena kao nove firme, a ne kroz privatizaciju, ili preuzimanje.
Istraživanje je pokazalo da ni u jednom od ovih preduzeća ne postoji sindikat, da se osnivanje sindikata najčešće sprečava na neformalne načine, usmenim pritiscima u vidu «saveta», te otkazima ili profesionalnim degradiranjem radnika koji istaknu neki sindikalni zahtev, što treba da posluži kao primer drugima, dok u dva posmatrana preduzeća čak postoji pisani kodeks koji sindikalno organizovanje označava kao nepoželjno!
intervju sa Majkl AlbertomOvaj intervju je pripremljen za Z magazin Balkan, novi štampani magazin, koji priprema i izdaje ’’Freedom Fight – pokret za slobodu’’ za auditorijum na Balkanu, i koji je oblikovan po uzoru i koristi sadržaje Z Magazine SAD, kao i lokalne sadržaje, direktnije vezane za Balkan. Intervju je vođen, određenije, na zahtev radnika farmaceutske fabrike "Jugoremedija" iz Zrenjanina, za drugi, septembarski broj Z magazina Balkan posvećenog participativnoj ekonomiji. Radnici vode fabriku, pošto su je preuzeli, i traže informacije i ideje kako da preurede svoje mesto rada da bi izbegli loše strane i kapitalizma i tržišnog socijalizma, koji su iskusili u Jugoslaviji. Majkl Albert je pokretač Z magazine SAD i teoretičar participativne ekonomije. Intervjuista je Andrej Grubačić, koji radi i za magazin i sa radnicima fabrike “Jugoremedija”.
Drugi broj Z magazina može se naći u Srbiji na kioscima i kod kolportera. Najlakše ćete ga naći kod kolportera - u centru Beograda (kolporter na početku Knez Mihailove, na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice i ispred Jugoexporta/početak Makedonske), u Novom Sadu (kolporter u Zmaj Jovinoj) i Nišu (kolporteri ispred Tržnog Centra Kalča). Zatim se može naći i na kioscima Štampe. Zbog kašnjenja odgovora hrvatskih distributera da li će preuzeti tiraž štampan za Hrvatsku, ovaj broj Z magazina neće se pojaviti na kioscima u Zagrebu, ali nadamo se da će od trećeg broja Z magazin biti dostupan čitaocima u Hrvatskoj.
Obaveštenje: Promocija prvog broja Z magazina održaće se u Kulturnom centru Zrenjanina, 6. jula 2007, u 20h. Učesnici tribine Ivan Zlatić, Milenko Srećković i Miroslav Samardžić.Prvi broj časopisa Z magazin
Izvor: Glas Javnosti, 10. jun 2007.
Prvi broj časopisa "Z magazin", koji ovih dana izlazi iz štampe, pokrenuli su ovdašnji aktivisti Freedom Fighta - pokreta za slobodu, uz nesebičnu pomoć organizacije Global Balkan, rastuće mreže aktivista poreklom sa Balkana. Cilj ljudi koji su pokrenuli časopis je ukazivanje na alternativu poretku čiji je glavni učinak sve veći jaz između malobrojnih bogatih i ogromnog broja siromašnih s druge strane.
Poverioci RK ''Beograd'' opet na ulici?, 09. jul 2007.
www.robnekuce.com (web sajt radnika Robnih kuća ''Beograd'')
Radnici Medele preuzeli fabriku, Vrbas, 29. maj 2007.
Ugrožena prava radnika Medele, saopštenje Freedom Fighta, 24. maj 2007.
Andrija (FF Istra): Zapatistički pokret
Ivet: Položaj radnika u Crnoj Gori – štrajk&protest
Hronologija protesta 24. i 25. aprila - tokom boravka studenata u Rektoratu
Gregori Ilič: Možete li da prepoznate ratni zločin? (poglavlje knjige: Čudni oslobodioci: militarizam, razaranje i trka za profitom)
Marina Sitrin: Horizontalizam - Glasovi protagonista argentinske pobune
Književnost - Novica Novaković: Dve priče
Studentski nemiri: Atina, Solun, Beograd, 8. i 9. mart 2007
Recenzija knjige Gregori Iliča: Čudni oslobodioci
Global Balkans Urgent Action Fund Appeal for Jugoromedija Worker Stevanka Martinov
Andrej Grubačić: Između balkanskog primitivizma i evropske budućnosti
Gregori Ilič: Politička odluka (autor knjige Čudni oslobodioci)
Blokirajmo G8!, Nemačka, jun 2007.
Žestoki sukobi u Atini, 17.januar 2007.
Protest studenata u Grčkoj, 10 januar 2007.
Blejk Bejli: Zapatista (roman)
Milenko Srećković: Budite zapatista gde god da ste (pogovor romanu Zapatista)
Studentski Protest 2006. Dole školarine
Napadnuta ambasada SAD u Atini
Aktivista uboden nožem 20 puta, St. Petersburg, Rusija, 14.01.2007
Pismo podrške nemačkih studenata
Mediji, revolucija u bioskopima?
Damjan od Resnika: Skvotiranje
Apel Ekološkog pokreta otpora Pančeva
Potkomandant Markos: Parabola o šahu
Pančevci protestuju u Beogradu
Privatna klinika ''Decedra'' – platite im da Vas ubiju
Kako su krali glasove na referendumu, Rača kragujevačka
Paramilitarci ubili novinara njujorške Indimedije u Oaksaki, Meksiko, 27. oktobar 2006.
MC: Kapitalizam voli đubre; Igranje uloga
Predrag Milojević: Televizija i objektivnost u informisanju
Majkl Albert: Alternativa postoji
Paramilitarci ubili novinara njujorške Indimedije u Oaksaki, Meksiko, 27. oktobar 2006.
PROTEST PROTIV G8 (izvor Kontra-punkt) - 15-17. jul 2006, Rusija
Svetsko Prvenstvo 2006: Hoće li se rasizam vratiti u svoje gnezdo? - jun 2006.
16.broj Megazina za hakiranje stvarnosti 04, april 2006.
Protest kod Kamengrada na Adi - 25. april 2006.
Deljenje letaka V kao Vendeta - april 2006.
Tribina politički zatvorenici u Grčkoj - 11. april 2006.
Francuska - Slovenija - Srbija ???
Pancevacka beskrajna ekološka prica (www.pancevac.com) - april 2006.
Studentski protesti u Francuskoj - mart 2006.
Nedelja prijateljstva - mart 2006.
Prekinut neo-nacistički marš - 27. februar 2006, Florida, SAD
Umorni, nezadovoljni, potplaćeni - o radnicima u Americi
Kapetan Planeta se ponovo pojavio kao vođa tajne "Eko-terorističke" grupe, februar 2005.
Trgovina ženama na svetskom prvenstvu u fudbalu u Nemačkoj, februar 2005.
Štrajk glađu na Filološkom fakultetu u Beogradu (intervju), 10.novembar 2005.
Prekinut koncert Exploited u SKC-u u Beogradu, 8.novembar 2005.
Pariz: Uveden policijski čas, 8. novembar 2005.
Pariz: nastavak pobune, novembar 2005. (izvor: http:anarchy-serbia.tk i http:kontra-punkt.info)
Ulične borbe u predgrađu Pariza, oktobar/novembar 2005.
Ne(u)NATO! kampanja, oktobar 2005.
FoodNotBombs i AntiMcDonalds akcije, 16.oktobar 2005.
Protest na Filozofskom fakultetu u BG, 11.oktobar 2005.
Protesti ispred turske ambasade u Sarajevu, 11.oktobar 2005.
Anarchy Serbia nastavlja sa radom, avgust 2005.
Incidenti anarhista u centru Atine, 04.septembar 2005.
``Rock against Coca-cola`` u Turskoj, 29.avgust 2005.
Porodica Bistrih potoka - drama se nastavlja (13.jul 2005 - izvor magazin Zdrav život)
Rasistički protesti na Novom Beogradu, jul 2005.
Hrvatska policija šakama po mirovnim aktivistima (by IMC Croatia Saturday July 09, 2005)
Žan-Pol Sartr - sto godina od rodjenja (21.jun 1905-2005)
Kusturica snima film o Maradoni, april 2005.
Poezija Pola Polanskog u Koracima, april 2005.
Rača kragujevačka - Zajednički život je moguć (izvor Beta)
Dešavanja u Venecueli, april 2005.
John Zerzan krajem aprila u Srbiji, 2005.
Apel sa svetskog foruma intelektualaca i umetnika u Venecueli, decembar 2004.
Polanski dobitnik vajmarske nagrade za ljudska prava, 10.decembar 2004.
Dan bez kupovine (Buy nothing day), 26.novembar
FBI zaplenio indymedijine servere
FreedomFight br.14
(jul-septembar 2006)
Andrej Grubačić: Vlast i revolucija - anarhističko stoleće
Milenko Srećković: Ideologija sveopšte prostitucije
MC: Islamski fundamentalizam, trenutno jedini ozbiljan takmac liberalizmu
O riziku da nam srce bude slomljeno – Transformacija/Utopija
NietzsChe Guevara: Zavedenost slikama realnosti
Naomi Klajn: Ne logo (pogovor)
Čak Polanik -Borilački klub (Fight Club) - knjiga za download (izvor: http://pobuna.anarhija.org)
PROTEST PROTIV G8 (izvor Kontra-punkt)
Wolfi Landstreicher: Oslobađanje anarhije od ljevičarskog tereta (izvor Zluradi Paradi)
Svetsko Prvenstvo 2006: Hoće li se rasizam vratiti u svoje gnezdo?
FreedomFight br.13
(jun 2006)
Milenko Srećković: Doći će smrt i imaće tvoje oči
Božidar Mandić: Zašto austrijski kapital brutalno uništava Porodicu bistrih potoka
Blejk Bejli: Desetogodišnjica zapatističke revolucije
Če Gevara se prevrće u grobu - Rača kragujevačka
Književnost:
Valentina Živanović: Don Žuan - arhetip pobunjenika
FILM:
Steffen Böhm: Zbogom Lenjine
Predrag Milojević: 1984
MUZIKA:
ISHRANA
Da li znate šta kupujete? (izvor: http://herbiv.org)
FreedomFight br.12
(mart/april 2006)
Andrew Flood: Anarhisti i Zapatisti
Slobodarski Čiapas - intervju sa Pietrom Vermentinijem
Denis Fox: Četiri razloga da psiholozi zastupaju anarhizam
Milan Kangrga: Čovjek je revolucionarno biće
Aleksa Golijanin: Unabomber je bio u pravu ili Srećni korisnici, nećete još dugo
Andrija - freedomfighter: Goli Guantanamo (FreedomFight Hrvatska)
Očajanje i otpor u Gvantanamu (Le Monde)
ISTORIJA
Buenaventura Durruti - Peter E Newell
Nestor Makno: Sećanje na Kronštatsku pobunu
FILM
MUZIKA
Public Enemy: Moć narodu i ritmovima
ISHRANA
Georgije Nazarov: Tipične greške u ishrani
FreedomFight br.11
(februar 2006)
Zapatistička ,,druga kampanja''
Imanuel Valerštajn: Neredi u Francuskoj: pobuna najnižeg društvenog sloja
Igranje sa vatrom: Sjedinjene države, Irak, Iran
Sjedinjene Države protiv Latinske Amerike
FILOZOFIJA
Predrag Nikić: Žan Bodrijar - kreiranje mas-medijskog simulakruma
FILM
Milenko Srećković: Oslobađanje želje: Američka lepota i Fight Club
MUZIKA
Revolucionarna esencija muzike Fela Kutija
KNJIŽEVNOST
Harold Pinter: Da li je naša savest mrtva (Govor na dodeli Nobelove nagrade)
FreedomFight br.10
(januar 2006)
Gilles Dauve: Završni deo eseja Kada se okonča pobuna (download čitavog teksta)
Pobuna predgrađa – Razbijanje francuske verzije aparthejda (izvor: Le Monde Diplomatique, Broj 2, Decembar 2005, NIN, www.nin.co.yu)
Andrija - freedomfighter iz Istre: Delirijum konzumens i hrvatski san (izvor FreedomFight Hrvatska)
Film
Matrix – (tekstovi - download)
Računari
Hacking Guide (download)
Muzika
Revolucija u pesmi (Le Monde Diplomatique, Broj2)
Književnost
Kristina Jokić: Tri priče
Ivan Petrović: Fleka na zidu
Vladimir Bogićević: Deklinacije – Zbirka pesama (download)
FreedomFight br.9
(oktobar 2005)
Postoji tajni svet skriven iza ovog
Osam stvari koje biste mogli da uradite da biste postali aktivni
Postanite subverzivni: zaljubite se!
Dvanaest mitova o Direktnoj akciji
Rim 1919-1922; Torino 1943; VOLKSGEMEINSCHAFT vs. GEMEINWESEN (nastavak studije Kad se okonča pobuna)
Ariel Dorfman: Če Gevara
FreedomFight br.8
(septembar 2005)
Dajana Džonston: Suludi krstaši: Jugoslavija, NATO i obmane Zapada(odlomak o petooktobarskim dešavanjima)
Imanuel Valenštajn: Sjedinjene Države su izgubile rat u Iraku
Gilles Dauve: Fašizam i veliki kapital (I deo; nastavci u sl.brojevima) (iz eseja: Kada se okonča pobuna - O razvoju fašizma i anti-fašizma u našoj epohi)
Kapitalizam – posebna vrsta delirijuma (Intervju sa Žil Delezom i Feliks Gatarijem)
Žan Pol Sartr: predgovor knjizi: Pretvorite bolest u oružje
Književnost
Frieda Groffy: Pesma o tišini; Pesma o Che-u
Iz ''Antologije poezije američkih crnaca''
FreedomFight br.7
(jun 2005)
Rača kragujevačka – Zajednički život je moguć
Ann Hansen: Feministički Otpor nasuprot Reforme (izvor: http://kontra-punkt.info/)
Individualna revolucionarna teorija
Intervju sa Oliverom Reslerom,
na izložbi "Alternativne ekonomije, alternativna društva'' (izvor:http://kuda:org)
Žan-Pol Sartr: Egzistencijalizam je humanizam
Če Gevara: Druga strana imperijalističkog novčića
FreedomFight br.6
(APRIL 2005)
Književnost
J.Krišnamurti: Jedina revolucija (odlomci)
Elridž Kliver: O postajanju (odlomak iz knjige Soul on ice)
Eseji, Intervjui
Andrej Grubačić: Ne okrivljujte narod
Ričard Barbruk: Sajber Komunizam
Ispovest ekonomskog plaćenog ubice (recenzija knjige - izvor NIN)
Kopileft vs. kopirajt (izvor NIN, autor Zoran Ćirjakov)
Intervju sa Čomskim: Javnost kontrolišu Hitlerovi đaci (izvor NIN)
Hakim Bej: Prevladati turizam
FreedomFight br.5
(MART 2005)
Književnost
Alen Ginzberg: Pesme
Vladimir Bogićević: Deklinacije (Izbor iz zbirke pesama)
Džordž Orvel: Barselona, 1936 (Izvod iz knjige Omaž Kataloniji )
Majkl Mur: Brate, gde je moja zemlja (odlomak)
Crni Blok: Vekovni ideološki turnir
Eseji, Intervjui
Erih From: Revolucionarni karakter
Kubanska osuda nametanja tranzicije ka kapitalizmu
Noam Čomski: O NATO agresijama (intervju)
Kuwasi Balagoon : Anarhija se ne može sama boriti
FreedomFight br.4
(FEBRUAR 2005)
Fidel Kastro: Može li iko da porekne?
Noam Čomski: O anarhizmu (intervju)
Če Gevara: Metod gerilskog rata (1963)
Slavoj Žižek: Povratak Lenjina
Milenko Srećković: Ostvarenje Tokvilovih predviđanja – vladavina osrednjih
Džon Zerzan: Najsizam
FreedomFight br.3
(DECEMBAR 2004)
Književnost
Ivan Glišić: OI! This is Serbia!
Hakim Bej : Teorija haosa & Nukleusna porodica
Pol Polanski: Crnja koža
Eseji, intervjui
Gi Debor: Društvo spektakla
Hakim Bej: Imedijatizam
Hakim Bej: Privremene autonomne zone
Slavoj Žižek: Potrošački idiotizam ili GULAG?
FreedomFight br.2
(SEPTEMBAR 2004)
Eseji, intervjui
Naomi Klajn : Znaci vremena
Milenko Srećković : Neodoljiva sila Farenhajta 9/12
Žan Bodrijar : Duh Terorizma
Tanver Akram: '11.septembar' Noama Čomskog
Intervju : Emir Kusturica
Zašto McDonalds ima svoj 'anti' dan (16. oktobar)
FreedomFight br.1
(MAJ/JUN 2004)
Kontakt | 2007 Freedom Fight
