2005. godine, u sred borbe radnika zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija, osim brojnih članaka, dopisa, pisama podrške, konferenciji za štampu, kojima se pokušavalo da se probije medijsko ignorisanje privatizacionih krađa, Ivan Zlatić, ovdašnji radnik-intelektualac, snimio je film Ugovor na štetu trećeg koji sistematski i detaljno analizira složeni splet okolnosti, neodgovornosti i kriminalnog ponašanja koji se obio o glavu radnicima Jugoremedije koje naša ’’pravna’’ i ’’demokratska’’ država još nije našla za shodno da obešteti zbog svih nedaća s kojima su državnom krivicom morali da se suoče.

Radnici koji su se preko borbe za radnički udeo u svojim fabrikama ustvari borili za golu egzistenciju, bili su dugogodišnje žrtve slepih državnih mera, posebno privatizacije koja je imala najkatastrofalnije posledice po stanovnike ove izmanipulisane zemlje. Manjinski vlasnik Jugoremedije Jovica Stefanović Nini, tada opranog novca ovekovečen na poternici interpola, uz državnu ilegalnu pomoć u vidu dokapitalizacije, 2003. godine postaje većinski vlasnik fabrike. U decembru iste godine radnici zauzimaju fabriku i otpočinje dugotrajna i uporna borba za istinu i pravdu.

Film Ugovor na štetu trećeg sadrži mnoštvo intervjua sa akterima slučaja Jugoremedija neposredno po povratku s poprišta. Za film govore Verica Barać, Zdravko Deurić, Nebojša Popov, Branko Pavlović, mnogi radnici i sindikalisti, kao i Aleksandar Vlahović, tadašnji ministar za privredu i privatizaciju. Film nam rasvetljava svaki prelomni trenutak borbe. Scene borbe sa privatnim obezbeđenjem podržanim od lokalne policije posebno su potresne i inspirativne za svakog ko veruje da se samo udruženom borbom može stati na put pljački i izrabljivanju. 

Borba radnika Jugoremedije je bila pravovremena. Pljačkaški recept dovođenja fabrike u stečaj a zatim njeno preuzimanje iz stečaja na osnovu potraživanja fantomskih firmi istog vlasnika, u Jugoremediji je sprečen fizičkim sprečavanjem razgrabljivanja imovine fabrike i pobedom nad Stefanovićem pre nego što je Jugoremediju uveo u stečaj. Uprkos tome, šteta je ipak bila ogromna. Izgubljene licence lekova, ruinirane mašine, neisplaćene plate, dugovi. Ali radnici su uspeli da se izbore s tim problemima opovrgavajući sve one koji su se zalagali za privatizaciju govoreći da radnici nisu sposobni da upravljaju fabrikom. Kako vidimo u Jugoremediji, ne samo da su sposobni, već to rade mnogo bolje nego kad bi imali jednog vlasnika.

Uz 4. broj čitaocima Z magazina delićemo i disk sa filmom Ugovor na štetu trećeg koji je svedočanstvo o najznačajnijem radničkom poduhvatu u tranzicionoj Srbiji. Jugoremedija pod radničkom kontrolom i dalje je spolja ugrožena okolnostima koje stvaraju političke mere koje se svakako ne sprovode u interesu siromašnih, i borba nije završena, ali onim što je već postignuto postavljeni su temelji za dalji napredak radničke borbe izvan Jugoremedije.

Milenko Srećković

Scene iz filma: