2010.


POKRET ZA SLOBODU se zalaže za ravnopravnost i socijalnu pravdu, za društvo bez ugnjetavanja i nemaštine. Život u takvom društvu je osnovni preduslov za ostvarenje lične slobode.


POKRET ZA SLOBODU podržava različite inicijative grupa i pojedinaca koji se dosledno i uporno bore za prava potčinjenih i ugroženih društvenih slojeva – radnika, seljaka, izbeglica, itd.

Součeni sa stvarnošću u kojoj se drastično povećava jaz između bogatih i siromašnih, posvetili smo se podsticanju razvoja drugačije zajednice, koja će voditi brigu o svakom svom članu, u kojoj niko neće biti suvišan i umirati u bedi.

Zalažemo se za humano društvo, koje vodi računa o ravnopravnosti svih pojedinaca, i omogućava im da razvijaju svoje ljudske potencijale na putu ka samooslobođenju – dakle, za istinski demokratsko društvo u kome pojedinac ima priliku da utiče na svoju sudbinu i donosi odluke koje neposredno utiču na njegov život i život zajednice čiji je deo.

Da bi se ovaj cilj ostvario, neophodno je da postojeće inicijative pojedinih grupa prerastu u angažman najširih slojeva društva, istrajnih u narodnoj borbi da se vlast uzme iz ruku moćnika, i da se zajednica redefiniše po volji naroda.

Zbog toga POKRET danas i ovde.

Socijalna pravda

Kada govore o svom zalaganju za socijalnu pravdu, političari u Srbiji samo još više otkrivaju tiransku prirodu svoje vladavine. Iz kampanje u kampanju, smenjuju se jedno za drugim lažna obećanja da će se popraviti ekonomski položaj građana, kroz programe korumpiranih vladinih agencija, ili kroz dovođenje „strateških partnera“. Od nas se očekuje da verujemo u laži, sedimo i čekamo spas. Da bi smo zbilja krenuli ka ostvarenju socijalne pravde, potrebni su snažni i dinamični društveni pokreti koji će jasno artikulisati volju naroda i suprotstaviti je lažima i manipulacijama vlastodržaca i krupnog kapitala.

Kroz procese oslobađanja od komunizma i drugih oblika totalitarne vlasti, savremenom svetu je nametnuto jedno manipulativno shvatanje slobode, koje zapravo podrazumeva samovolju bogatih i moćnih, koje podstiče sebični karijerizam i pretpostavlja ga javnom interesu. Ovakva ideologizacija slobode isključivo služi učvršćivanju postojećih centara moći, i vodi ukidanju slobode milijardama pojedinaca. Ekonomski i politički poredak zasnovan na toj doktrini, već decenijama eksploatiše čovečanstvo radi korporativnog profita, a sada je doveo i do ekonomske krize kojoj se više ne vide ni prave razmere, ni mogući izlaz.

Pored kritičke analize neoliberalnog poretka, POKRET nastoji da podrži njegove alternative, različite socijalne i političke inicijative za koje smatra da doprinose uspostavljanju socijalne pravde. Suprotno vladajućoj neoliberalnoj ideologiji, koja nameće netrpeljivost između ličnog ideala slobode i kolektivnog ideala pravde, mi tvrdimo da jedino zajednica koja je uspostavljena na načelima socijalne pravde može da garantuje slobodu svakom pojedincu.

Otpor deindustrijalizaciji

POKRET podržava sve inicijative koje se opiru procesu deindustrijalizacije koji se sprovodi u Srbiji i ostalim zemljama regiona.

Privrede zemalja bivše Istočne Evrope preuređene su tokom neoliberalnih reformi na način koji odgovara samo korporativnom kapitalu, a ima pogubne posledice po sve ostale. Privreda Srbije se gotovo u potpunosti svela na prljave tehnologije, proizvodnju sirovina i polufabrikata, i dominaciju sektora trgovine i usluga. Nakon što je gašenjem industrije kreirana ogromna nezaposlenost, ona će se u narednom periodu regulisati razvojem slobodnih zona sa pogodnostima za green field investicije, što će značiti ekspanziju radnih mesta sa minimalnom nadnicom. Na ovaj način, naša zemlja postaje društvo podeljeno s jedne strane na milione nekvalifikovanih radnika i primarnih poljoprivrednih proizvođača, a s druge na bogate monopoliste i njihove visoko obrazovane eksperte; i još ako to povežemo sa tekućom reformom visokog obrazovanja koja za cilj ima instrumentalizaciju znanja za potrebe tržišta, onda postaje jasno da smo ponovo ušli u jedan totalitarni mehanizam, čije su posledice pogubne po perspektivu svake zemlje, i kulturnu, i privrednu, i političku.

POKRET ZA SLOBODU pruža podršku radničkim grupama koje se bore da očuvaju svoje fabrike i radna mesta, i studentskim grupama koje se suprotstavljaju „bolonjskim“ procesima komercijalizacije visokog obrazovanja. Očuvanje i unapređenje postojeće industrije i radnih mesta, te obrazovanja kao javnog dobra, u današnjoj Srbiji jesu najvažniji segmenti borbe za nezavisnost pojedinca od političke i finansijske vlasti. U podršci radničkim i studentskim borbama, POKRET ne nastupa sa pozicija ideologije ili striktne političke platforme, već pokušava da u vremenu velikih ideoloških zabluda podrži konkretne otpore, kao što su oni u ''Jugoremediji'', ''Šinvozu'', ''Zastavi Elektro'' i drugim preduzećima.

Decentralizacija

Iako je naša zemlja nastala kroz borbu za samostalnost lokalnih zajednica od centralne vlasti Carigrada i Beča, danas, na početku 21. veka, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj opštine i gradovi nisu pravna lica, a njihovom imovinom raspolaže centralna vlast. Radničke borbe za očuvanje radnih mesta i industrije, koje su poslednjih godina vođene u Zrenjaninu i u drugim gradovima Srbije, pokazale su da je lokalna samouprava sposobna da izađe na kraj sa složenim problemima zloupotreba u privatizaciji, ali da nema mehanizme da ove probleme reši. S druge strane, ispostavilo se da su ove radničke borbe postale mesto okupljanja i artikulacije zahteva čitave lokalne zajednice za socijalnom pravdom, zahteva koji se bez decentralizacije ne mogu ispuniti.

Prvi i najvažniji korak u postizanju stvarne samostalnosti lokalnih zajednica je vraćanje imovine gradovima i opštinama. Bez ovog preduslova, ne može se govoriti o decentralizaciji Srbije, o odgovornom i održivom upravljanju javnim dobrima u skladu sa interesima lokalne zajednice. Ukoliko opštine i gradovi ne preuzmu odgovornost za svoju imovinu, njima će i dalje upravljati neodgovorna i bespomoćna birokratija, potpuno zavisna od volje i milosti svojih ministara.

Regionalizacija Srbije kakvu predlaže trenutna vladajuća koalicija neće doprineti decentralizaciji. Naprotiv, radi se o još jednom pokušaju da se postojeći sistem preuredi na način koji će podsećati na decentralizaciju, ali će stvarna vlast ostati u rukama šefova velikih stranaka. Besmislena je, uostalom, i sama ideja decentralizacije koju sprovodi vladina agencija! Decentralizaciju Srbije mogu sprovesti jedino lokalne zajednice stvarno nezavisne od centralne vlasti, a takve nezavisnosti neće biti sve dok našom imovinom budu raspolagale centrale velikih partija.

POKRET ZA SLOBODU

Povezane vesti:

Saopštenja Koordinacionog odbora radničkih protesta:

Saopštenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radničkih protesta: Podrška protestu studenata Beogradskog univerziteta, 24. novembra 2009.

Novi radnički pokret, 15. oktobar 2009.

Usvojena platforma Koordinacionog odbora radničkih protesta, 25. septembar 2009.

Optužba za terorizam je sramotna, 23. septembar 2009.

Štrajkački odbor ''Trudbenik gradnje'' pridružio se Koordinacionom odboru radničkih protesta, 20. septembar 2009.

Obrazac prijave protesta ispred Agencije za privatizaciju u Beogradu

Štrajkački odbor ’’Ravanice’’ priključio se koordinacionom odboru radničkih protesta u Srbiji, 7. septembar 2009.

Osnovan Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, 31. avgust 2009.

 

Vesti o Koordinacionom odboru radničkih protesta:

Smisao borbe za fabriku i radnička prava - Iskustvo ''Ravanice'' iz Ćuprije, izvor: Republika, 1-31. decembar 2009.

Sve konkretniji oblici solidarnosti, izvor: Republika, 1-31. decembra 2009.

Novi radnički pokret u Srbiji, izvor: Republika, 1-31. novembar 2009.

Nastaje li radnički pokret, izvor: Republika, 1-31. oktobar 2009.

Osobenosti novog talasa štrajkova, izvor: Republika, 1-30. septembra 2009.

Milenkova buna, izvor: Alo, 28. septembar 2009.

Stati na put bezakonju, izvor: Glas javnosti, 28. septembar 2009.

Intervju sa sekretarom Koordinacionog odbora, Milenkom Srećkovićem, izvor: ZNET, 7. septembar 2009.

Pobuna gladnih, izvor: Alo, 10.septembar 2009.

Radnici "Zastave elektro": Radikalizacija protesta, izvor: Večernje novosti, 9. septembar 2009.

Sindikati gube poverenje štrajkača, izvor: B92, 9. septembar 2009.

Loše gazde teraju radnike u štrajkove, izvor: Blic, 6. septembar 2009.

Udruženi štrajkački odbori protiv loše privatizacije, izvor RTV

Error: The expand/collapse plugin requires that both parameters (id,title) are used.

This is a captcha-picture. It is used to prevent mass-access by robots. (see: www.captcha.net)
:
(*):
(*):