22. decembra 2011. god. u Medija centru održana je Konferencija Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokreta na kojoj su učestvovali predstavnici radničkih i seljačkih organizacija koje sarađuju sa Pokretom za slobodu u borbi za očuvanje preduzeća i poljoprivrede.

Tekstovi i snimci o konferenciji o socijalnim borbama i budućnosti radničko-seljačkog pokreta održanoj 22.12. u Medija centru u Beogradu dostupni su ovde:

Socijalne borbe u Srbiji, E novine, 24. decembar 2011.

Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO), TVisual Communication, 24. decembar 2011.

Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO i Foto), Medija centar, 22. decembar 2011.

Materijal sa konferencije preuzmite (ovde)

Predstavljanje Platforme Koordinacionog odbora radničkih organizacija u Subotici (Udruženje ''Solidarnost''), 27. decembar 2011.

Sutra, 27. 12. 2011. u 10 sati u Subotici (na Otvorenom Univerzitetu), održaće se Press konferencija subotičkog radničkog udruženja ''Solidarnost'', koje je deo Koordinacionog odbora radničkih organizacija, na kojoj će biti predstavljena nova platforma Koordinacionog odbora i radničko-seljačkog pokreta.

Više od 250 poljoprivrednika, iz 30 zemalja, pokrenulo je međunarodni savez protiv otimanja zemlje, 19. novembra, u Selingveu, država Mali. Ovaj savez predvodiće seljaci, u saradnji sa širokim spektrom društvenih pokreta i organizacija. Pokret za slobodu se takođe pridružio ovoj inicijativi.

Ibrahim Kulibali iz Republike Mali, jedan od inicijatora međunarodnog saveza protiv otimanja zemlje

Zaključak sa okruglih stolova na temu ’’Biti radnik danas’’

U protekle tri diskusije radničkih predstavnika okupljenih u ’’Koordinacionom odboru radničkih protesta’’ spomenut je niz problema sa kojima se radnici susreću u svojoj borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. U osnovi problema nalazi se isključenost radnika iz procesa odlučivanja o privatizaciji i sudbini preduzeća iako se njih najviše tiče. Cilj ovih diskusija je osvetljavanje različitih problema sa kojima se radnici susreću, ali i unapređivanje radničkog organizovanja. Pošli smo od toga da se radnici lakše organizuju na lokalnom nivou, na kojem lakše ostvaruju veći uticaj, jer postoji više sluha za njihove probleme. Jedna centralizovana institucija kao što je Agencija za privatizaciju, koja upravlja sudbinom preduzeća u procesu svojinske transformacije, svojim radom zapravo doprinosi uništavanju privrede i radnih mesta, pre svega jer isključuje iz prava odlučivanja sve one koji su egzistencijalno vezani za opstanak preduzeća. Ignorisanjem radničkih inicijativa i ukazivanja na probleme, Agencija je u mnogim slučajevima doprinela i snosi najveću odgovornost za upropašćivanje preduzeća i radnih mesta. Namerno uvođenje firme u stečaj, privatizacija preduzeća radi trgovine nekretninama, građevinskim zemljištem i atraktivnim lokacijama, privatizacija radi pranja novca omogućena nekontrolisanjem porekla novca, kupovina preduzeća od strane kriminalaca, samo su različiti vidovi opšte deindustrijalizacije. U slučajevima gde su radnici u dogovoru sa akcionarima uspostavili svoju upravu nad fabrikom, nailaze na nezainteresovanost države za svoj udeo u preduzeću, nezainteresovanost države za proizvodnju koja je od životnog značaja za stanovništvo, nelojalnu konkurenciju u vidu uvozničkih lobija, interesnih grupa, itd. Sve što su radnici postigli, postigli su nakon dužeg perioda upornog konflikta sa vlašću.

Diskusija Šta nakon raskida privatizacionog ugovora? - Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizaciju. Nakon što antikorupcijske inicijative radnika i malih akcionara dovedu do raskida ugovora sa nesavesnim investitorima, jedino rešenje koje je do sada praktikovano i koje zakon propisuje jeste uspostavljanje uprave koju kontroliše Vlada. Sve inicijative radnika i malih akcionara da se preduzeće nakon raskida ugovora pokrene, Vladina uprava najčešće ignoriše. Kako stvoriti uslove za participaciju radnika i malih akcionara u preduzećima u kojima za to postoji interesovanje? Da li se radničko NE! propadanju, izraženo antikorupcijskim inicijativama protiv nesavesnih investitora, može artikulisati u privrednu inicijativu za oporavak preduzeća? Diskusija se održala 05. 11. 2011. godine u Beogradu.

Pokret za slobodu je u prethodnom periodu obavio razgovor sa zaposlenima više informativnih kuća različitih profila u kojima je nakon 2001. godine izvršena privatizacija ili preuzimanje akcija, a u okviru istraživačkog projekta koji ima za cilj da utvrdi kakve je efekte promena vlasničke strukture u medijima imala na razvoj slobodnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. U razgovoru sa zaposlenima NIN-a, došli smo do brojnih informacija koje upućuju na ozbiljne povrede Zakona o privatizaciji i ugovora o kupoprodaji 70% društvenog kapitala ovog preduzeća kupcu Ringijer. Postupanje „Ringiera“ veoma je zabrinjavajuće ne samo u smislu kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, već naročito zbog toga što se ne radi o privatizaciji običnog preduzeća, već o instituciji od izuzetnog kulturnog značaja.

Dodeljivanjem subvencija, pomaganjem poljoprivredne delatnosti i većim ulaganjem u seosku infrastrukturu podstiče se opstanak seoskog stanovništva u selima i na socijalno prihvatljiv način sprečava uvećavanje gradske sirotinje, a time i nastanak haotičnih socijalnih nereda kakve sve češće viđamo u zapadnoevropskim državama.

Seljačka udruženja i država treba da spreče eksploataciju zemlje i prirodnih bogatstava od strane multinacionalnih poljoprivrednih korporacija koje se bave poljoprivredom radi ličnog profita, zapošljavaju mali broj ljudi, a malim proizvođačima čine nelojalnu konkurenciju na domaćem i stranom tržištu. Poljoprivreda je strateška grana posebno važna u sitaciji kada se široki slojevi društva nalaze u potpunom socijalnom beznađu. Tokom devedesetih poljoprivreda se pokazala kao najvažnije egzistencijalno uporište stanovništva u uslovima ekonomskih sankcija, hiperinflacije i regionalne nestabilnosti.

Ibrahima Kulibalia iz zapadnoafričke republike Mali, predsednika malijske Nacionalne koordinacije seoskih organizacija (CNOP), sreli smo u Austriji tokom Nieleni (Nyeleni) konferencije na kojoj je učestvovao Pokret za slobodu. Konferenciju su 16-21. avgusta organizovale evropske članice La Via Campesine a prisustvovalo je oko 400 delegata iz 34 evropske zemlje. La Via Campesina (u prevodu: Seljački put) je koalicija koja na globalnom nivou okuplja organizacije seljaka, proizvođača, domorodaca i bezemljaša, a kojoj pripada i malijska organizacija kojom predsedava Ibrahim. Upravo je u Maliju 2007. godine bila održana prva Nieleni konferencija o suverenosti prehrambenog sistema a sama konferencija dobila je ime po mitskoj seljanki iz Malija koja je simbol seljačke borbe za nezavisnost.

piše: Ana Vilenica

''Slučaj Soho pokazuje do koje mere su kultura i umetnost danas postale resurs u društveno-političkoj i ekonomskoj dobiti. Zahtev istorijskih umetničkih avangardi konačno je u potpunosti ostvaren, ali na žalost kroz dominaciju kapitala. Kultura i umetnost su prožele sve aspekte života, naravno sa nešto drugačijim ekonomskim okvirom. Egzistencija umetnika je na taj način privatizovana, atomizovana i samogetoizirana. U takvim uslovima je retko suočeljavanje sa stvarnim svetom, jer ono ništa ne obećava.''

Luka Beograd. Foto: Vestionline

Nedavna preporuka evropske administracije u Briselu da se u Srbiji pokrene postupak preispitivanja 24 sporne privatizacije postala je jedna od glavnih tema u domaćim medijima. Na spisku spomenutih preduzeća nalaze se ''Zastava elektro'', ''Srbolek'', ''Šinvoz'', ''Jugoremedija'', ''Veterinarski zavod'', ''C market'', ''Mobtel'', itd. Medijski izveštaji uglavnom su prećutali činjenicu da su radnici ovih preduzeća godinama ukazivali na sistematsko uništavanje privrede i ovih preduzeća a da ih je vlast uporno ignorisala. Radnicima nije preostalo ništa drugo osim da se za poštovanje zakona i za opstanak svojih radnih mesta bore protestujući na ulici. Uprkos različitim ishodima njihovih borbi, danas se sve više ispostavlja da su one najprogresivniji element domaće politike.

U vreme trajanja sastanka ministara poljoprivrede zemalja G20, predstavnici Pokreta za slobodu sastali su se 20-23. juna u Parizu sa organizacijama koje rade na reorganizovanju Evrope i svetskog prehrambenog i poljoprivrednog sistema.

Nezadovoljni neefektivnom politikom G20 i drugih međunarodnih foruma, te organizacije iz čitave Evrope organizuju 16-21. avgusta u Kremsu, u Austriji, NYELENI evropski forum o suverenosti hrane na kojem će se razgovarati o stvarnim rešenjima za probleme svetskog i poljoprivrednog sistema. Na sastanku u Parizu 20-23. juna razgovaralo se o programu i sadržaju samog foruma.

NYELENI evropski forum okupiće više od 500 predstavnika organizacija koje rade na suverenosti hrane iz više od 30 evropskih zemalja.

Ministarstvo odbrane poslalo je novi dopis Pokretu za slobodu u kojem odgovara na pitanja koja smo postavili 20. maja 2011. na Protestu protiv održavanja NATO konferencije u Beogradu 13-15. juna.

Ministarstvo obaveštava Pokret da procenjuje da će troškovi obezbeđivanja NATO skupa Republiku Srbiju koštati 480.000 dinara. ‘‘Ovi troškovi uključuju organizaciju dočeka i ispraćaja učesnika delegacije, logističku podršku, kao i troškove za fizičke i tehničke mere bezbednosti‘‘. Pored toga, NATO alijansa je za potrebe konferencije predvidela da potroši 200.000 američkih dolara, kaže se dalje u dopisu.

Udruženje građana Subotice „Solidarnost“
Grupa radnika iz SEVER-a, Fidelinke, Agrokombinata Subotica, Zorke,...

Koordinacionom odboru radničkih protesta u Srbiji

Na svom skupu u Subotici dana 9.juna 2011. godine upoznali smo se sa platformom i osnivanjem Koordinacionog odbora radničkih pokreta u Srbiji i jedinstveno smo doneli odluku da usvojimo

Izjavu o pristupanju Koordinacionom odboru radničkih protesta u Srbiji

U potpunosti se slažemo sa Vašim stavovima o pljačkaškoj privatizaciji u našim firmama i Vašim zahtevima prema vladi Srbije.

(Snimak sa tribine Pokreta za slobodu u Subotici)

Ministarstvo odbrane poslalo je dopis Pokretu za slobodu u kojem saopštava da je preduzelo radnje radi pribavljanja informacija i dokumenata koje je Pokret tražio 20. maja 2011. na Protestu protiv održavanja NATO konferencije u Beogradu 13-15. juna. Ministarstvo obaveštava Pokret da ''iz opravdanih razloga'' odlaže postupanje po podnetom zahtevu i sebi određuje naknadni rok od 20 dana od dana prijema Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja (Prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja taj rok iznosi 15 dana).

Preuzmi letak, odštampaj i deli