1. Borba za budućnost
  2. Deindustrijalizacija i radnički otpor
  3. Zemlja i sloboda

Nova publikacija POKRETA ZA SLOBODU

(klikni na sliku da bi preuzeo publikaciju u elektronskom obliku)

Na poziv organizacije UJEDINJENIH NACIJA za hranu i poljoprivredu (FAO) predstavnik POKRETA ZA SLOBODU je učestvovao u savetovanju civilnih organizacija održanom u Bukureštu 28-31. marta na kojem se govorilo o potrebi reformisanja prehrambenog sistema kako bi se zaštitila prava malih poljoprivrednih proizvođača. Usvojena je zajednička deklaracija u koju je uvrštena i sledeća intervencija našeg predstavnika u vezi sa OTIMANJEM POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA koje se dešava kroz privatizaciju i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju:

''Regarding the EU enlargement policy and accession of the countries that are still not member of the EU, it has to be recognized how the Stabilization and Association Agreements (SAA) are contributing to the land grabbing and small farmers loss of the right to the access to land. Through SAA foreign companies will be allowed to take over agricultural land whose ownership is being disputed since it was a subject of the corrupted process of the privatization done with the purpose of land speculations and money laundering and whose actors are in some cases under criminal charges or investigations. In this way SAA could contribute to covering up and legitimizing privatization theft done in the countries that are in the EU accession process. Implementing more flexible methods for re-negotiation terms of SAA could allow to the EU candidate members to defend its small farmers right for the access to land and prevent land grabbing''.

Naš prijatelj i saradnik Aleksandar Aco Todorović, vođa ''Izbrisanih'' iz Slovenije, pronađen je mrtav u Ptuju. Todorović je sa svojim prijateljima uspeo da nakon dve decenije primora republiku Sloveniju da prizna administrativno etničko čišćenje koje je sprovela nad svojim građanima u trenutku proglašenja nezavisnosti od SFR Jugoslavije 1991. godine. Međutim, posledice ''brisanja'' iz registra stalnog stanovništva bile su tragične i mnogi od desetina hiljada ''izbrisanih'' sve do danas nose bolne i neizbrisive ožiljke usled gubitka svih stečenih prava u republici Sloveniji. Acu Todorovića pamtićemo po hrabroj i neumornoj borbi za pravdu, ali i po prijateljskom odnosu sa svima sa kojima je u toj borbi sarađivao, uprkos teškim uslovima u kojima je živeo. Duboko žalimo zbog njegove smrti; Balkan je ostao bez jednog od najhrabrijih ljudi.

Milenko Srećković

Pokret za slobodu
15. februar 2014.
Tribina Pokreta za slobodu sa Izbrisanima iz decembra 2012:
http://www.youtube.com/watch?v=xlMSloWv0_M
Reportaža RTS-a o Izbrisanima tokom tribine i protesta Pokreta za slobodu ispred ambasade Slovenije u Beogradu 2008. godine:
http://www.youtube.com/watch?v=z48sGY9MprE

Zašto smo demolirali tablu Agencije za privatizaciju

Skidanjem i demoliranjem table Agencije za privatizaciju želimo da simbolično započnemo proces ukidanja institucija koje od svog nastanka deluju protiv interesa i egzistencije većine stanovnika u Srbiji. To je samo još jedan korak naše organizacije u borbi protiv kapitalističkih mera uperenih protiv radnika i seljaka. Ovim, takođe, želimo da damo primer ostalim radnicima kakav način borbe smatramo da ubuduće treba voditi.

Već godinama predvodimo anti-privatizacionu borbu u Srbiji i organizovali smo veći broj protesta za raskid privatizacija na kojima smo ukazali na čitav sistem uništavanja ekonomije zarad bogaćenja malog broja ljudi. Radnička borba dala je rezultate i podstakla preispitivanja brojnih nelegalnih privatizacija, ali čitav sistem pljačke još uvek nije razmontiran. Trenutna državna borba protiv korupcije odlazi u krivom smeru, jer ne dolazi ni do reformisanja ni do ukidanja institucija koje su omogućile najveće pljačke. Ovim činom želimo da poručimo da bez ukidanja Agencije za privatizaciju i raskida sa privatizacionom, kapitalističkom politikom nema oporavka ekonomije, niti mogućnosti stvaranja alternativne ekonomije koja bi bila u interesu stanovništva, pod demokratskom narodnom kontrolom, i koja bi očuvala zajednička dobra, zemljište, prirodne resurse i zdravu prirodnu sredinu.

Ne zanima nas što smo počinili jedan nelegalan čin, jer je on apsolutno legitiman uzimajući u obzir posledice neustavnog delovanja Agencije za privatizaciju po životni standard radnika i stopu nezaposlenosti, i uzimajući u obzir budućnost koju treba izgraditi na potpuno novim anti-kapitalističkim i anti-privatizacionim principima.

Pozivamo radnike na solidarnost i nastavak borbe.

Do pobede!

Vaš POKRET ZA SLOBODU

Novi internet časopis POKRETA ZA SLOBODU na engleskom jeziku, koji objavljujemo od avgusta 2013. godine, nalazi se na web adresi: www.freedomfight.net (Freedom Fight Info - Voice of the Resistance around the Globe). Možete nas pratiti i preko FB grupe: https://www.facebook.com/FreedomFightInfo

Protest POKRETA ZA SLOBODU ispred Agencije za privatizaciju 18. februara 2013.

Protest POKRETA ZA SLOBODU 14. septembra 2012. ispred Predsedništva Srbije

Protest POKRETA ZA SLOBODU 17. aprila 2012. ispred Vlade Srbije

Video snimak konferencije za novinare Pokreta za slobodu povodom nove radničke protestne šetnje koja će se održati u ponedeljak, 18. februara, sa početkom u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, možete pogledati na sledećem linku:
http://www.webtv.rs/partnerplay/blic/50289/konferencija-za-novinare-pokreta-za-slobodu--najava-radnicke-protestne-setnje
Na pres konferenciji u Press centru UNS-a, Pokret za slobodu najavio je novu protestnu šetnju, zakazanu za ponedeljak 18. februar u 16 časova ispred Agencije za privatizaciju. Ciljevi novog protesta nadovezuju se na višegodišnji rad Saveta za borbu protiv korupcije i njegove predsednice, pokojne gospođe Verice Barać, kao i na zalaganja samog Pokreta za slobodu i prethodne proteste u njegovoj organizaciji.  Dogovor postignut sa gospodinom Oliverom Antićem, savetnikom za pravna pitanja predsednika Nikolića, do kog je došlo nakon protesta od 14. septembra 2012, nije doneo očekivane rezultate: situacija u preduzećima oštećenim privatizacijom i dalje se pogoršava, a od obećane saradnje, obnove proizvodnje i obeštećenja radnika preostala su samo spektakularna hapšenja. Iz tog razloga, Pokret za slobodu, u saradnji sa brojnim radničkim i seljačkim grupama, obnovio je i dopunio svoje zahteve; po rečima njegovog predstavnika Milenka Srećkovića, primarni zahtev novog protesta biće utvrđivanje odgovornosti Agencije za privatizaciju kao i svih nadležnih institucija koje su omogućavale privatizacionu pljačku – a u skladu s tim i ukidanje ove Agencije, koja je, ne ispunjavajući svoje obaveze, ili ih ispunjavajući selektivno i nepravilno, doprinela propasti ogromnog broja preduzeća. Od 2284 privatizovanih firmi 1070 njih završilo je u stečaju, dok je od 664 raskida kupoprodajnih ugovora većina njih usledila tek pošto su se preduzeća već našla na rubu propasti. S druge strane, u 253 privatizovana poljoprivredna preduzeća otpušteno je preko 65.000 poljoprivrednih radnika, a do poništenja ugovora u nekih šezdeset preduzeća došlo je tek nakon što je u njima otuđena sva mehanizacija i druga oprema. Jednim od glavnih krivaca za taj kolaps može se smatrati upravo Agencija za privatizaciju, koja je ignorisala brojne radničke ukaze, dopuštala gašenje proizvodnje, rasprodaju fabričke imovine i neosnovana hipotekarna zaduživanja: a ne ispitujući poreklo novca uloženog u privatizaciju omogućila je i da se kao kupci pojave ljudi sa policijskih poternica, narko dileri i slični „biznismeni“ – što je više nego dovoljna potvrda njene neefikasnosti i razlog za njeno ukidanje. Drugi zahtev Pokreta za slobodu biće donošenje zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji, čime bi se obezbedilo da i u budućnosti niko ne prođe nekažnjeno za uništavanje privrede; a Pokret neće odustati ni od svog ranijeg zahteva, da se radnici obeštete zbog uništavanja njihovih fabrika i radnih mesta, i to na taj način što bi se obnovila proizvodnja u njihovim preduzećima. Radi rešenja ovog gorućeg problema radničke grupe već su, na poziv gospodina Antića, Predsedništvu dostavile brojne dopise o situaciji u svojim firmama, kao i predloge za njihov oporavak, koje je Predsedništvo prosledilo nadležnim institucijama: ali na te dopise do sad nije bilo nikakvog odgovora. Pokret za slobodu zato ponovo predlaže formiranje radnih grupa u kojima bi predstavnici samih radnika sarađivali sa odgovarajućim institucijama, i u kojima bi se zajednički radilo na obnavljanju proizvodnje – podsećajući na to da postoje brojni načini na koje bi država u tome mogla uzeti učešća, i kasnije povratiti svoja potencijalna ulaganja. Kao sledeći zahtev istaknuta je neophodnost obnove domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija. Strane firme u Srbiji dobijaju 5 do 10 hiljada evra po otvorenom radnom mestu, dok domaća preduzeća propadaju u samo par godina po svojoj privatizaciji: pri čemu je korupcija političara koji omogućavaju takvo poslovanje skoro nedokaziva. Najveći je problem, po rečima Srećkovića, to što ni sadašnja vlast nema nikakvu viziju privrede koja ne bi bila zasnovana na ideologiji slobodnog tržišta, stranih investicija i društvenog uređenja koje propisuju međunarodne finansijske institucije: što je i pod prethodnim režimom u Srbiji značilo samo eksploataciju i poniženje radne snage i onemogućavanje suverenog i samoodrživog razvoja. Najbolji primer za to daje Ju-es stil, koji je, otišavši iz Smedereva, za sobom ostavio socijalnu katastrofu – kao što je učinio i u Pitsburgu, sedamdesetih, kad je zbog njega ostalo bez posla 10.000 ljudi. Umesto besplodne saradnje sa stranim investitorima, rešenje treba tražiti u suverenoj domaćoj ekonomiji, smatra Srećković, podsećajući da je jedan od razloga opstanka Srbije pod sankcijama devedesetih billa razvijena poljoprivredna proizvodnja i jaka domaća farmaceutska industrija. Najzad, Pokret za slobodu zahtevaće i sprečavanje dalje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta. Rok koji predviđa omogućavanje prodaje zemljišta strancima četiri godine nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji dogovoren je očigledno i isključivo u interesu preprodavaca, kojima je jedini cilj da što pre prodaju jeftino stečeno zemljište po skupim evropskim cenama. To je zemljište, šta više, i prisvojeno na nezakonit način, budući da je veći broj otkupljenih parcela bio u državnom ili zadružnom vlasništvu, i promena njegovog oblika svojine bila je potpuno nepropisna.

Nova protestna šetnja POKRETA ZA SLOBODU održaće se u ponedeljak, 18. februara, okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju u 16 časova. Protestna kolona će se od Agencije za privatizaciju uputiti ka Skupštini Srbije i Ministarstvu ekonomije a zatim ka Predsedništvu, gde očekujemo nastavak pregovora započetih na prethodnom protestu.
ZAHTEVAMO:
- Utvrđivanje odgovornosti države i nadležnih institucija za privatizacionu pljačku.
- Utvrđivanje odgovornosti i ukidanje Agencije za privatizaciju.
- Donošenje Zakona o nezastarevanju krivičnih dela počinjenih u privatizaciji.
- Obnavljanje proizvodnje u oštećenim preduzećima.
- Obnavljanje domaće proizvodnje umesto subvencionisanja multinacionalnih korporacija.
- Zaustavljanje rasprodaje preduzeća i poljoprivrednog zemljišta.
DOĐITE da ZAJEDNO stvaramo BUDUĆNOST
POKRET ZA SLOBODU
--------------------------------------------------
Saopštenje Koordinacionog odbora radničko-seljačkih organizacija
Radnički protesti u poslednjoj deceniji, direktno i indirektno, doveli su do određenih pozitivnih promena u našem društvu. Međutim, ostalo je još mnogo toga što treba menjati. U ponedeljak, 18. februara u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju nastavljamo našu višegodišnju borbu protiv korupcije u privatizaciji. Kao i svi nedavni protesti u organizaciji POKRETA ZA SLOBODU i ovaj je posvećen uspomeni na VERICU BARAĆ, osobu koja se najviše zalagala da se i u našoj zemlji poštuju prava običnih ljudi. Pozivamo sve radnike, udruženja i sindikate koji brinu o opštem interesu društva u kojem živimo da nam se priključe i podrže protest.
Svi zajedno do pobede!
Koordinacioni odbor radničko-seljačkih organizacija
-------
Pokret Ravnopravnost, Zrenjanin
Udruženje Solidarnost, Subotica
Pokret akcionara, radnika i sindikata, Kragujevac
Udruženje Paori, Crepaja
Udruženje Obruč, Ratkovo
Građansko-sindikalni front, Vršac
Udruženje bivših radnika Zastave elektro, Rača
Udruženje akcionara i bivših radnika Srboleka, Beograd
Udruženje za zaštitu prava radnika Uranak, Rakovica
Samostalni sindikat UP ‘‘Tri grozda‘‘
Samostalni sindikat metalaca Srbije Minel Transformatori
Savez samostalnih sindikata Srbije u IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Udruženje akcionara IP “Prosveta“ a.d, Beograd
Pokret za slobodu

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da hapšenja vlasnika firmi nisu dovoljna i da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća, izvještava novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Konferencija POKRETA ZA SLOBODU - ''BORBA ZA BUDUĆNOST'' - održana je 2. decembra u zgradi REX-a, u Beogradu. Brojni akteri iz Srbije i okolnih zemalja govorili su o situaciji u kojoj se trenutno nalazimo; posebno o dve glavne teme - radničkom otporu deindustrijalizaciji i seoskom otporu otimanju zemlje. U osnovi i deindustrijalizacije i otimanja zemlje nalazi se privatizacija, pa je konferencija trebalo da stvori osnovu za povezivanje narodnih otpora ovim procesima u zajednički front za reindustrijalizaciju i suvereno, samoodrživo društvo u kojem bi poljoprivreda bila oslobođena kontrole koju je krupni kapital uspostavio nad njom. Prisustvo radnika, aktivista i sindikalista iz Srbije i okolnih zemalja – Hrvatske i Slovenije – imalo je za cilj stvaranje zajedničkog balkanskog otpora procesu privatizacije.

Svim radničkim grupama koje učestvuju u protestima POKRETA ZA SLOBODU
Poštovani,
Nakon prošlonedeljnog pismenog odgovora, danas smo iz kabineta predsednika Nikolića dobili i telefonski poziv u kojem se još jednom potvrđuje da su naši zahtevi uzeti u razmatranje, poslati nadležnim institucijama i da uskoro možemo očekivati odgovor za svako pojedinačno preduzeće. Predsedništvo nas takođe uverava da ima razumevanja za tešku situaciju u kojoj se radnici ovih preduzeća nalaze i jos jednom nas moli za strpljenje.
Srdačan pozdrav,
POKRET ZA SLOBODU
Konferencija POKRETA ZA SLOBODU, 2. decembra 2012. u 13 časova,
u REX-u, ul. Jevrejska br. 16 Beograd

- BORBA ZA BUDUĆNOST-

OTPOR DEINDUSTRIJALIZACIJI I OTIMANJU ZEMLJE

Predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću

Poštovani predsedniče,

prilikom našeg protesta ispred Predsedništva 14. septembra 2012. godine, postigli smo dogovor sa vašim savetnikom za pravna pitanja, profesorom Oliverom Antićem, da Predsedništvu dostavljamo informacije o načinu na koji su uništena preduzeća radnika koji su učestvovali u protestu, a čiji je glavni zahtev bio obnova proizvodnje u preduzećima u kojima je bilo spornih privatizacija.

Iako iz vaše perspektive, u moru drugih državničkih obaveza, taj zahtev može izgledati kao manje prioritetan, za radnike kojima egzistencija zavisi od obnove ili očuvanja proizvodnje u njihovim preduzećima on je od najveće važnosti.

U periodu nakon protesta, radnici su se angažovali na pripremanju opsežnih dopisa o načinu na koji su njihova preduzeća uništavana; kao i na osmišljavanju predloga kako obnoviti proizvodnju u svakom pojedinačnom preduzeću. Dostavili smo vam do sada već nekoliko tih dopisa, a još ih je u pripremi. Međutim, do sada radnici nisu dobili nikakav odgovor šta se preduzima u svrhu rešavanja ovih problema, niti su pozvani na razgovor od strane nadležnih institucija.

Nedavno ste bili na otvaranju pogona nemačke kompanije u Zrenjaninu, koja od države dobija 5.000 evra po svakom radnom mestu. U istom tom gradu, ’’Jugoremediji’’, domaćoj fabrici lekova koja ima sve uslove za proizvodnju, isključena je struja s namerom uvođenja u stečaj. ’’Srbolek’’ iz Beograda, najstarija srpska fabrika lekova, ne proizvodi ništa jer je u stečaju, iako joj druge firme duguju više nego što je sama zadužena. U dopisima smo vam takođe predstavili udes preduzeća ’’Sever’’ iz Subotice, najvećeg domaćeg ugostiteljskog preduzeća ’’Tri grozda’’ iz Beograda, neizvesnu sudbinu Rafinerije nafte Beograd, itd. Priprema novih dopisa i od nas, kao organizacije koja predvodi tu borbu, i od radnika koji u njoj učestvuju zahteva dosta truda, a da pri tom još ne znamo da li je nova vlast zaista zainteresovana da ispravi nanetu nepravdu i obnovi domaću privredu, uništenu od strane prethodne vlasti i vaših sadašnjih koalicionih partnera.

Bez hitne i razumne državne intervencije u ovim fabrikama o kojima vas izveštavamo putem dopisa, i to intervencije uz konsultovanje radnika, u Srbiji će na kraju poslovati samo strane kompanije koje po radnom mestu uzimaju 5 i više hiljada evra.

Mi ćemo nastaviti da pripremamo nove proteste, uz kratku napomenu da smo ovakvo ignorisanje radničkih dopisa već videli – kod bivše vlasti.
3. decembra u 12 časova okupićemo se sa radničkim predstavnicima ispred Predsedništva Srbije. Tom prilikom nam možete dati uopšten odgovor na ovo pismo i saopštiti nam da li nova vlast radi nešto po pitanju obnove proizvodnje i da li je spremna za trajnu komunikaciju sa prevarenim radnicima. Do tada ćemo vam dostaviti dopise i za druga oštećena preduzeća. Odgovor nam možete poslati i ranije na i-mejl info@pokret.net, pa neće biti potrebe za našim okupljanjem. Ukoliko, međutim, ni 3. decembra odgovora ne bude, ne preostaje nam ništa drugo sem da sazovemo novi radnički protest - što će oštećenim radnicima predstavljati samo dodatni nepotrebni napor u njihovoj borbi za pravdu.

Srdačan pozdrav,

Milenko Srećković

POKRET ZA SLOBODU
www.pokret.net
info@pokret.net
Br. tel: 062/234.251 i 063/83.83.882

Protesti koje je POKRET ZA SLOBODU organizovao 14. septembra i 17. aprila ove godine doveli su do pregovora u Predsedništvu Srbije, i do obećanja novih vlasti da će ispitati svaku našu naznaku o korupciji u privatizaciji i, zajedno sa radnicima iz POKRETA ZA SLOBODU, raditi na oporavljanju uništenih preduzeća. Na ovoj stranici objavljujemo do sada Predsedništvu predate dopise, sa detaljima o korupciji i pljački u svakom pojedinačnom preduzeću, sa našim zahtevima za oporavak tih preduzeća i predlozima kako je to moguće ostvariti. Kako nije isključeno da se dato obećanje u narednom periodu može ispostaviti kao lažno, POKRET ZA SLOBODU priprema i treći, poslednji protest u ovoj godini, kojim želi da ovu radničku borbu dovede do kraja. Do sada smo uspevali da se izborimo samo za spas pojedinačnih preduzeća, sada želimo da se izborimo za jednu sistemsku promenu koja bi onemogućila dalju pljačku i deindustrijalizaciju. Nakon toga, predstoji nam nastavak naših drugih, možda podjednako važnih borbi.

Dopisi o pojedinačnim preduzećima koji su do sada sačinjeni i predati u Predsedništvo:

Prvi dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Rafineriji nafte  Beograd''

Drugi dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Srboleku'' iz Beograda i ''Jugoremediji'' iz Zrenjanina

Treći dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ''Severu'' iz Subotice

Četvrti dopis Predsedništvu nakon protesta PZS 14. septembra 2012. o ugostiteljskom preduzeću ''Tri grozda''

Peti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Azotari'' iz Subotice)

Šesti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Minel Transformatorima'' iz Ripnja

Sedmi dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o IP ''Prosveta'' iz Beograda

Osmi dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Ikomu'' iz Subotice

Deveti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Agrokombinatu'' iz Subotice

Deseti dopis Predsedništvu nakon pregovora na protestu 14. septembra o ''Rekordu'' iz Rakovice

 
Pokret za slobodu
Matični br. organizacije: 17686097
Veb sajt: www.pokret.net
I-mejl: info@pokret.net
Tel: 062/234251 i 063/8383882

RADNIČKA PROTESTNA ŠETNJA
Srbija – zemlja slobodnih, nikad zemlja robova
u petak, 14. septembra, u 16 sati,
ispred Agencije za privatizaciju, ul. Terazije br 23.
u organizaciji
POKRETA ZA SLOBODU,
nestranačkog, radničkog socijalnog pokreta.   

Protest POKRETA ZA SLOBODU počeće 14. septembra u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, ul. Terazije br. 23. Protestna kolona će u 16.45 krenuti ka zgradi Predsedništva Srbije, na Andrićevom vencu.

Pokret za slobodu
Matični br. organizacije: 17686097
Veb sajt: www.pokret.net
I-mejl: info@pokret.net
Tel: 062/234251 i 063/8383882

PRES-KONFERENCIJA
U petak, 14. septembra, u 12 sati,
u Press centru UNS-a, ul. Knez Mihailova 6/III
povodom
RADNIČKE PROTESTNE ŠETNJE
Srbija – zemlja slobodnih, nikad zemlja robova
od Agencije za privatizaciju do Predsedništva Srbije
u organizaciji
POKRETA ZA SLOBODU,
nestranačkog, radničkog socijalnog pokreta.

Protest POKRETA ZA SLOBODU počeće 14. septembra u 16 časova okupljanjem ispred Agencije za privatizaciju, ul. Terazije br. 23. Protestna kolona će u 16.45 krenuti ka zgradi Predsedništva Srbije, na Andrićevom vencu. U 17 časova delegacija POKRETA ZA SLOBODU pokušaće da dobije prijem koji je već zatražen kod predsednika Tomislava Nikolića.
U protestu 14. septembra učestvovaće radničke grupe sa kojima POKRET ZA SLOBODU već godinama sarađuje u borbi protiv korupcije u privatizaciji. Među njima su radnici Srboleka, Trudbenik Gradnje, IP Prosvete, Rafinerije nafte Beograd, ABS Minel Transformatora, Rekorda iz Beograda, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES iz Surdulice, Jugoremedije i Šinvoza iz Zrenjanina, Vršačkih vinograda iz Vršca, i mnogi drugi.
Zahtevi radničkog protesta 14 septembra:
1) Zahtevamo da se omogući aktivno učešće radničkih predstavnika u najavljenom državnom preispitivanju spornih privatizacija. Radnička i javna kontrola nad procesom preispitivanja privatizacija potrebna je kako taj proces ne bi bio lažiran. Formiranjem radnih grupa u kojima bi bili i predstavnici radnika, javnost bi mogla da bude informisana i o stavu radnika prema istražnim radnjama koje se sprovode, ali i o merama preduzetim na saniranju problema u funkcionisanju pojedinačnih preduzeća.

2) Zahtevamo da se odšteta sastoji u obnavljanju ili očuvanju proizvodnje u preduzećima uništenim nepravilnostima u privatizaciji na koje nadležne državne agencije nisu pravovremeno reagovale, iako je to bila njihova obaveza prema Zakonu o privatizaciji. Kao što postoji Uredba Vlade Srbije o privlačenju direktnih investicija, koja omogućava stranim kompanijama da dobiju 5-10.000 evra po radnom mestu, takođe se uredbom novac može kanalisati u obnovu proizvodnje koja je uništena tokom procesa privatizacije dok su fabričkom imovinom upravljali neodgovorni vlasnici. Pokretanjem proizvodnje, taj novac bi se preko poreza i doprinosa vratio u državni budžet.

3) Zahtevamo proširenje spiska spornih privatizacija na veći broj preduzeća. Privatizacija u Srbiji je bila sistemska i nije dovoljno izdvojiti samo nekoliko slučajeva privatizacije, već treba preispitati sve one u kojima radnici godinama ukazuju na postojanje nelegalnih radnji, namerno guranje preduzeća u stečaj, kao i na poslovanje koje je štetilo preduzeću.

4) Zahtevamo poboljšanje opštih prava radnika, kao na primer sprečavanje otpuštanja radnica na trudničkom bolovanju koje se vrši neprodužavanjem Ugovora na određeno.