MINISTARSTVO PRAVDE
Ministarka Snežana Malović
Nemanjina 22-26
B e o g r a dZ A H T E V
Za pristup informaciji od javnog značajaPoštovana,Državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen je 16. aprila ove godine u emisiji „Jedan na jedan“, na Radio Televiziji Vojvodine, izjavio da je „pre nekih 7-8 meseci [...] poslat vrlo detaljan izveštaj Evropskoj komisiji“ u vezi sa 24 sporna slučaja privatizacije čije je preispitivanje prošle godine tražila Evropska komisija, i da „za sva aktuelna događanja i velike istrage kad je u pitanju korupcija mi jednom mesečno obaveštavamo Evropsku komisiju“.
Pokret za slobodu organizovao je danas protest ispred Vlade Srbije tokom kojeg su predstavnicima izvršne vlasti ponovo dostavili izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije na koje godinama nema odgovora.
Pokret za slobodu je za 17. april u 14 časova sazvao protest ispred Vlade Srbije kako bi pokazao da neće dozvoliti da vlast preda zaboravu sve kriminalne postupke sprovedene u privatizaciji. Predstavnici Pokreta će ponovo dostaviti Vladi Srbije izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije koji su ostali bez odgovora, a u kojima se detaljno opisuje korupcija u privatizaciji pojedinih preduzeća na koju radničke grupe već godinama ukazuju. Predavanjem izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije želimo da poručimo da borba Verice Barać neće biti zaboravljena i da borbu sa privatizacijom nećemo okončati dok ne pobedimo. Ako je vlast godinama bila gluva na napore Verice Barać, građani nisu. Prisustvo na protestu najavili su zaposleni Srboleka iz Beograda, Jugoremedije iz Zrenjanina, SEVER-a iz Subotice, RS Partners PES-a iz Surdulice, itd. Protest će podržati i predstavnici seljačkih udruženja koji će na taj način obeležiti 17. april - Svetski dan seljačke borbe. Pokret za slobodu poziva sindikate i studentska udruženja da se pridruže protestu.
Predstavnik Pokreta za slobodu iz Beograda, Milenko Srećković, govorio je u Odboru regija, savetodavnom telu Evropske Unije, o ekonomskim posledicama privatizacije u Srbiji. U svom izlaganju je Vladu Srbije označio za krivca za uništavanje velikog broja preduzeća i radnih mesta, pranje nelegalno stečenog novca kroz privatizaciju, uništavanje poljoprivrednih zadruga i kombinata, korupciju, tajkunizaciju svih segmenata društva i korišćenje državnog budžeta za finansiranje stranačkih aktivnosti.
Regionalna konferencija
Organizator: Pokret za slobodu
Podrška: fondacija Roza Luksemburg
Pozivamo predstavnike i članove radničkih i seljačkih pokreta, organizacija i kolektiva iz zemalja bivše Jugoslavije da nam se pridruže na regionalnim konferencijama tokom kojih ćemo razmenjivati iskustva i diskutovati o problemima sa kojima se suočavamo. Naša je želja da se u duhu solidarnosti i uzajamnog razumevanja povežemo sa srodnim organizacijama iz regiona kako bismo zajedničkim snagama poveli borbu za bolje i pravednije društvo.
Snimak predavanja Milenka Srećkovića iz Pokreta za slobodu na Univerzitetu Johan Kepler u Lincu o raspadu Jugoslavije, ekonomskoj krizi, radničkom samoupravljanju i aktuelnim radničkim borbama u Srbiji. Predavanje je održano na engleskom jeziku u okviru konferencije ''Ekonomska kriza i realne utopije'' 17. novembra 2011.
Na Fejsbuk profilu Pokreta za slobodu približavamo se limitu na broj prijatelja, stoga predlažemo novim prijateljima da nam se pridruže na dole upravo otvorenoj stranici Pokreta. Potrebno je kad uđete na stranicu da izaberete opciju ''Like''.
https://www.facebook.com/
pages/Pokret-za-slobodu/ 146381645481724
22. decembra 2011. god. u Medija centru održana je Konferencija Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokreta na kojoj su učestvovali predstavnici radničkih i seljačkih organizacija koje sarađuju sa Pokretom za slobodu u borbi za očuvanje preduzeća i poljoprivrede.
Tekstovi i snimci o konferenciji o socijalnim borbama i budućnosti radničko-seljačkog pokreta održanoj 22.12. u Medija centru u Beogradu dostupni su ovde:
Socijalne borbe u Srbiji, E novine, 24. decembar 2011.
Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO), TVisual Communication, 24. decembar 2011.
Socijalne borbe u Srbiji (VIDEO i Foto), Medija centar, 22. decembar 2011.
Materijal sa konferencije preuzmite (ovde)
Predstavljanje Platforme Koordinacionog odbora radničkih organizacija u Subotici (Udruženje ''Solidarnost''), 27. decembar 2011.
Sutra, 27. 12. 2011. u 10 sati u Subotici (na Otvorenom Univerzitetu), održaće se Press konferencija subotičkog radničkog udruženja ''Solidarnost'', koje je deo Koordinacionog odbora radničkih organizacija, na kojoj će biti predstavljena nova platforma Koordinacionog odbora i radničko-seljačkog pokreta.
Četvrtak 22. decembar, u 10 časova
Medija centar, Terazije br. 3, Beogradkonferencija:Socijalne borbe u Srbiji: budućnost radničko-seljačkog pokretaTeme konferencije:
- Dosadašnje aktivnosti Pokreta za slobodu i planovi za budućnost
- Predstavljanje inicijative za poljoprivrednu reformu
- Pridruživanje međunarodnom savezu protiv otimanja zemlje
- Privatizacija zemljišta i budućnost poljoprivrede
- Predstavljanje nove platforme Koordinacionog odbora radničkih organizacija
- Borba za očuvanje Jugoremedije i drugih preduzeća u Srbiji
- Najava regionalne radničke i seoske konferencije za sledeću godinu
- Mogućnosti studentske podrške radničko-seljačkom pokretu
Konferenciju organizuje Pokret za slobodu - organizacija koja već godinama radi na lokalnom i internacionalnom povezivanju radničkih i seljačkih borbi i stvaranju radničko-seljačkog pokreta. Pokret za slobodu je inicirao osnivanje Koordinacionog odbora radničkih organizacija čiji je cilj horizontalno povezivanje radničkih grupa i štrajkačkih odbora radi zajedničkog nastupanja u borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. Pokret za slobodu je deo međunarodnog seljačkog pokreta. Nedavno objavljene knjige ''Deindustrijalizacija i radnički otpor'' (2011) i ''Zemlja i sloboda'' (2011) sumiraju višegodišnje aktivnosti Pokreta za slobodu na stvaranju radničko-seljačkog pokreta i pribavljanju međunarodne podrške konkretnim lokalnim borbama. Internet adresa Pokreta je www.pokret.net.Govore:Milenko Srećković, Pokret za slobodu
Ivan Zlatić, Pokret za slobodu
Miroslav Grubanov, Udruženje ''Paori''
Ljubica Stjepanović-Muhić, Koordinacioni odbor radničkih organizacija
Branislav Gulan, novinar, saradnik Privredne komore Srbije, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Zdravko Deurić, generalni direktor Jugoremedije
Zoran Gočević, radnik Srboleka
Aco Popadić, sociolog, urednik lista Kontrapunkt
Jelena Veljić, aktivistkinja, studentski kolektiv Odbrani FilozofskiKonferenciju podržava Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.
Više od 250 poljoprivrednika, iz 30 zemalja, pokrenulo je međunarodni savez protiv otimanja zemlje, 19. novembra, u Selingveu, država Mali. Ovaj savez predvodiće seljaci, u saradnji sa širokim spektrom društvenih pokreta i organizacija. Pokret za slobodu se takođe pridružio ovoj inicijativi.
Ibrahim Kulibali iz Republike Mali, jedan od inicijatora međunarodnog saveza protiv otimanja zemlje
Zaključak sa okruglih stolova na temu ’’Biti radnik danas’’
U protekle tri diskusije radničkih predstavnika okupljenih u ’’Koordinacionom odboru radničkih protesta’’ spomenut je niz problema sa kojima se radnici susreću u svojoj borbi za očuvanje preduzeća i radnih mesta. U osnovi problema nalazi se isključenost radnika iz procesa odlučivanja o privatizaciji i sudbini preduzeća iako se njih najviše tiče. Cilj ovih diskusija je osvetljavanje različitih problema sa kojima se radnici susreću, ali i unapređivanje radničkog organizovanja. Pošli smo od toga da se radnici lakše organizuju na lokalnom nivou, na kojem lakše ostvaruju veći uticaj, jer postoji više sluha za njihove probleme. Jedna centralizovana institucija kao što je Agencija za privatizaciju, koja upravlja sudbinom preduzeća u procesu svojinske transformacije, svojim radom zapravo doprinosi uništavanju privrede i radnih mesta, pre svega jer isključuje iz prava odlučivanja sve one koji su egzistencijalno vezani za opstanak preduzeća. Ignorisanjem radničkih inicijativa i ukazivanja na probleme, Agencija je u mnogim slučajevima doprinela i snosi najveću odgovornost za upropašćivanje preduzeća i radnih mesta. Namerno uvođenje firme u stečaj, privatizacija preduzeća radi trgovine nekretninama, građevinskim zemljištem i atraktivnim lokacijama, privatizacija radi pranja novca omogućena nekontrolisanjem porekla novca, kupovina preduzeća od strane kriminalaca, samo su različiti vidovi opšte deindustrijalizacije. U slučajevima gde su radnici u dogovoru sa akcionarima uspostavili svoju upravu nad fabrikom, nailaze na nezainteresovanost države za svoj udeo u preduzeću, nezainteresovanost države za proizvodnju koja je od životnog značaja za stanovništvo, nelojalnu konkurenciju u vidu uvozničkih lobija, interesnih grupa, itd. Sve što su radnici postigli, postigli su nakon dužeg perioda upornog konflikta sa vlašću.
Izveštaj sa okruglog stola Pokreta za sloboduCentralizovanost je najdominantnije obeležje privatizacije u Srbiji. Uprkos činjenici dase radi o procesu koji na manje ili više direktan način radikalno utiče na živote i mogućnost za ostvarivanje elementarnih prava praktično svih građana Srbije, privatizacija se već deset godina sprovodi bez ikakvog javnog uvida, bez kontrole uopšte, kao klikaško-familijarni monopol finansijskih, političkih i ekspertskih „elita“, u proceduri koja ima samo jedno pravilo – da oni uvek budu u pravu. Kafkijanski mrak Agencije za privatizaciju, ustanove koja sama kreira, sprovodi i kontroliše privatizaciju, ne zadovoljava čak ni minimalni nivo transparentnosti potreban da se njen osnivač smatra demokratijom u pokušaju. Bez ikakvih iluzija o meri u kojoj su parlamenti odgovorni građanima, sindikati radnicima, a mediji publici, sledeće se mora istaći: parlamentarna kontrola privatizacije je, istina, predviđena zakonom, ali nikada nije delotvorno vršena; lokalne samouprave i sindikati „uključeni“ su u prodaju preduzeća davanjem neobavezujućih mišljenja, stolicom u tenderskim komisijama i slično nedovoljno; mali akcionari čak ni toliko; simulacije javne kontrole, na primer TV prenosi aukcijskih nadmetanja, jednostavno vređaju inteligenciju.
Diskusija Šta nakon raskida privatizacionog ugovora? - Radničke inicijative spram Vladine Agencije za privatizaciju. Nakon što antikorupcijske inicijative radnika i malih akcionara dovedu do raskida ugovora sa nesavesnim investitorima, jedino rešenje koje je do sada praktikovano i koje zakon propisuje jeste uspostavljanje uprave koju kontroliše Vlada. Sve inicijative radnika i malih akcionara da se preduzeće nakon raskida ugovora pokrene, Vladina uprava najčešće ignoriše. Kako stvoriti uslove za participaciju radnika i malih akcionara u preduzećima u kojima za to postoji interesovanje? Da li se radničko NE! propadanju, izraženo antikorupcijskim inicijativama protiv nesavesnih investitora, može artikulisati u privrednu inicijativu za oporavak preduzeća? Diskusija se održala 05. 11. 2011. godine u Beogradu.
Pokret za slobodu je u prethodnom periodu obavio razgovor sa zaposlenima više informativnih kuća različitih profila u kojima je nakon 2001. godine izvršena privatizacija ili preuzimanje akcija, a u okviru istraživačkog projekta koji ima za cilj da utvrdi kakve je efekte promena vlasničke strukture u medijima imala na razvoj slobodnog i nezavisnog novinarstva u Srbiji. U razgovoru sa zaposlenima NIN-a, došli smo do brojnih informacija koje upućuju na ozbiljne povrede Zakona o privatizaciji i ugovora o kupoprodaji 70% društvenog kapitala ovog preduzeća kupcu Ringijer. Postupanje „Ringiera“ veoma je zabrinjavajuće ne samo u smislu kršenja zakona i ugovora u privatizaciji, već naročito zbog toga što se ne radi o privatizaciji običnog preduzeća, već o instituciji od izuzetnog kulturnog značaja.
Dodeljivanjem subvencija, pomaganjem poljoprivredne delatnosti i većim ulaganjem u seosku infrastrukturu podstiče se opstanak seoskog stanovništva u selima i na socijalno prihvatljiv način sprečava uvećavanje gradske sirotinje, a time i nastanak haotičnih socijalnih nereda kakve sve češće viđamo u zapadnoevropskim državama.
Seljačka udruženja i država treba da spreče eksploataciju zemlje i prirodnih bogatstava od strane multinacionalnih poljoprivrednih korporacija koje se bave poljoprivredom radi ličnog profita, zapošljavaju mali broj ljudi, a malim proizvođačima čine nelojalnu konkurenciju na domaćem i stranom tržištu. Poljoprivreda je strateška grana posebno važna u sitaciji kada se široki slojevi društva nalaze u potpunom socijalnom beznađu. Tokom devedesetih poljoprivreda se pokazala kao najvažnije egzistencijalno uporište stanovništva u uslovima ekonomskih sankcija, hiperinflacije i regionalne nestabilnosti.
Ibrahima Kulibalia iz zapadnoafričke republike Mali, predsednika malijske Nacionalne koordinacije seoskih organizacija (CNOP), sreli smo u Austriji tokom Nieleni (Nyeleni) konferencije na kojoj je učestvovao Pokret za slobodu. Konferenciju su 16-21. avgusta organizovale evropske članice La Via Campesine a prisustvovalo je oko 400 delegata iz 34 evropske zemlje. La Via Campesina (u prevodu: Seljački put) je koalicija koja na globalnom nivou okuplja organizacije seljaka, proizvođača, domorodaca i bezemljaša, a kojoj pripada i malijska organizacija kojom predsedava Ibrahim. Upravo je u Maliju 2007. godine bila održana prva Nieleni konferencija o suverenosti prehrambenog sistema a sama konferencija dobila je ime po mitskoj seljanki iz Malija koja je simbol seljačke borbe za nezavisnost.
